Počinjući ovaj tekst četvrti put utvrdio sam da je (bar kad su moje literarne moći u pitanju) nešto patetike neizbežan sastojak.  Olakšavajuće je okolnost da vas neću daviti. 

Basna za veliku decu

U mom komšiluku, nekoliko kuća od mene, živeo je jedan dalmatinac po imenu Šešelj. Nije bio kao drugi dalmatinci. Ovaj je bio krupan, da ne kažem debeo. Dalmatinci su vitki i brzi, dok je ovaj bio debeo i trom. Mnogi su mislili da je mešanac medveda i dalmatinca. Tako je bio jako agresivan i po ceo dan i noć je lajao na prolaznike, mačke, ptice, buba mare, leptire, lepo vreme, kišu, sneg... Nije moglo da se živi od njega, ali je retko ko preduzimao nešto povodom toga. Jeste da sve džukele laju, ali ovaj je preterivao. Ajde što je lajao, nego je boga mi i ujedao, a ponekad i nekog bacio niz stepenice.

                              Napomena

               Ovaj tekst je pun proleća i ptičica i cvetića i ostalih banalnosti, tako da se nikako ne preporučuje onima sa osetljivim živcima i stomacima koji tako nešto ne mogu da podnesu.

“Dobro mladiću… Je l se Milan beše zoveš… “
“Da.” A ti kao ne znaš.
“Mi ovo nismo ovako zamišljali?”
“Šta?”
“Pa mi smo očekivali da Jovana prvo završi fakultet pa onda da se udaje… “
“Ljubav ne bira.”

Ubacuje se mama:
“Ali ti si stariji…”
“Jesam. Ne sporim.”
“Ali ona je mlađa…”
“Uz dužno poštovanje ako sam ja stariji od nje ona mora da je mlađa. Tako je to.”
“Ali ti si mnogo stariji… 14 godina.”
“13. Verujte da je meni više krivo nego vama. Ja bih mnogo voleo da sada imam 20 godina, bujnu kosu i da crvenim pred vama… Ali šta će te… Život je to.”
“Ali ti si oženjen…”
“Nisam.”
“Mislim razveden.”

“Nisam.” 

Razbiti moral protivničkoj strani u ratu je od kritične važnosti. Mnogi Amerikanci smatraju da je ubistvom Osame bin Ladena u Pakistanu, zadat ogroman udarac al-Kaidi, čije će se posledice osetiti pre svega u Avganistanu.

Neki analitičari tvrde da uspešna operacija komandosa u mestu Abotabadu, može da podstakne talibanske poglavare da se pridruže ponuđenim mirovnim pregovorima sa vladom u Kabulu. Ima i onih koji se nadaju da će Obamina administracija iskoristiti odlazak Al-Kaidinog osnivača da proglase pobedu u borbi protiv terorizma i započnu relativno brzo povlačenje

Slučajno naleteh na B92 sajtu na ovaj tekst, pa onda na sajtu lista Danas naiđoh na original - i prosto nisam mogao da poverujem da je vest objavljena 26. aprila, a da niko nije otvorio blog o tome ovde.

Čitao sam ovaj Dežulovićev tekst na e-novinama o istoj temi i nekako mi je to sve uobičajeno i logično za Dežulovića itd - ali da bivši predsednik hrvatske napravi ovakav tekst i još ga objavi u beogradskim novinama je, bar po meni, poprilična senzacija.

Dugoročna korist ovako nečega za Hrvatsku mi se čini ogromna (iako objavljivanje u beogradskom listu nisam siguran koliko je dobra ideja, ali što da ne - ima i to svoj efekat) - posebno u atmosferi kakva je stvorena posle osude hrvatskih generala u Hagu za "zajednički zločinački poduhvat" pre nekoliko nedelja.

