Nikada nisam vodio dnevnik pažljivo. Kada sam bio mali bata to mi je bila neka stvar za devojčice. A to je , bar u tim godinama, bila prilično bljaak stvar. Kasnije sam nekoliko puta pokušavao da vodim dnevnik...mislim da mi je najduži period dva meseca. Nije da nisam imao perioda u kojima bi bilo korisno i zanimljivo voditi dnevnik. Umesto toga sa sobom sam uvek nosio neku svesku i olovku. I zapisivao. Kada sam želeo da se držim dnevničke forme pisao sam datume. Ponekada pronađem te sveske i prelistam...

Kao i dosad - anonimni_autor: 

Kada se Frija probudila bilo je već predvečerje. Sumrak se polako počeo hvatati. Ona nehajno navuče svoj prljavi kombinezon sa lisnatim motivom i spusti se niz merdevine, da od Kjuove familije potraži nešto za jelo. Izašla je na čistinu ispred litice i priključila se grupi vilenjaka koji su se tu skupili. Tek tada primeti da je tu Kju, kao i njegov otac, Vilin-kralj. Oni je samo pogledaše, što je značilo da je već prihvataju kao svoju, jer je tokom svog boravka na zemlji, vilinski narod živeći u malim grupama izgubio naviku da se između sebe pozdravlja. To se koristilo samo u izuzetnim prilikama, naravno. Svakodnevni susreti nisu kod njih zahtevali nikakav formalni gest. Svako je u toj prilici započinjao razgovor onim što mu je bilo na umu, bez ikakvog uvoda.

Neće fukaru, ne bismo ni mi al nas niko ne pita. Oće ove lepe, ove plemenite, dobre, ove što su se dali celi i što nisu bili stipse i nikakvi.

Nećemo ni mi ove nikakve i te što su fukara, 

i hteli bismo možda te dobre lepe pametne i što nisu cicije, al nas niko ne pita. 

 naravno: 

"A ti dervišino moja, kadija postao, sudiš li, sudiš...Čovek dođe na vlast sa namerom da promeni svet, a promeni sebe...Svet ostane isti a valjalo bi ga iz temelja mijenjati. Samo strah ga drži ovakvijem."

Sreli smo se nekoliko puta. Samo smo jednom "službeno" razgovarali. Tada je, na neko moje pitanje o politici, citirao ove redove iz Selimovićevog romana. I objasnio mi zašto Beograd za njega arhipelag, skupina živopisnih ostrva.

Gost autor: Dejan Vesić.

Uz  dogovor sa kolegom Dejanom Vesićem, prenosim tekst sa njegovog bloga, jer verujem da će biti vrlo interesantan i za čitaoce bloga B92. Dejan objašnjava kako da se, na pravni način, izborite sa onima koji vas zasipaju neželjenom elektronskom i drugom poštom i porukama, uz citiranje konkretnih članova različitih zakona koji ovu materiju regulišu.

Sledi Dejanov tekst u celini:

----------

Od kada je i kod nas krenulo sa (kakvom / takvom) internet prodajom i (što je još gore) marketingom, neretko nađem 5 - 10 mailova dnevno gde se svašta nešto reklamira, prodaju Dell Boy proizvodi ili neverovatni načini za jednostavnu zaradu.

Ljubi te čika Tole

“Britanski istoričar Dominik Sendbruk predviđa da će 2018. godine velika kriza biti uzrok rata u Evropi. Francuska će napasti Britaniju, ruski tenkovi će ući u Letoniju,.......“

Ne verujem, ne želim da verujem, da će  doći do rata kako ga predviđa vidoviti Englez, , ali da će biti velikih turbulencija unutar država, unutar EU pa i između država sigurno će biti, a već je počelo.Bez obzira što je neverovatno, da će se Evropa vratiti na u vreme 100-godišnjeg francusko-engleskog rata,  treba pročitati članak  britanskog istoričara Dominika Sendbruka.Dakle:

„Britanski istoričar Dominik Sendbruk predviđa da će 2018. godine velika kriza biti uzrok rata u Evropi. Francuska će napasti Britaniju, ruski tenkovi će ući u Letoniju, a nemačka vojska u Grčku...

