Odakle smo? Ko smo? Kuda idemo?, naslov je znamenite slike Pola Gogena iz 1897 godine. Slika je ogromnih razmera 139 x 374cm. Od 1936 godine nalazi se u Bostonu a zbog svoje, uslovno i istinito rečeno, krhkosti, decenijama nije napuštala SAD. Ipak, povodom stogodišnjice slikarove smrti (1903 - 2003.), Muzej lepih umetnosti iz Bostona i pariski Muzej Orsej, organizovali su reprezentativnu izložbu pod nazivom: Gogen-Tahiti u Grand Palais-u u Parizu. Izložba je u Parizu trajala od 30.septembra 2003. do 19.januara 2004 a u Bostonu od 29.februara do 27.juna 2004

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad - četvrtak, 22. decembar 2011. u 19h

Kustosi izložbe: Nebojša Milenković, Gordana Nikolić i Kristian Lukić

Rukovodilac projekta digitalizacije: Luka Kulić

Koordinator: Igor Zarol

Umetnici/ce: Branko Andrić, Tibor Bada (Bada Dada), Slavko Bogdanović, Atila Černik, Čedomir Drča, Laslo Kerekeš, Vladimir Kopicl, Ratomir Kulić, Slavko Matković, Božidar Mandić ─ Porodica Bistrih potoka, Radomir Mašić, Milica Mrđa, Bogdanka Poznanović, Mirko Radojičić, Laslo Salma, Zvonimir Santrač, Balint Sombati, Jaroslav Supek, Predrag Šiđanin, Slobodan Tišma ─ Grupa Kôd, Vujica Rešin Tucić
 

PRIMERI NEVIDLJIVE UMETNOSTI
(digitalizacija zbirke konceptualne umetnosti MSUV)

Svedoci smo sveopšteg zaklinjanja iza nacionalnih interesa bilo da se nešto prihvata ili odbija, bilo da se napada ili brani, a da niko pri tome ne kaže jasno šta su nacionalni interesi Srbije.Konkretno, sada se nacionalni interesi na Kosovu i Kosovo stavlja iznad i ispred svega pa i te sumnjive EU.Podsećanja radi, državna zajednice Srbije i Crne Gore (SCG) objavila  je 10. oktobra 2005.godine  početak pregovora sa EU, pa su 3.maja 2006.godine bili suspendovani, pa 31.maja 2007.obnovljeni da bi 10.septembra 2007.godine dve strane usaglasile tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, 29.aprila 2008.godine SSP je potpisan u Luksemburgu, a Skupština Srbije je 9.septembra 2008.godine usvojila Zakon o potvrđivanju istog.

Celi proces je vođen imajući u vidu Srbiju bez Kosova, a počet je za vakta Koštuničine vlade, što je i navedeno u čl.135 SSP, koji glasi:„Ovаj Sporаzum se primenjuje, s jedne strаne, nа teritorije nа koje se primenjuju ugovori kojimа se osnivаju Evropskа zаjednicа i Evropskа zаjednicа zа аtomsku energiju i u sklаdu sа uslovimа utvrđenim tim ugovorimа i nа teritoriju Srbije, s druge strаne.

Ovаj Sporаzum se ne primenjuje nа Kosovu koje je trenutno pod međunаrodnom uprаvom u sklаdu sа Rezolucijom Sаvetа bezbednosti Ujedinjenih nаcijа 1244 od 10. junа 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitаnje sаdаšnji stаtus Kosovа niti određivаnje njegovog konаčnog položаjа premа istoj Rezoluciji.“

Pretpostavljam da mnogi ljudi nemaju celu sliku šta se dešava kada neko mazne podatke sa kartice kao što su skoro objavile mnoge banke u Srbiji pa je masa kreditnih i debitnih kartica bila blokirano. Evo kakav je scenario pljačke korak po korak.

