NEOGRANIČENE KOLIČINE HRANE I PIĆA - Od hrane očekujte dva pleha kiflica koje je umesila organizatorova keva, nešto malo čajne kobasice na čačkalicu, i jednu činiju ruske salate koju će pojesti prvih pet gostiju. Što se tiče pića: odmah posle ponoći, nakon pada mobilne mreže očekujte da nestanu najpre sve zalihe žestokih pića osim Vinjaka. Do jedan sat nestaće i sva vina osim par litarskih flaša Carice Milice. Nakon dva sata posle ponoći u ponudi će ostati samo vruće Apatinsko Pivo u plastičnoj flaši od dva litra, Knjaz Miloš, Koka Kola, i pola tetrapaka soka od breskve sa nekoliko pikavaca unutra.

EKSKLUZIVNA LOKACIJA NA DEDINJU - Predratna napuštena kuća spremna za rušenje, na periferiji Dedinja prema Voždovcu, preuređena za potrebe žurke. Na brzinu počišćene fekalije i špricevi lokalnih narkomana koji su se unutra okupljali. Pri glasnijoj muzici sa tavana se odronjava malter. WC je prepun paučine i nema svetla pa morate da ostavite odškrinuta vrata ili da osvetljavate wc šolju ekranom svog mobilnog telefona.  

Gost autor GORRAN2

Pre 69 godina u Rudom je formirana Prva proleterska brigada, U sastav brigade ušli su :Prvi (crnogorski) bataljon; Drugi (crnogorski) bataljon; Treći (kragujevački) bataljon; Četvrti (kraljevački) bataljon; Peti (šumadijski) bataljon i Šesti (beogradski) bataljon,a već sutradan je izvela svoju prvu borbenu akciju i taj dan je obeležavan kao Dan JNA.

Bilo je to izuzetno teško i komplikovano vreme, puno nedoumica. Međutim, tu ljudi - partizani - nastavili su odlučno svojim putem, i uskoro se sve počelo razbistravati, i izgledati bolje. Došla je pobeda. Bio je kanda i neki napredak. Štaviše, po nekima, zlatno doba.

Ipak, istorija je napravila još jedan salto. Danas se u Rudom bivša ulica Prve proleterske zove ulica đenerala Draže,

Agencija za zaštitu dece je u kolevci demokratije oduzela decu Verici i Vuku Nastiću. Zato što je neko u kompjuterskom servisu brljao po njihovim privatnim porodičnim fotografijama. I na njima našao snimke gole dece koja se kupaju u kadi. To su prijavili policiji, otac Nastić je otpušten s posla i zajedno sa majkom dece koja se nisu kupala obučena u kadi, uhapšen. Deca su im oduzeta i data starateljskoj porodici. Jer su pomenute fotografije protumačene kao pornografija, seksualno zlostavljanje dece i nepropisna briga o deci. Vuk i Verica Nastić već pola godine pokušavaju da se izbore da im se deca vrate.

Ako je posedovanje fotografija gole dece, u privatnom albumu, u državi koja širi ljudska prava milom ili još češće silom, zločin, onda sam i ja, ali bojim se i većina stanovništva u našim krajevima zrela za doživotni 'aps ili i prinudni rad i u narednom životu. Uz ne samo oduzimanje dece, nego i neku preventivnu zabranu razmnožavanja uopšte.

Može se biti optimista i nemati nade. Već sam nekoliko puta citirao ove reči Francis Bacon-a (jednog od najvećih slikara XX a i ostalih vekova) ali nije na odmet ponoviti ih. Da nisam optimista odavno bih okončao ovo što neki, tepajući mu, zovu život, mislim, sopstveni. Način na koji bih to učinio nije bitan. I još nešto! Ja uopšte nisam usamljen!

Svi, ja vi...svi smo mi u istom kolu, samo koliko god groša dali,

U poslednje četiri godine, koliko život delim s čovekom danskog porekla (koga iz milošte zovem: moja emotivna skandinavska devojčica), više puta sam bila na ivici da doživim infarkt, a sve zbog kulturoloških razlika.

