Свестан сам двосмислености наслова, најпре сам покушао да га избегнем, а онда га намерно оставио. Не баш зато што је можда провокативнији, него зато што заиста има и оних који мисле да је Шешељ та малтретирана страна. Исти онај који је добровољно отпутовао Хагу у сусрет.

Да ли је или није, не бих улазио сада у анализу. Свако моје

O beležnici u rukama ptičara sam već pisao, i za potpune početnike, i za one iskusnije. Dok je svrhu dvogleda ili ključa za ptice sasvim nepotrebno objašnjavati, namena beležnice manje je jasna, pa sam osetio potrebu da je dodatno približim ovim tekstom slovenačkog ornitologa Boruta Štumbergera, kojim koncizno (i uspešno, dodao bih) predstavlja jednu opsežnu temu, pisanim za „Mali priručnik za posmatranje ptica“, objavljen u Sarajevu 2005.   

Sve je počelo početkom. Na kom je meni objašnjavano da dok me nema na Fejsu, nema me uopšte. Kao onomad na najboljem prijatelju Guglu. Ako nisi izguglovan, piši kući propalo i izvini se Majci Prirodi zbog loše investiranog udisanja vazduha. Dobro... Prestolonaslenik je dobio dozvolu da Dobroajdeupišimetamo i Javimipamevišeostavinamiru. ItiiFejsBuk. Mogu vam reći, nije bolelo. Ni primetila ne bih da me je umrežio, da se vrata dečije sobe nisu treskom istrgla iz šarki. Preko njih je solističkim stampedom, rušeći i gazeći sve fiksirano ili presporo da mu se makne sa puta, u dnevnu sobu upao Mali Sin. Atila Bič Božji je u konkurenciji sa njegovim nastupom bio divalj taman kao Mahatma Gandi posle mesec dana prehranjivanja samo fotosintezom.

Prvo i osnovno, tenis je super. „Beli sport" je jedan od retkih gde vam drugi ne kroji kapu, gde nema ofsajda, igranja rukom, pasivnog napada ili faula „zbog ulaska u putanju". Zato je, kao uostalom i golf, igra za bogataše „operisana" od sudija. Drugo, nemam nikakav poriv, ni motiv da motiv da "hejtujem" Đokoviće. Ko god stavi sve na kocku i dobije, taj zaslužuje poštovanje, barem zbog hrabrosti,

 

 

Bila je 1989. Maglovito se sećam snimaka ljudi kako prelaze zid. Sećam se njihove radosti. Bio sam srednjoškolac, tek krenuo u drugu godinu. Nekoliko meseci ranije vratio sam se sa prvog velikog putovanja na koje sam išao sâm. Bio sam u Moskvi, Lenjingradu i Kijevu. Bio sam u Ermitažu. Te zime počela je revolucija u Rumuniji. Iz moje varoši slata je pomoć borcima protiv Čaušeskuovog režima.

Proleće je način na koji Bog kaže "Još jednom!"

Robert Orben

A certain level of aggression is essential to the game of rugby league, particularly in defence and particularly in the middle of the field, where the big boys collide.

Rugby league is, in many ways, a combat contact team sport. The collision and tackle aspect of the game is a form of wrestling and, let’s face it, only a few scary people are able to compete in any form of combat without first setting an aggressive mindset.

There’s nothing wrong with a rugby league tackler facing up to his opponent with the desire to hurt him and there’s equally nothing wrong with a trainer

Milan Nikolić

Ivan Ivanović je po prvi put i na radost mnogih nokautiran u sopstvenom šou programu. Možda bi korektnije i saobraznije, njegovom humoru i naravno, metaforički,  bilo reći - razgu*en ili fistovan. Verbalnom, inteligentnom i istinski duhovitom pesnicom Nenada Čanka. Pritom Čanak nije imo ni bubice u ušima ni šaptače ni sastavljače pošalica koje bi naučio napamet ili čitao sa "idiota". Ok, planetrano popularni šou programi to zahtevaju, ali nije problem u formi. Problem jeu  sadržaju, odnosno u tome šta je jednom, povećem delu Srbije smešno.