Ako nema pomagača tipa insajder onda mangupi uđu u radnju koja ima čitač kreditnih i drugih kartica koji nije pričvršćen za nešto, to jest prenosiv je (manje više). Obično uđe par momaka koji su veseli i šarmentni i nikako ne izgledaju kao alkaide ili serbian terorist. Radi utiska sa njima često bude i par atraktivnih devojaka. Čak i kupe neke skupe stvari. Tempira se vreme ulaska u ranju na kraju smene pred zatvaranje. Veštim pokretima, proisteklim iz duge šanerske karijere, akreditovani čitač kartica zamenjuju sopstvenim, nefunkcionalnim. To niko ne može primetiti do jutra. Skinuti čitač se nosi na "sigurnu lokaciju" gde se otvara i u njega se ugrađuje "dodatna" elektronika koja u sebi sadrži memorijski čip i blutut.

Postoji mišljenje da nas u Srbiji, po pravilu uskoro, očekuje ono što se u Hrvatskoj događa danas.

Gost autor: Mirakulus

Protekli period jeseni Hrvati su pored poljoprivrednih radova proveli u izbornoj kampanji. Preko četiri tisuće kandidada za sto četrdeset mjesta u saboru i njihovo predstavljanje na dalekovidnici pokazao je sav spektar raznih ridikuloznih pojava koje izmile na površinu svakih četiri godine. Predstavljanja stranačkih programa na nacionalnoj dalekovidnici izazivao je opću konsternaciju glasačkog tijela. Pri tome relevantne parlamentarne stranke bile su utopljene u moru marginalaca. Cijeli tijek kampanje protekao je u relativnom siromaštvu plakata i predizbornih spotova no ipak su dvije najveće stranke uspjele svaka potrošiti oko milijun i pol eura. Predizborne poruke ozbiljnih pretendenata na saborske mandate slijedile su ovim redom:

Jedna priča - ne znam šta mi bi baš nju da, s oproštenjem,  metnem  danas a nedelja je i nije na duhove. Priča o jednoj ženi i jednom grobljanskom popisu

Ta je žena išla Kosovom, nosila je fotoaparat i sveščicu i radila je čudan popis. Grobljanski. Da se ne zaborave srpska imena na razrušenim grobljima. Da se ne zaboravi koliko ih je bilo. Da ne prođe nijedna crkva, srušena, a da se sutra ne zna koja je to crkva bilo a ko njen neimar.

- Bog je neimar – objašnjava mi.

- Bog je neimar –   prvo ponavljam ko papagaj jer pokušavam, naivno, da uđem u njen svet.

- I rušitelj, Bog je rušitelj sopstvenog neimarstva – ne pušta me na ta vrata. Nit' imam   ključ,  niti znam lozinku. 

- Čudan Bog- odustajem.

Pošto je kod Krkara gužvica, mrale54 svrnuo do mene. Pa, da mu prepustim priču: 

EDIT: Linkove je obezbedio gost - ako ne sljakaju, jurite njega. Ja sam samo copy/paste 

pipoquinha! Čudo od deteta! Tad je imao 11-12 god.
Već godinu dana pratim, svako malo, po tjubetu šta radi (šta ću - profi deformacija - bas!)
Pre nekih 20-ak dana krenem da gledam i ostale klince i - totalno odlepim!!

Već dve godine planiram da odem na Cabo Verde da bih je čuo. Nalazio sam hiljadu opravdanja koji su me sprečili.  Sad je više nema.

Koliko takvih stvari propustimo u životu? I za svaku imamo opravdanje.

Cesaria Evora (1941-2011)

Ili kolektivni namet za pojedinačno pravo.

Dragi prijatelji, gost mi je danas  @highshalfbooze

Ima reč:

Skorašnji naslovi u medijima „Naknada SOKOJ-u diže cenu računara”, “Muzički dinar važi i za frižidere“ me je podsetio na blogove Saše Radulovića u vezi budžeta. Tek kada neko opali po džepu građane, tek onda se osveste. Tako da je šibicarenje oduvek imalo prođu.
Da bi shvatili kakve veze ima muzički dinar sa frižiderima iz medijskih naslova, treba sesti u vremeplov i vratiti se u 2009. godinu. U službenom glasniku br. 104/2009 od 16.12.2009. godine objavljene su izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnom pravu, koje su počele da važe od 24.12.2009.

