Lajtnant Petar Manojlović, vojni kartograf u službi Njegovog Veličanstva Franca Jozefa  I, bio je dovitljiv mlad čovek nemirnog duha. Kreativan, reklo bi se danas.  Službujući u Beču, daleke 1870.godine,  došao je na ideju da monotone žućkaste poštanske dopisne karte KundK  monarhije učini zanimljivijim i lepšim. Na kartonu formata dopisnice u tehnici bakroreza otisnuo je vinjetu Carigrada sa leve , Moskve sa desne strane, a po sredini parobrod sa natpisom Srbija. I na desnoj i na levoj obali stajali su ljudi zagledani u parobrod, a sve ih je natkriljivao ogromni zmaj. Svoju živopisnu dopisnu poštansku kartu lajtnant Petar, inače rodom iz Sentomaša, poslao je poštom u Sombor na adresu svoga strica Demetra Manojlović, tamošnjeg advokata.

Polako. Ni naslov ni tekst koji sledi nisu moji. Radi se o prevodu eseja prof. Hamida Dabašija, napisanog davne 2006. Ko je prof Dabaši? Iranski Amerikanac, intelektualni istoričar, kulturni kritičar i književni teoretičar, koji predaje iranistiku (ako se to tako zove – Iranian studies) i komparativnu književnost na univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Autor je devetnaest knjiga koje pokrivaju teme od iranske i palestinske kinematografije preko istorije do islama (Dabaši je inače je stekao dve doktorske titule na univerzitetu Pensilvanije – sociologija kulture i islamske nauke). No, sve to možete naći na Wikipediji i/ili njegovom sajtu, ako vas zanima.

Nekako se premijer Cvetković sinhronizovao sa mojim prošlim blogom glede interesnih stopa i politike marži finansijskih institucija u Srbiji. Jednostavno i glasno je izrazio svoje neslaganje sa trenutnim stanjem i praksom stranih banaka u Srbiji da imaju višestruko veće marže nego u zemljama odakle potiču. Ostaje da se vidi šta će se preduzeti da se ova poplava bankarskih  marži i interesa zaustavi i vrati u normalne finansijske tokove. Pohvalno je da se situacija prati i poredi sa zemljama u okruženju, a takođe i sa matičnim zemljama banaka koje operišu kod nas. Sve ovo bi trebalo da se radi najmanje sedmodnevnom učestanošću i da bude pristupačno, prvenstveno on-line i sa ponekom mesečnom brošurom za građane koji nemaju pristup Internetu.

Zato što

Pre svega, hvala Majstorima s mora za ovu beskrajno korisnu rečenicu! (I poslušajte pesmu broj 6 još jednom.)

Ne pišem političke blogove. I nosim se mišlju već neko vreme da napišem i objašnjenje zašto ih ne pišem. Zato što su ovde ljudi postali "operisani" od svakog smisla za humor, a  ironija i sarkazam izumiru.

Kad se pomenu Srbija, srpstvo, Kosovo, i sl. teme iz nacional-patriotskog opsega  obe krajnosti našeg politčkog  establišmenta, a posebno oni bez ikakve

Autor: Rodoljub Šabić

Juče me je Ombudsman, ili kako se to zvanično kaže Zaštitnik građana, Saša Janković obavestio da je prihvatio moju inicijativu da na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama podnese amandman koji će biti u funkciji zaštite insajdera.

Inicijativu sam podneo nezadovoljan tim što pomenuti Vladin Predlog zakona, za razliku od sličnog ali boljeg Predloga koji je podnet kao inicijativa građana, ne sadrži baš nikakve odredbe s tim u vezi. Nisam naravno, ni malo iznenađen što

Da se u današnje vreme može sve iznajmiti - verovatno vam je postalo normalno. Venčanice, skije, nakit, automobil. Nosiš kad ti treba pa vratiš. Ne znam da li bih iznajmila venčanicu -doduše ja nisam imala snove o princezama pa sam se udala skoro u farmerkama. Ipak da može da se iznajme baka i deka - nije mi ni u najludjim snovima palo na pamet. Radili ljudi, nisu imali decu ili ih imaju a oni ne žele potpomstvo a ne bi da budu uskraćeni za osećaj topline, dozvoljavanja i povladjivanja koje pružaju baka i deka. Odete na net - pročitate karakteristike, ako su još u blizini -nikad bolje i rentirate. Ne znam da li se uzima revers.

Moja ćerka i ja, željne valjda mora koje je ostalo iza nas ( a možda i Dunava ispred našeg dorćolskog stana) uputile smo se prošle nedelje, spontano i bez jasnog plana,  na jezero pored Minhena- Starnberger See. 

