Milan Nikolić

Prostakluk je naš brend. Na prvom mestu. Nije ovo nikakav drugosrbijanski tekst, kako je nekad govorila moja baba - izem ti to sad. U prevodu - koga je briga, u sosu smo do guše. Moj neki utisak je da nemamo više ni viziju oko koje bismo mogli da se delimo, prebrojavamo, oštrimo jezike. Danas imam neku potrebu da govorim o foliranju. To je jako interesantna stvar i, na žalost, veoma prisutna. Šta je foliranje? Projektovanje lažne slike. Kako se bira ta slika? U skladu sa sopstvenim afinitetima, u kontekstu foliranja - u skladu sa sopstvenim željama, frustracijama, nesigurnostima, kompleksima.

Doktore, kako je to biti majka?

Bane Vukašinović

Ne možete da znate dok ne probate – tako je i sa članstvom u stranci. Iznenada sam za vreme svog boravka u Beogradu došao do podatka da vlasnica lokalnog butika trikotaže ima verenika u užem rukovodstvu stranke koja samo što se nije osnovala. Pošto sam u ovo upućen direktno od same buduće supruge stranačkog rukovodioca, birajući gaće, učinilo mi se zgodnim da iskoristim nadahnuće i oprezno upitam oko prijema u članstvo.

Da se razumemo: nije to oduvek bilo tako. 
Ali sad jeste. Njena je poslednja. i prva. I ona u sredini.
Doduše, ne sećam se kako je bilo to kad nije bilo ovako, ali volim da mislim da je bilo lepo.

Nekada čovek jednostavno ne može da se odbrani ma šta pokušavao. Ne pomažu argumenti, objašnjena, činjenice, što se više pravdaš to gore. Kako ti sad da objasniš da nikad nisi bio na Maldivima i pojma nemaš o ostrvu koje ti je priča se poklonjeno sa sve tridesetak stanovnika? Kako da tvrdiš da sediš u Beogradu kad piše u novinama da ti lično predvodiš proteste na Vol Stritu? Kako da reaguješ kad ti pričaju da si član DS-a, CIA-e, CANVAS-a, masona, laminata i koječega još?

Ne znam kako biste vi na to reagovali, ali ja mogu jedino ovako:

Ili kako me je Palma fizički obeščastio

U četvrtak me je opet pozvala i rekla da su gosti Nada Topčagić, Rada Manojlović i Dragan Marković Palma. Pitala me je da li imam problem da gostujem sa Palmom. Rekao sam da nemam.

U petak me je zvala druga organizatorka sa televizije Pink i obavestila da dođem do njih u ponedeljak u pola 2. Pitao sam da li će neko da dođe po mene, ona se iznenadila i rekla da oni nemaju vozila ni za svoje potrebe a kamoli da dovoze goste. Onda sam rekao da nađu drugog gosta i spustio slušalicu. Posle pet minuta me je opet pozvala i rekla da mi je obezbeđen prevoz.

U 15 do 1 došao je kombi po mene i odvezao me je do zgrade Pinka. Upoznao se jednom super ženom, Jasnom iz Kikinde koja je takođe gost emisije. Ćaskali i čekali da počnemo sa snimanjem. 

Oko 2 se pojavio i Dragan Marković Palma. On se šminkao, doterivao i u jednom trenutku prišla mi je Sanja Marinković, autorka emisije i povela me da me upozna sa Palmom, samo mene, iako sam sedeo sa Jasnom. To su vam ona naručena upoznavanja, kada devojka natera drugaricu da je upozna sa onim slatkim dečkom koji stoji preko puta.

Dve stvari su me zapanjile u poslednje vreme. Prva je anegdotska i prica o tome kako je moj pas, o kome sam dosta pisala na ovom blogu, dok si reko keks, postao pseci gradjanin EU.

U sredu 7. novembra ustao sam vrlo kasno. Dok sam išao Nevskim prospektom top sa Petropavlovske tvrđave oglasio je podne. Dan je bio turoban i hladan. Pred zatvorenim vratima Državne banke stajalo je nekoliko vojnika sa bajinetima na pušci.

"Kojoj strani pripadate?" upitao sam "Vladinoj?"

"Nema više vlade", odgovori jedan smejući se, "hvala bogu". To je bilo sve što sam mogao da saznam od njega. ..

Tramvaju su jurili Nevskim prospektom, a na njima su svud okolo visili ljudi, žene i dečaci. Radnje su bile otvorene, a svet na ulici bio je mirniji nego dan ranije..."

Džon Rid - Deset dana koji su potresli svet

Nema tog Nišlije koji se nije proveo barem dva tri dana, kad se sve sabere, u Čairu, najvećem parku grada Niša. Crno bele fotografije svih nas mora da sadrže barem neku sa onog džinovskog tobogana i onog tunelčeta (retko kad prohodnog bez "nagaznih mina" ljudskog porekla). Ja imam 41 godinu i kad sam bio mali ti tobogani i ljuljaške su bile ofucanei pokrivljene. U zadnjih par decenija to je bilo jedino igralište za hiljade i hiljade najmlađih Nišlija. Mislio sam da će ti prepotopski tobogani i ljuljaške danas nadžive. Takav smo grad... Bili.

