Rodjen sam u malom, ziveo u vecem, a sada sam opet nastanjen u omanjem gradu. Zato i ne cudi osecaj u grudima koji ponekad zakuca u ritmu sirokih ulica, glamuroznih zgrada i uzurbane reke ljudi na ulici. Moj prvi susret sa Kuala Lumpurom (u daljem tekstu KL) mi nije ostao u secanju bas dobro jer sam tek izasao iz aviona skroz zbunjen i osamucen od visednevnog leta, tako da sam jedva cekao da ugrabim neku novu priliku da ga upoznam malo bolje. I docekao sam je.

Tog jutra je alarm na telefonu poranio koji sat. Nije mi smetalo jer sam znao da me ceka satanak prvo sa klijentom a potom

Skoro nesto imbeciilnije nisam cuo i video…i to u moru svakodnevnih imbecilnosti kojima smo zatrpani. Ova je svakako mnogo benignija od svih crnih hronika, zlostavljanja dece, korumpiranih lekara koji truju pacijente neumernim dozama citostatika, majstorima pranja novca i…tako dalje, tako dalje…

Upravo ta, uslovno receno, benignost me je naterala da je pomenem, da cisto ne ostane nezapazena.

Šta ti je život. Malopre sam pazario za oko 4 soma dinara u IDEA marketu  koji mi je najbliži i deluje jako uredno i čisto. Malo sam zabušavao dok smo Jovana i ja ređali stavri u frižideru i gvirkao na Facebook. A kad tamo video snimljen pre desetak dana u nekoj od radnji IDEA-e. Na snimku se vid da u rashladnim vitrinama stoje proizvodi na kojima je prelepljena originalna etiketa na kojoj je rok trajanja u pluskvam perfektu, to jest davno istekao. I kao kruna kasirica rutinski pokušava da ukrade,  provlačeći karticu na uvećanu za 1000 dinara.

 

 

Pre neki dan oglasilo se Ministarstvo zdravlja sa saopštenjem u kome tvrdi da homoseksualnost NIJE bolest. Možete misliti. Da situacija bude još gora, to potvrdi i Lekarska komora Srbije. Možda je to za vas dobra vest, ali za mene nije! Da li vi znate koliko je meni život bio lakši dok sam bio bolestan? Da li znate? Ustajali su mi u autobusu, sa sve rečima: „Evo sedite, vi ste bolesni". Čak su mi starije gospođe i trudnice ustajale. Puštali me preko reda, imao sam posebno parking mesto, nisam morao da idem u vojsku i uživao sam u invalidskoj penziji. A sad? Toga više nema. Prošao sam gore nego Eva Ras. Sad ću morati i ja da idem na Farmu ili još gore, da tražim posao. Sve su mi to ovi zločinci iz Ministarstva zdravlja natovarili. Ali nisu samo oni krivi. Ne. Krivi su i ovi fucking aktivisti. Morali su da čačkaju mečku. Neće da budu bolesni. Pa evo vam ga sad!

Сигурно је да нас чека далеки пут, али... има људи, дана, ситуација... који нас изнова подсећају да смо већ далеко одмакли од понора иза нас... 

Од мене једно велико хвала. Нарочито ако се сетимо "шармантног" претходника.

‎22. septembar je "Evropski dan bez automobila". Toga dana ljudi u mnogim gradovima svoj automobil ostavljaju kod kuće i na posao odlaze gradskim prevozom, biciklom, ili pešice. Održavaju se različite manifestacije, masovne vožnje biciklama, deli se propagandni materijal... Prevashodni cilj održavanja ovih akcija jeste da se, makar i na simboličan način, ukaže na štetnost emislije izduvnih gasova i potrebu promene svakodnevne životne prakse. Ovaj dan se obeležava i u Srbiji. 

 Reformisano sudstvo ministarke Malovic, tj sudstvo koje ce da donese preko potrebne promene u nacin funkcionisanja pravosudnog sistema u Srbiji i time nas dodatno priblizi Evropi, osudilo je napadace na Teofila Pancica.

Na tri meseca zatvora. 

Onaj nesretnik sto je napesnicio Velimira Mahatmu Ilica dobio je od tog istog suda cak 2 godine.  

Bogoljuba Arsenijevica Makija to isto (reformisano) pravosudje jos uvek goni po montiranoj optuzbi iz vremena Miloseviceve jednokrevetne diktature.