Još na samom početku naše veze, poklonio mi je knjigu "Xenophobe's Guide to the Danes". Nešto poput bleferskih vodiča: kratak šaljivi prikaz danske kulture na 50-tak stranica. Sećam se da me hladan znoj oblivao dok sam čitala. Sve što se u Srbiji smatra potpuno normalnim, u Danskoj je ekstra nenormalno. I obrnuto. Iznad svega, tamo se smatra potpuno nepristojnim bilo kakvo isticanje pojedinca, grupe, institucije, preduzeća, bilo čega, kao najboljeg. Dok se kod nas lokalno pivo reklamira kao "svetsko, a naše", u centru Kopenhagena stoji velika reklama za njihov Carlsberg koja glasi: "Probably the best beer in town". Na svetskom tržištu, isto pivo se reklamira kao "Probably the best beer in the world". Ali ne u Danskoj. U Danskoj bi to bilo nepristojno. Kao što bi bilo nepristojno i reklamirati se bez ograde "probably".

Да ли једно друштво дефинишу митови или порези? Да ли је значајније ако политичар да часну реч (предизборно обећање) да ће водити фер социјалну политику или ако дигне руку за закон који повећава/смањује финансирање образовања? За потребе овог текста, да се сложимо да је новац битан - да расподела "буџетских линија" више говори о једном друштву и његовој политичкој елити него цела колекција предизборних билборда.

Ако смо се око тога сложили, онда лако проналазимо сагласност и око тога да су најзначајнији закони у једном друштву они порески  и  онај буџетски.

Autor: Rodoljub Šabić

Nema nikakvih pouzdanih, preciznih podataka o tome koliko Srbiju „koštaju" korupcionaške aktivnosti u oblasti javnih nabavki. Možemo jedino, kako se to nedavno čulo na skupu posvećenom famoznom upitniku EU, da se pouzdamo u međunarodno prihvaćene kriterijume po kojima je reč o od 20% do 25% ukupnog iznosa koji se potroši na javne nabavke. Ako znamo da se na javne nabavke potroši, orijentaciono 15% od ukupnog društvenog proizvoda onda je naravno jasno da se radi o ogromnom iznosu novca.
Upitnik EU koji će, uz ostalo, „pod lupu" staviti i

Jedne noći stigao je u neuobičajeno uzbuđenom stanju. Doneo je neki mali kasetofon i odmah pustio traku, Šubertov kvintet za gudače. Ne bih to nazvala seksi muzikom, a nisam ni bila u takvom raspoloženju, ali on je želeo da vodimo ljubav, tražio je, tačnije rečeno – izvinite što sam ovako eksplicitna – da usaglašavamo kretnje s muzikom, sa sporim stavom.

Postao sam otac. Jednoga dana, kada moje dete postane, koliko-toliko svesno sebe i svijeta, imaće svoje „Grlom u jagode“, a pratiće je tekst da je te godine, Julian Asanž bio glavni baja, da je kosovska bitka i dalje trajala sa Dikom Martijem u ulozi Obilića,  Iniesta dao gol za titulu šampiona sveta Holanđanima, Srbi i Hrvati rešili da obnove „bratstvo i jedinstvo“,  a Srbija, zemlja u kojoj se rodila, posle decenije kurčenja, odradila i deceniju u kojoj je bila vazal svima.

Nacrt izmena i dopuna Zakona o porezu na imovinu je konačno objavljen na sajtu ministarstva i parlamenta. Gotovo svi građani će plaćati veći porez, i siromašni i bogati. Pravna lica će plaćati manji porez sledeće godine. Sigurno se pitate koliko ćete vi plaćati.

Šala u četiri čina
Branislav Nušić
Režija: Predrag M. Azdejković
Likovi: Boris, Paki, Lepa, Boban, Adam, Draganica, Adorjan, Peđica, Pahomije, Dušan, Ćirilov.
Premijera zakazana za 9. mart 2011.

Odlomak iz predstave.

Boris je sedeo u novom Hugo Boss odelu u dnevnoj sobi, pušio u zatvorenom prostoru i učio kako se igra bridž. Ali nije mogao da se skoncentriše na učenje jer su mu se po glavi non-stop motali mladi zgodni socijalistički omladinci i brinuo je kako će, takav kakav je, da nađe ljubavnika. Kao što je svima poznato nema dobrog člana Glavnog odbora ako ne puši, ne igra bridž i nema ljubavnika. U tom trenutku u sobu je ušetao njegov bivši kolega Lazar Pavlović, poznatiji kao Paki.

Fenomen Njuz.net-a prvo je pokazao koliko novinari u regionu proveravaju izvore (i koliko uopšte čitaju informacije na nekom sajtu), a sada je došao i do Njujork Post-a.  Na Blink festivalu u Ozonu mogli smo da čujemo od nekih učesnika (glavnih urednika renomiranih medija) da su blogovi neozbiljni jer može svašta da se napiše? Šta tek reći za medije onda?



Poenta bloga je da to platforma i da uvek zavisi ko i gde šta piše. Isto