M I P M G Ž M N S B S S V K I S M P M M Š M I T Č T I M V I O C S R N LJ R I O A M I K A A M I K A A M I K A. Tačno 54 slova koja su početna slova 54 reči koje čine mantru koju 18 godina pre uronjavanja u san, govorim, izgovaram, ponavljam u sebi. Moj um nije ispražnjen kako bi se dalo očekivati. Mantru mehanički (nemam bolji izraz) ponavljam najmanje devet puta ( 54 = 5 + 4 = 9) ali je za to vreme u mom umu Borhesov ALEF.
Brzinom

Gost autor: Marko Omčikus

istoričar umetnosti, savetnik u Republičkom zavodu za zaštutu spomenika kulture, bavi se zaštitom kulturnog nasleđa

Pričа oko Nаrodnog muzejа sve više podsećа nа onаj tip vicа u kome se nа krаju i Bog rаsplаče.

Sve je vrаćeno nа početne pozicije. Doduše, početne pozicije su postаvljene pre deset godinа, аli su u međuvremenu neke pаre

Djurdjevdan ...

Srk ...

Listam novine, srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Najpoznatiji svetski terorista u poslednje vreme se osamio ...a pišu da se sad i oladio ...

Srk ...

Čitam onda dalje ....Obama ....Osama ...Obama ...Osama ... tek na trećoj strani pronadjoh nešto i O nama ...

Srk ...

Stručnjaci upozoravaju da nam je ugrožen vizni režim ...ako je za utehu ...ostaje nam devizni režim ...koji do sledećih izbora neće biti ugrožen ...

Tu sve piše,  polazak pred zoru - čekam da dođu po mene i da odjašemo tamo gde je Bog rekao "nemam braćo nerava za vas, nos'te se u tri lepe" . Sumnjivo sam mnogo stvari spakovala, gledam dva ogromna kofera i brinem. Gledam torbu pored dva ogromna kofera i još više brinem. Laptop i podrazumevajuće sitnice - ko selidba bogte. A nije. 

 Da se ne lažemo znala sam ja da će doći i taj dan, a neće biti parada i neće me radovati prolećni Beograd nego ovo: 

     Prvo su nam kćer banovali sa njenog omiljenog sajta. Ništa nije pomoglo ni što je kukala drugarima da je njen life over ni što je tata pisao administratorima da dete nije znalo da ne sme da hrani virtuelne ljubimce sa naloga svoga brata, tetke i drugarice (pa umrli bi!), multi je multi i datum isticanja bana je ostao never! Nije to kao kod nas na blogu, Amerikanci drže svoju decu strogo:) Cvex je odmah krenuo da bogorada o antiglobalizmu, a meni je već bilo dosta pranja, peglanja i pakovanja da bih se previše potresla. No, to je bio zloslutni znak, samo ja nisam umela da ga protumačim...
      Kad putuješ s decom nije bitno da li ostaješ tri dana ili tri meseca, nosiš istu količinu stvari. I sve sam lepo zapakovala...majke mi. Tek, negde oko Rume shvatim da nisam ponela...pare (za razliku od grickalice,

Brojne sadnice cvijeća stanovnicima mjesta Kupusine na sjeveru Srbije poklonio je predsjednik Savjeta mjesne zajednice Kupusina Ištvan Peter, a mještani su u zajedničkoj, noćnoj akciji čak oko

Samo da se malo pravim vazna - pre sest dana sam pisala ovde o jednom Nenadu.

http://blog.b92.net/text/17797/Jedan-Nenad/ 

Press to objavljuje DANAS kao EKSKLUZIVNU vest!

 http://www.pressonline.rs/sr/vesti/u_fokusu/story/159996/Rodila+sina%2C+a+nije+znala+da+je+trudna%21.html

Amerika je proslavila smrt Osame bin Ladena. Neki u svetu, pa i samim SAD, uključujući novinare koji priznaju da nisu znali kakvu reakciju da očekuju, ostali su iznenadjeni intenzitetom emocija, izlivima čiste radosti i patriotizma, prizorima mladih ljudi koji se penju na drveće i bandere ispred Bele kuće, slave po kampusima univerziteta od Kalifornije do Masačusetsa, pevaju američku himnu, skandiraju „SAD, SAD“, kao da su pobedili na velikom sportskom takmičenju. Slavili su uglavnom mladi, ljudi koji se slabo i sećaju života u drugačijoj, bezbrižnijoj Americi pre 11. septembra