Marku Milosevicu u tom istom pravosudju zastarilo proces. Navijaci iz

Autor: Rodoljub Šabić

Post „Borba" za ćirilicu koji sam objavio pre 20-tak dana uz prilično žučnu „razmenu" argumenata na samom blogu, priuštio mi je još i popriličan broj pisama, napisanih na istu temu ali vrlo različitih po tonu i sadržini od kojih jedno, koje mi je uputio naš sugrađanin Lj.J., u pozitivnom smislu vrlo provokativno zaista zaslužuje pažnju. U pismu u kome načelno podržava moju reakciju povodom slučaja zamenika tužioca koji „ne zna" latinicu, implicitno stavlja pod znak pitanja moju doslednost zbog toga što u nekim „obrnutim" slučajevima

...nek ne lupa glavu stvarima koje su prošle, prošle,reče on, prošle, priblizuju mu se gomile likova koje uzvicima zeli da zadrži, nije u stanju da ih gane, one ga sabijaju u malo klupko sećanja, onda ga uznemiruje prošlost koja se odvojila od svog korenja, pretopila se u formule, znake.
Šta je preostalo od njega?
...živeo je odvojen od sebe, mogao je da o sebi piše kao o nekom drugom, časovi, dani i godine njegovog života zbijali su se u kristal,

Poštovani učesnici tendera za kumu ili kuma (nemoj slučajno da je neko opet zvocao zbog polne iliti seksualne nekorektnosti), ponuđači neobavezujućih ponuda i svi zainteresovani, saopštavam vam da se ovaj tender privodi kraju, suprotno poslovnim običajima koji predviđaju njegovo trajanje od bar tri meseca. Razlozi su: sajam knjiga samo što nije, ja sam načisto pobrljavila od pokušavanja da mi ne promakne neka ideja i, naravno, odgovor na istu u onoj gunguli na prošlom blogu, obaška što tek sad imam takvu gužvu u glavi da noćima ne spavam jer na mene nasrću reči kao pobesneli svici.

Daklem, moj uži izbor za naslov knjige koja čeka ime je:

Peto lice množine

Slatko kao so

Kućni savet pod tačkom razno

Kako sam postala gusarska carica, strah i trepet Južnih mora

Svakodnevnik

Čekala sam, danima, da neko potvrdi da je ovaj snimak u stvari neka montaža. Nije mi, prosto dolazilo do mozga, da neko TO radi iz – zabave?

 

 

Na žalost, moja očekivanja su se pokazala kao neopravdana, jer policija proverava navode o mogućem zlostavljanju, a snimak

 

Prust kaže da naše svakodnevno iskustvo, gde sve iščezava u prošlost i nikad ne znamo šta će se sledeće dogoditi, ne može da nam pruži osećanje realnosti, a ipak mi to iskustvo zovemo realni život. U svakodnevnom iskustvu, svi smo mi u položaju psa u biblioteci, okruženi jasno vidljivim svetom punim značenja za koji ni ne znamo da postoji. (N. Frye)

Za površnog

Dok ja berem majčinu dušicu po Istri i švrćkam se po maslinjacima i rovinjskim plažama, moje dete Marijana na prijemu kod predsednika* pije vino, pola Šarcu daje, tj prosipa ga po sebi i još mi šalje dokaz fotku i istu kači po FB:) I još kaže nije to ništa, skinula se fleka, pa mi za utehu šalje uslikanu ekipu u mojoj, rođenoj kuhinji, sa sve psetom, kako poziraju ispod postera Paklena pomoranža koji sam lično zakačila pred put.

Stara engleska poslovica kaže: "Only fools and horses work", zbog poslovice je Džon Saliven i nazvao tako sada već legendarnu seriju, koja je kod nas prevedena 'Mućke'.

U našoj zemlji Komitet za bezbednost saobraćaja predlože Ministarstvu za infrastrukturu da vozače automobila proizvedenih pre 1. januara 2000. godine oslobodi obaveze da nabave zimske gume sve do 1. novembra 2011. godine,  dok za ostale,

Zasedanje Generalna skupstina Un je tu, iza coska, samo sto nije pocelo. Sve su glasnije spekulacije da se ovo troje mogu naci za istim stolom. (odvojeni susreti  sa Baronesom garantovano)
No Srbija, kad je vec prihvatila pregovore, i kad  kao i EU, porucuje:”Pregovore sto pre”  treba da povuce najtezi, najkomplikovaniji potez odmah. Da preuzme inicijativu, zbuni protivnika, i zabije gol.
Susret  Tadic-Taci. I to u zgradi Ujedinenih nacija. Pred citavim svetom.
Bez obzira bilo to sad u Njujorku, Briselu, Pristini, Beogradu, bice to kraj jedne ere na Balkanu.
Bice