Nesto se preganjam ovih dana po FB, i ono sto je me uzasno nervira,rasprava se vodi cesto  na tipicno srpski  nacin. A to je, ne drzati se teme, vec  krenuti od amebe, pa preko covekolikog majmuna, do obavezno Kosovske bitke, Prvog i Drugog rata. Ne zaobilazi se ni  Hirosima i Nagasaki  te shodno tome i Vijetnam.
To je prvi nacin.
Drugi je, ako se nema argumenata, odmah  se ide na diskvalifikaciju licnosti. I to bez pardona, na jedan.
I tako pod tim utiskom,odem u svoju oazu. U kadu. Potopljen u toplu vodu, (potpuno razumem Arhimeda, i ostale  stare Grke, Rimljane koju su uzivali u toplim kupkama) i sine mi, sto bi rekli kao u onom vicu da su i plavuse shvatile.

Relativizacija

Odavno je neko rekao – ako hoćeš da vidiš kakvo je stanje u državi, uđi u neku ustanovu koja se finansira iz budžeta. U školu, recimo srednju, jer ona nije obavezna. Mislim, nije obavezna za sve koji su završili osmoljetku, samo su zaposleni to shvatili kako njima odgovara, pa dolaze na posao kad i kako im se ćefne.

Četrdesetočasovna radna nedelja (što u prosveti znači 20 časova redovne nastave + 1 dopunske + 1 dodatne + 1 slobodnih aktivnosti + priprema + rad u stručnim organima + dežurstvo + koješta da se namiri norma) svodi se na najviše 4 radna dana od po onoliko časova koliko si raspoložen da održiš. Podrazumeva se da radiš po savesti, koju svakako imaš čim ti je poverena časna dužnost da obrazuješ i vaspitavaš budućnost ove zemlje.

Kad sam izašla iz tramvaja na Dufferin-u bila sam ubeđena da je mesto odmah tu negde. Nakon dobrih deset minuta hoda nije ga bilo. Prolazili su kraj mene i ja kraj njih šareni ljudi koji žive u Parkdale-u. Nekada davno ovo je bio dobrostojeći kraj, ili bar neki njegovi delovi. Zatim je propao, ali baš propao, kao da mu je izmaklo tlo pod gradnjom, iako su temelji kuća izdržali.

U iščekivanju Sirene, deo III

„Pa neću da plivam, ovaj, plivaće deca. Ja sam… Ja volim da plivam, al’ nije takav protokol. Mi smo se malo, naravno… Ja bih rado… Ne treba… Šta, ja, znači, ja uskačem… Vidi, kažu, vidi ga onaj, sam. Ministarka neće da skoči.

Na blogu s nazivom „Više se mre od slomljena srca", krkarova nervozna gošća napisa između poljubaca i dirljivih panegirika domaćinu da blog "smrdi", jer "tek kad si unutra, osetis sav smrad ovog mesta", pa još kako "ovde zavist hara", a blogere proglasi "polupismenim budalama", što je sasvim legitimno, jer svako ima pravo na svoje mišljenje:)

Međutim, Krkar joj zapuši usta, obrisa gnevni komentar brže od lakopotezng moderatora, što nije fer

Trenutno je aktuelan slučaj ugrožavanja velikog broja kreditnih kartica, njihovog blokiranja i prilične konfuzije u vezi sa neposrednim uzrocima. Prema vestima u medijima, pretpostavlja se da su bezbednosne mere preduzete zbog upada hakera u sisteme pojedinih banaka kao preventivna mera, ali ta informacija još nije zvanično potvrđena. Sumnja se da je prevara izvršena u više zemalja istočne Evrope. Takođe se kaže da je evropska centrala kompanije Viza obavestila je da su podaci iz tih kartica ugroženi i da bi moglo da dođe do zloupotrebe. Pominju se i neki veliki trgovinski lanci i mogućnost da su podaci „iscurili ili provaljeni" u njihovim sistemima. Nadam se da ćemo uskoro saznati prave razloge i detalje događaja. Javnost treba da bude obaveštena o detaljima događaja i ima pravo da to traži, pogotovu što je u pitanju blokiranje velikog broja kartica. Ovaj tekst je o onome o čemu se nešto manje govori, a trebalo bi.