Nisam bio na netu sedam dana, sem kratkih dolazaka "na brzinu". Zato ovaj tekst tek sada. A nisam mogao da ga preskočim. Niti želeo. Otišao je najveći. U njegovim pesmama sve je bilo savršeno. I izvođenje i tekst i muzika, spotovi remek delo... Njegova koreografija, neponovljiva.

Otišao je jedan nesrećan čovek. Nije izdržao pritisak. Ostale su pesme. Ove su mi najdraže:

Znam da je na nekoliko blogova pisano o MJ i rečeno sve što je trebalo da se kaže. Zato će, po prvi put, moj blog biti zaključan za komentare. 

"Nisi kupio paradajz?"
"Niste mi rekli."
"Tomatino ali ne crveni nego sa belim..."
"Ah da, zaboravio sam, idem da kupim."
U liftovskom ogledalu vidim sebe debelog skoro zadriglog, nezadovoljno okrećem glavu. Ima već dve godine kako sam se ugojio, višak kilograma merim mogućnošću da prekrstim noge kada sedim. To činim sve teže često se ispomažući rukama. Ne prija mi debljina i sve što sobom nosi. Za doručak sam jutros pojeo kiselu jabuku, juče pet malih kajsija: "Miroslav ne ume da kupi kajsije, ove su male, nezrele i kisele" kaže ona. Za ručak jedem veoma

Vlasti kantona Jura, u severozapadnoj Švajcarskoj, obelodanile su pre par meseci da su otkrile tridesetak svojih službenika različitih nivoa koji su koristili kantonalnu Internet mrežu u radno vreme za pristup stranicama i preuzimanje sadržaja koji nisu u domenu njihovog posla, uključujući i pornografske. 

Početkom juna, GI "Majka Hrabrost" i kompanija "Renault-Nissan" posetili su porodilište u Vrbasu, kako bismo im isporučili donaciju u posetljini i spavaćicama. Kao što, pretpostavljam, većina vas koji redovno pratite ovaj blog zna, kompanija "Renault-Nissan" jeste prva društveno odgovorna kompanija koja je podržala našu inicijativu ne samo davanjem na korišćenje automobila "Renault Twingo", već i opredeljenjem da na redovnoj bazi, nekoliko puta godišnje, konkretnom donacijom posteljine i spavaćica pomogne porodilišta kojima je takva vrsta pomoći neophodna.

Na poslednjem sastanku s načelnicima, koji je u martu ove godine održan na Institutu "Batut", pozvala sam one koji imaju potrebu za novom posteljinom da nam se jave. Ubrzo zatim, kontaktirala nas je Slavica Otović, PR menadžer Opšte bolnice Vrbas, odazivajući se na taj apel u ime načelnika dr Miše Srdanovića i glavne sestre Milice Matović. Kompanija "Renault-Nissan" je odmah naručila tražene količine posteljine i spavaćica, i čim je njihova izrada bila gotova, Spartanka_Afrodita i ja potrpasmo se u našeg ljubljenog Twinga, a gospođa Dejana Komadina iz Renoa sede za volan Renault Kangoo-a natrpanog darovima, te se uputismo u Vrbas...

... nakon više meseci premišljanja..

Imenovanja  predsednika i članova upravnih odbora kulturnih ustanova i manifestacija u Beogradu, te gradskih kulturnih manifestacija izazvalo je prilično bure i različite komantare u medijima, sa posebnim fokusom na stranačku pripadnost ili podršku imenovanih.

Sadašnja stranačka postavljenja i podobnost, (koja se inače praktikuje od 2000.godine),  podsećaju na onaj period tzv. moralno-politička podobnost,  neposredno posle 2.svetskog rata, koji su i komunisti ubrzo napustili. Razlika je u tome što sada  moralnu podobnost ni odgovornost  niko i ne spominje, niti se traži.

U političkoj  modi kod nas je još uvek  priča o tome kako je nekada za sve trebala moralno-politička podobnost, pri čemu se ista tumači sa izrugivanjem, a u smislu da nisi mogao ići ni u obdanište i osnovnu školu ako ti celo porodično stablo nije bilo komunističko. Te kako neko baš zbog toga nije mogao da završi ni osmogodišnju školu, ni zanat ni fakultet,…. izgovor za sve.

Skloni smo čak da sami sebe omalovažavamo i blatimo svoje juče kako bi pokazali svoje novo danas, koje, najčešće, izgleda mnogo ružnije od onoga što smo bili juče.

Kritikovati nešo što je bilo, korektno je samo ako smo stvorili nešto bolje. Uostalom,