 

Prvomajska (Dok si ti vredno radio)  

 

Povodom 3. maja, svetskog Dana slobode medija, novinar Filip Mladenović, honorarni saradnik Beograda 202, protestovao je ispred RTS i Radio Beograda zbog diskriminacije honoraraca.

Već mesecima honorarnim saradnicima se smanjuju iznosi honorara. Takodje,  sve su veća kašnjenja u isplati honorara, što poprima razmere mobinga.

Pre

Ovaj post je posvećen predstojećem Danu pobede nad fašizmom u najboljoj nameri da još jednom ukaže o svoj nakaradnosti ukalupljivanja prošlosti u ideološki ograničene okvire, s jedne, i kako to rade civilizovane države i narodi, s druge strane.

Pre dve godine na velikoj međunarodnoj izložbi foto festival u Njujorku našle su se i fotografije spomenika NOB-u nastale na prostoru bivše Jugoslavije. Reč je o projektu belgijskog fotografa i saradnika na Kraljevskoj akademiji u Gentu Jana Kempenaersa, koji je priredio seriju radova naslovljenu “Spomenici: kraj jedne ere”, prethodno predstavljenu u Antverpenu i u Briselu. Valjda u nameri da se bude u  antikomunističkom trendu i uz podsmeh duhovit, a biće pre zbog neznanja, na B92 se pojavio tekst o tome pod naslovom «Komunistički spomenici kao iz budućnosti», što je izazvalo dosta komentara.

Treba li bilo kome ko ima barem dva osnovne objašnjavati da je na Kozari, na Sutjesci, u Šumaricama, na Banjici, u Jasenovcu , na Sremskom frontu, tokom oslobođenja Beograda, i drugde  među poginulim najmanje komunista, da su to spomenici palima za slobodu i narodu  koga su pobili okupatori i njihove domaće sluge.To nisu spomenici komunistima i komunizmu već stradalom narodu, spomenici koji simbolizuju borbu i pobedu nad fašizmom.

Čudno je da je tu distinkciju razumeo jedan Belgijanac za razliku od nekih kao velikih Srba i patriota. Sramno je kako se kao država i narod odnosimo prema sopstvenoj prošlosti i istoriji, a dovoljno je samo pogledati kako to rade narodi i države koje drže do sebe i svoje kulture. Pa evo primera u slici:

Autor: Rodoljub Šabić

Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo je Obaveznu instrukciju o uslovima korišćenja i održavanja sistema video nadzora gradskih saobraćajnica i raskrsnica za grad Beograd. To je, bez sumnje, dobra vest.
Naime, kada je početkom aprila Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izvršio nadzor u vezi sa nezakonitom upotrebom video snimka iz sistema video nadzora (pojavljivanje snimka seksualnog odnosa „kod Arene" na Internetu), najvažnije što je utvrđeno nadzorom bilo je upravo odsustvo propisanih procedura.

 

365lepihdana je radna verzija forsiranja optimizma reke.

Projekat realizuje ekipa koja pravi i godišnju konferenciju BlogOpen, skup blogera i korisnika društvenih mreža, pojedinaca i profesionalaca. Idejna kreatorka projekta „365 lepih dana" je Tatjana Vehovec, koja je direktorka konferencije, a Marko

- Kako ti se svidelo ono venčanje u Londonu?, pitam ga jer znam da ne znam koga bih upućenijeg pitao.

- Super je bilo. Pa ti bar znaš da sam se oduševljavao  još  pre trideset godina kada sam gledao venčanje njegovog oca i njegove majke za koju sam tek kasnije saznao da je poreklom iz svrgnute škotske dinastije Stjuart.

- Auu ala si ti mator, smeškam se šeretski. Koliko bre ti ono imaš godina, zaboravio sam.

- Pa omega brate moj, slično kao ti... previše da bih se pržio samo na matorke , ali i premalo da me pale samo klinke..., namignu mi mangupski prihvatajući se čašice.