Posle izjave nemačke kancelarke Angele Merkel da bi propast evra mogla da isprovocira novi rat u Evropi, Sendbruk tvrdi da je "rat ionako pred vratima" i da će započeti 29. oktobra 2018. godine, objavio je "Daily Mail".

Ili kako sam značajno podigao kvalitet svog života!

 Khm, radno okruženje je važna  stvar, volim da namestim svoj radni prostor onako kako mi je zgodno, a onda ide sledeći korak, da bude lepo. neću da smaram slikama, ali ću jednom digresijom, primetio sam da se u radnim prostorama državnih instutucija taj običaj personalizovanog radnog prostora nije zapatio. Kao da su zaposleni u božjem strahu od otkaza, pa ne žele da se pomuče da taj prostor zaliči na nešto. To mi je misterija, ako je neko siguran od otkaza to je "državni pos`o"...

Postbriselski komitološki osvrt na budućnost i njenu prošlost

Gost bloga: Nenad Vukosavljević, mirovni aktivista (Centar za nenasilnu akciju - Beograd) 

Oglasi (pristigli na adresu Centra za nenasilnu akciju):
masterclass eu communication only 1800 €

Training programme of the European Training Institute
• Brussels in a day, 6 September, eur500 -> eur 400 sa popustom
• New Post Lisbon Comitology, 8 September, eur 350 -> eur 280 sa popustom
• Master Class EU Lobbying, 9-10 September, eur 1750 -> eur 1460 sa popustom
• EU funding at your Fingertips, 13-14 September, eur 950 -> eur 760 sa popustom
• Upgrading NGO lobbying skills, 15 September, eur 295 ->eur 240 sa popustom
• Masterclass Communication, 27 September, eur 950 -> eur 760 sa popustom
• The 7 habits for Managers, 12 October, eur 950 -> eur 760 sa popustom

EU Funding Arena - ‘How EU programs work' lecture
Working Snack - Analysis, diagnostics and refining (14-15h)
Activity Based Costing

pesma bez reči, mitska anticipacija, melodija koja dolazi iz prošlosti e da bi dala proročanstvo budućeg...

Mala (Kolu)bara, mnogo krokodila

I evo, u četvrtak, 10. novembra 2011. Upravni odbor Javnog medijskog servisa Srbije baviće se stanjem u Radio Beogradu i njegovim (ne)tretmanom u okviru RTS-a. Biće to zaista izuzetna prilika da se objektivno i profesionalno razmotre svi problemi Radio Beograda, počev od lošeg stanja fono-arhive, našeg nacionalnog blaga, pa preko zastarele opreme i studija do potcenjenih kadrova, naročito honoraraca.

A pre svega odsad pa nadalje usvojiti pretpostavku da ono što je izgovoreno i ono što se čuje potiče iz istog izvora i u tom cilju odoleti iskušenju sumnje u mogućnost izvođenja bilo kakve pretpostavke.

Odbaciti jednom zasvagda, kao i analogiju sa uobičajenim prokletstvom, svaku pomisao na početak i kraj.

Bio sam obecao u jednom komentaru u jednom od mojih prethodnih blogova da cu se setiti da 4. novembra 2011. obelezim 20 godina od izlaska jednog od najznacajnijih albuma dvadesetog veka.

Naravno, potpuno sam bio zaboravio na to, ali ipak nisam bio zaboravio potpuno posto sam se evo setio, a posto takodje nikad ne zaboravim da ispunim obecanja (kad ih se setim) evo danas, 8. novembra, stavljam u etar ovaj mali tekstic da podsetimo one koji za ovo vec znaju, a i da mladji narastaj (hteo - ne hteo) nesto nauci...