Nemojte. Nije dobro. Ne treba nam nazad Služba Društvenog Knjigovodstva. Ni vreme koje ju je rodilo.

Problem nije u tome što mala i srednja preduzeća neće da plaćaju poreze i doprinose. Problem je u tome što nemaju.

Čudan svet ovi naprednjaci, to je na Voždovcu barem, grupica sastavljena od "kadrova" koji su u matičnim strankama, u koje su se učlanili dok su još verovali nešto, pa su tamo nešto pogrešili, preigrali se ili kako to već biva preskočeni i razočarani napustili tu stranku i otišli u SNS. Takvi su stičem utisak, u SNS-u čvsto rešeni da ne ponove greške koje su radili u "svojim" strankama, a kako su prošli nekakvu stranačku školu, poznata im je politička tehnologija, ta priča u zadnje vreme izgleda dosta konzistentno.

Konzistentno, da, etički poprilično odvratno, ali građani mog voljenog Voždovca na tu vrstu etičkih prekršaja nisu preterano gadljivi, ne zbog toga što su na prethodnim izborima upravo ovakvi primerci dobili izbore tesnom većinom, već zato što je ipak relativno pristojan broj gađana zanemario etičke dileme i na izbore ipak izašao. I zaokružio neku stranku. Dakle, u razmatranju nadalje etički argumenti nemaju nikakvu vrednost.

.

lažno obećanje je kad neko nešto obeća a zna da to neće ispuniti. to bi trebalo da bude jasno.

ali, kako zvati igrokaz ako i ona strana kojoj se obećava zna da od ispunjenja nema ničeg?

U Beogradu i kroz Beograd klinka i ja najčešće putujemo taksijem. Do toga je došlo jednom običnom kombinacijom potrebe i izbora: našim dragim ljudima tamo ništa ne izgleda teško, ali vreme je sada na zvaničnoj svetskoj listi ugroženih sa naftom, svežom vodom i čistim vazuhom, i tarifa mu je jako visoka. Kako smo mi jedine u tim uslovima koje ga imaju, spadamo u jako bogate, zaključimo uvek sa smeškom već prvog jutra, mamurne od dugog putovanja. Taksi daje dodatno i jedan mali ne beznačajan osećaj nezavisnosti, što neizmerno prija, jer mi takve stvari umemo da cenimo (svaka na svoj način). Iz tih i drugih razloga, nas dve naročito volimo beogradske taksije.

Odmah na početku da razjasnimo, burek je burek i filovan je mesom!

Sve ostalo su pite. Iako u pekarama i bureGdžinicama zemlje Srbije možete pazariti burek s mesom, burek sa sirom, burek sa zeljem i sirom, prazan burek, burek s krompirom, burek s kupusom...u bivšoj nam bratsvojedinstvenoj Republici Bosni i Hercegovini, s naglaskom na Bosnu, još uže, u Sarajevu, u brk bi vam se nasmejali, sprdali se s vama ili možete dobili po labrnji, jer se sprdate s njima, ako i kad biste zatražili, da ne idemo dalje, burek sa sirom! Najučtiviji bi vam rekli: To ti je bolan sirnica!

U iščekivanju Sirene, deo II

Da sam požurio da kritikujem ministarku omladine i sporta Snežanu Samardžić-Marković zbog neispunjenog obećanja, našao bih se u situaciji da o toj kritici moram da napišem koju reč braneći njenu osnovanost. Ali nisam, malo zbog lenjosti, malo zbog hroničnog manjka vremena. Strpljen spasen, kako zabeleži Vuk.

A zašto bi kritika bila neosnovana kada se ministarka nije okupala u bazenu 1. novembra, kako je obećala?

Pobeda i uspeha nikad dovoljno. Ali i od pobeda se ljudi umore. Eto, i nepobedivi Srbin Novak Đoković je umoran. To se lepo videlo na njegovim poslednjim mečevima. Niko nije  Übermensch, pa ni  Nole. Dobro je što će  jedno vreme morati da pauzira, da se odmori od pobeda. Neka malo pobeđuju drugi. A šta je sa porazima? Biće da se i od poraza ljudi  umore. Odmor je svima nužan, kako pobednicima tako  i poraženima. Poraženima pogotovo.

Studentska omladina, nešto starijih učenika, službenici, mladi radnici i umetnici različitih profila, gradski vukovi (gradske lisice takođe) i jedan prerano ostareli bodi bilder, činili su publiku koncerta Discipline kučme u Domu omladine, u petak 11.11. 2011.

Neko sam se vreme dvoumio da li da odem. Gubitak rutine u odlascima na takve događaje, nemanje društva, vremenske prilike, glavobolja, mrzovolja, uzrast...lako je čoveku da istakne svaki od tih razloga, uz bezbroj drugih, da bi ostao kod kuće.

Zato sam ipak otišao. Ne mora lakoća u stvarima

Uradis i znas.

Nema mnogo filozofije (neki bi rekli filosofije) - ili oce ili nece. I znas od pocetka do kraja. Nema mnogo sranja. Ili jesi ili nisi (neki bi reklli lav). Ja ne bi. Mada jesam. Makar tako kazu po horoskopu. U koga ne verujem. Mada verujem u Miku Antica. Koji je ostavio u amanet cutanje svoje knjige svom sinu Vuku Anticu sa prevelikom molbom da nikada ne pristane na copor. U to verujem.

Eto tako.

A u sta vi verujete?

Kratko, ali... 

               Nemojte da se usudite ni da pomislite da otvarate moju kutiju. Ne dozvoljavam. Zabranjujem. Ne dopuštam. Nikako.
               Zašto me tako gledate, kao da ne razumete o čemu vam govorim? Naivni ste? Glupi? Pravite se blesdavi?
               Nije nego...
               Budite srećni što je poklopac na njoj trenutno čvrsto zatvoren, pa mogu da vam govorim gotovo mirno, tek ovlaš stisnutih usana i jedva nešto kroz zube.
               Inače..
               Mislim da ne bih garantovala za svoj izbor reči.

Žao mi je što moram da pišem o temi o kojoj niko ne voli da priča, ali motivisana sam mogućnošću da će posle ovog teksta barem vas nekoliko otići kod lekara i uraditi veoma jednostavan test od samo tri slova “PSA”. Zašto je važno, ako ste muškarac od 45 godina (mada neki stručnjaci preporučuju i od 40-te, pogotovo ako imate krvnog srodnika obolelog od ove bolesti), zašto je važno da odete na PSA testiranje još danas? Na kraju krajeva PSA test nije specifičan za rak. njegova vrednost može biti povišena i kod drugih oboljenja, na primer kod benignog uvećanja prostate ili kod prostatitisa (upale prostate). E sad dolazi “međutim”:

Zora

Od maja nisam vise u kancelariji, odlucio sam da krenem vise slobodnijim putem slobodnog strelca. Do sada se pokazalo kao veoma uspesno na polju karijere i dizajna, a manje na polju novca, jer ja svasta jesam ali uterivac dugova nisam, niti cu ikada biti. Ja sam umetnik, i moj cilj je da ovaj svet ulepsam na neki nacin na koji je meni dozvoljeno.