"The conquest of the earth, which mostly means the taking it away from those who have a different complexion or slightly flatter noses than ourselves, is not a pretty thing when you look into it too much."

састав на тему . . настаници засутра промаче ми воз среће

пријатељу ђолетов па коимој, нас 2 ко браћа, здраво. у првој  омашеној брачној заједници набрзака направисмо трое деце а она кучка после побегла санеким што диже тегове. Ја баш нисам нешто наизглед а она јаке обожава. Ни незнамо ди су сада, а волела и , децу.

*

"Just Like Heaven" is a song by the British alternative rock band The Cure. The group largely wrote the song during recording sessions in Southern France in 1987. The song became The Cure's first American hit and in 1988 reached number 40 on the Billboard charts.

(Thanks4The VideoTetsuoLumiere)

Početak novog VB VIP me je naveo na jedno poređenje i to Ajs Nigrutina, takozvanog repera i Dalibora Andonova, u Srbiji poznatog kao Gru.

Bili smo klinci, imali svoj rep bend, pisali tekstove protiv rata i zloupotrebe vlasti. Ugledali se na crne repere sa istočne i zapadne obale SAD, Tupak je bio najveći! Pisali protiv režima, smatrali sebe najboljim reperima u Srbiji (nismo znali da li neko još postoji). Negde 1994. godine pojavio se Gru. U ruci CD prvog repera u Srbiji koji je uspeo da izda album. Poslušali. nije bilo loše. Nije bio dobar kao mi, ali OK. :-) Posle došli Robin

Pa eto, posle nekoliko meseci opet pravim jedan mini blogic. Imao sam ideja za par tekstica, nekih cak i vezanih za nedavnu promenu posla (zbog koje sad nemam toliko blog-slobodnog vremena), ali ipak sam odlucio da samo stavim nastavak na prethodno muzicki-inspirisano pisanije...

Elem, ovaj album je izasao negde 2002. Puno su ga pustali na BBC Radio 1 radiju tog proleca i leta, NME ih je kratko hvalio kao "nove nade", spasioce britanske muzicke scene (a kome nisu pripisivali taj epitet?), i na kraju se sve zavrsilo odlaskom na koncert negde u jesen iste godine u jedan mali

Kopiram vam svoj tekst koji je objavila današnja Borba, a preneo i Peščanikov sajt - ne zato što vas Borba nervira a Peščanik ne podnosite ;), nego zato što pretpostavljam da jezik naš svagdanji zanima i blogere koji ne prate ova dva medija.

___________________

Pre dve godine, kada smo na Slavističkom seminaru u Cirihu radili na novom nastavnom programu, jedan kolega me je iznebuha upitao: „Zar ti zaista pristaješ da govoriš jezik-skraćenicu?". Reč je o nemačkoj skraćenici BKS, koja je ekvivalent engleskog BCS, a na našem jeziku glasi BHS - bosanski, hrvatski i srpski jezik.

Haški tribunal je skraćenicom BCS prvi stavio tačku na prepucavanja o imenu, tj. imenima ovih jezika, ali nije to uradio iz političkih razloga, kao što se ponekad čuje, nego iz pragmatičnih.

Ratni zločini, kao uostalom i rat, bez sumnje su veliko zlo koje ljudi čine jedni drugima. Razumeti zašto je tako bilo i u prošlosti, a i danas nije moguće, ukoliko se, makar i na ovlaš, ne sagledaju religijska i filozofska gledišta o uzrocima i poreklu zla.

Uoči šestogodišnjice smrti pokojnog premijera dr. Zorana Đinđića, odlučio sam da postavim jedan moj stariji tekst u nešto izmenjenom obliku.

Približavajući se šestoj godišnjici od njegove smrti, stiče se tužan utisak da je naša zemlja prilično udaljena od vizije i puta koju je on imao za nju. Nije to više Srbija reformi, promena, čiji je politički kurs jasno trasiran prema evrointegracijama - „na dobrom putu", već Srbija koja je postala žrtva tromog i rastrzanog političkog organizma sa jedne strane, egocentričnog nacionalnog zanosa i frenetične retorike sa druge, u konstantnom raskoraku između vizije i praktičnih dela.

The 4-minute spot, produced for International Women’s Day 2009,
features flashes of the personal history of five Roma human rights
activists from all over Europe along with footage from Roma
settlements across the continent. In these times of crisis, as social
cohesion is greatly endangered by the multiplication of acts of
extreme violence against Roma in Hungary and elsewhere, the campaign
exhorts the public to respect Roma in all their complexity.



http://www.youtube.com/watch?v=y3zhBvPn34o



A 30-second Hungarian version

by dr GoranChe

Danas Prestolonaslednik puni devetnaest godina. U ovo vreme, pre tačno toliko godina, kroz post anestezijske magle vikala je iznad mene razdragana medicinska sestra »Gospođo Greganovič sina 'mate! Sina, gospa!« Nešto kasnije, kada su se halucinantne izmaglice povukle, ista vesela sestra priskakala je do mog kreveta, noseći u rukama zamotuljak. »Pubec, gospa!« kliktala je plava sestra, a ja sam u jezičkoj rupi pokušavala da se prisetim koja kartaroška igra je u toku. Umesto očekivane karte sa dva dečaka, od kojih jedan dubi na glavi, u stručno zamotanom paketu je mirno spavalo ružičasto lice. Glanc novo, nikada pre toga viđeno. Lako namršteno iako su obrve bile tek u nagoveštaju. Disao je nečujno, kroz nos veličine rukavnog dugmeta. Negde kod brade bila je spakovana i mala, zgužvana ručica.

Probala sam da nadjem transkript na srpskom-al bezuspeshno-ako neko zna bolje, molim da ga postavi.(poshto je bilo kritika, kada sam postavljala prvi deo, da bash super, al ne razumeju svi.)

HAMLET: Do you see nothing there?

QUEEN: Nothing at all, yet all that is I see.

Kažu da ako želimo dobro deci treba da ih obučemo, nahranimo i pustimo s uzice.

Slično, pretpostavljam, važi i za odrasle. I ne samo one koji su manje srećnim okolnostima upetljani u uzice prvenstveno ekonomsko političke prirode.

Od gory "tell me something" mehurova naše, bliske ili tuđe prolaznosti koji s vremena na vreme požure na površinu, do mnogo nežnijih, a uvek prisutnih i uvek nevidljivih demona u obliku finih niti, danas svilenih sutra buđavih, a uvek tolikobrojnih da nas svako novo rađanje i svaki novi prvi koraci uvek vode tamo gde smo već bili.

Možda na one prve nepokidane uzice, danas okoštale, ono prvo udaranje u još uvek gole grudi, danas tupo, a možda na mesto onog prvog plamena, danas tihog i pokornog.