 "Čitavog mog života su prizori iz prirode činili da se radujem kao dete."
"Ničega u životu se ne treba plašiti. Samo ga treba shvatiti."
          

Google joj je danas posvetio stranicu - Marija Kiri, prva u mnogo čemu i prva u onom svemu što je ženama njenog vremena bilo nedostupno, zabranjeno, van dohvata i ruku i snova koje su žene imale o svemu onome čime su  želele da se bave i šta da rade.

Njen rad i doprinos istraživanjima i otkrićima u fizici je neprocenjiv i nemerljiv, teze koje je postavila, eksperimenti koje je (uprkos svima i svemu) izvela su nezaobilazan temelj danšanje moderne fizike, ali ne spominjem je danas zbog toga, spominjem je zato što joj je posvećen Google i što joj se time odaje zasluženo priznanje o kojem ona sama i sve njene savremenice nisu mogle ni da - sanjaju.

Kada je dalekih pedesetih godina prošlog veka, komisija za odbranu doktorskog rada predočila kandidatu, u to vreme uveliko uglednom i poznatom pedagogu, da je u svojoj disertaciji doslovce preuzeo delove iz radova A.S. Makarenka, on se branio kako ima izuzetnu memoriju, te da već godinama predaje Makarenkovu pedagogiku vaspitanja u kolektivnom duhu, pa više ni sam ne zna šta je govorio i pisao otac sovjetske nove pedagogike, a šta on sam. Kažu, da mu je na to  predsednik komisije odgovorio: «Čudno je, kolega, da  ste i pored tako izuzetne memorije zaboravili da u fusnotama navedete izvore». To je u novoj državi bio prvi slučaj da zbog fusnota jedna doktorska disertacija nije odbranjena.

Ovih dana Bečki univerzitet je potvrdio tačnost tri nezavisne ekspertize koje pokazuju da je doktorska disertacija komesara EU za regionalni razvoj dr Johanesa Hana – plagijat.

Autor: Rodoljub Šabić

Na ulasku u jednu centralnoameričku republiku na tablama piše - „Bienvenidos a Republica banana" - dobrodošli u banana republiku. Pozdrav (bi trebao da) podseća na to da je zemlja u koju se ulazi, Honduras jedan od najvećih proizvođača banana na svetu. Ali, neminovno, izaziva još jednu asocijaciju.
Jer baš u Hondurasu je pre jednog veka stvoren famozni geopolitički pojam „banana republika" - pežorativna oznaka za zemlje u kojima je stanje ekonomskih, političkih, pravnih, ukupnih društvenih odnosa, sa aspekta kriterijuma razvijenog, uređenog

Kraljevstvo, dajem kraljevstvo za keksić. Četvrtasti, sa dole čokoladom, gore ništa, ali unutra ukus pomoradže. Leži pored još tri keksa koji nisu četvrtasti. Ali mirišu. Mirišu tako da moj karakter kleca u kolenima. Sreća što ga inat podržava, inače bih odavno pojela i tufne sa čančeta u kom žive četiri keksa. Sa dole čokoladom.

Juče je bio Dan tri banane. Desetak minuta pred ponoć počela su da mi se priviđaju goveda. Svih vrsta, uključujući i lila krave. Ja nisam baš izraženi mesožder, uglavnom se držim pernate avijacije, ali u pomenuto gluvo doba su uz škrgut počeli da mi rastu očnjaci. Žmu kaže da sam dobila i agresivni pogled koji je pratilo naglo osvrtanje i hvatanje busije. Iskreno rečeno, bila sam spremna da ujedem sve što iole spada u ljudsku prehranu i liči na meso. Negde iznutra mi se vratilo razumevanje za radost prapredaka kada bi posle dana i dana traganja za ičim jestivim što ne cveta ili lista, uspeli da ukebaju nešto veliko i mesnato. Kada je plehani tanjir koji na našem zidu glumi sat, oćutao ponoć i velika skazaljka se udesno nagla, tog istog trena sam na teflon bacila komad pokojnog adolescentnog govečeta i sva srećna inhalirala miomirisne dimove koji su se zapušili kuhinjom. Dok sam ja do poslednje mesožderske ćelije upijala u sebe praiskonske mirise, kraj mojih nogu se vučije tiho stvorio Ikar Varvarin. Na njegovo tiho režanje sam odgovorila takvim škljocanjem zuba da je nesuđeni Beli Očnjak koliko odmah podvio rep pod ono malo nogu koje ima i odskvičao da se žali mačkama. Bila sam spremna da taj komad tako dugo čekanog mesa, branim do poslednje kapi tuđe krvi.

Dugo nisam napisao neki blog, a i ovi što ih ranije napisah nisu bili toliko važni. 

Međutim, ovaj jeste.

Važan blog je kad verujem da ga treba pročitati i preporučiti. Da se u ovu akciju vredi uključiti.

Hvala Ivanu Ćosiću na instrukcijama.

Hvala Dragani Đermanović - na inicijativi i energiji.