Dear Readers,

The most common thing for me to say at this point would be: "Wishing you a Merry Christmas and a Happy New Year 2011"

Of course in Serbia the order would be reversed. And the words would be different. And Christmas may not be mentioned. And the year may be omitted for practical purposes. Otherwise it would be almost the same. Practically speaking.

 Budimir Ničić pokušava da na "Slobodno srpskom" razgovara s ovim... ajd', da kažem čovekom, mada je to teško reći, a i to Ničićevo strpljivo razgovaranje (ako pogledate uverićete se) zaista odaje utisak  nemogućeg pokušaja da se priča s tim... ne mogu da napišem

Gospodin  Bedžet Šalja - direktor Odbora za ljudska prava (nemam želudac da pišem o tome ko je i kako naložio ovog - jeste nekorektna sam - idiota,  koji je pri tome fašisoidan i beslovesan - bez ikakve ideje da ona priča o Žutoj kući ima neke veze s mozgom, drzak, 

 

Copyright (c) Bruno Bruderer

Niska šarenih, svilenih, kineskih cvetova poskakuje mi pred očima, dok kroz vetrobran kamiona posmatram kamilju zapregu s kojom se mimoilazimo na putu za Dasadu, selo na rubu Male slane pustinje Kač. A još jutros smo putovali ševroletovim SUV-om, koji smo malopre ostavili pored puta...

 

Zima, Zima e pa šta je, ako j' Zima nije lav,

Zima, Zima pa neka je, ne boji se ko je zdrav.

Ma šta mi napriča dobri i pošteni Zmaju! Više bih voleo da po užarenoj Africi jurcam ispred izgladnelih lavova, nego da i jedan zimski dan proživim ovde i sada, bez obzira na zdravlje. I kakvo to zdravlje moram/trebam da imam da bih u BGD preživeo Zimu? Pazi sad! Pre samo pet dana je bilo - 5 a danas (23.decembar) si mogao komotno da se sunčaš na + 17, 18 stepeni poštovanog gospodina Celzijusa!  Čelične armature to jedva preguravaju a šta je

 Zarađeni novac treba trošiti, ne znam kome je štek dobro doneo? Dođeš u neke godine kada ne možeš da popiješ ni flašu vina, već samo čaj, a štedeo si ceo vek. Kada dođe kraj života, čovek treba da bude srećan i zadovoljan, a ne da pati za propuštenim prilikama i kaže sebi da je imao mogućnosti, ali ih nije iskoristio. Lepe stvari u životu ne treba propuštati. Treba otići na što duža letovanja i skijanja, ići u što više kafana i biti stalno u društvu. (Haris Džinović)

Pisati blog o sreći je djavolski težak posao. Ja bih to morao

Sretnem jednog poznanika, moglo bi se reći i prijatelja i, reč po reč, dotaknemo se jednog konkursa. Iako ga nikada ništa o tome nisam pitao, uz pregršt pohvala na račun nekih mojih aktivnosti, reče kako ne moram da brinem. Kao jedan od mogućih članova nekog nadležnog tela, on će svakako "glasati za mene", onda kada bude trebalo.

- Svaka čast, imaš moju podršku. Ja sam i inače

Ovaj se blog, moglo bi se reči, odavno krčkao, ali, eto, trebao mi je šlagvort. A onda Albicila napisa svoj blog o slonovima (http://blog.b92.net/text/16847/OTKRIVENA-NOVA-VRSTA-SLONA/) i podseti me. A Jelica zatraži da čuje priču. I htela sam, prvo, da vam legendu o postanku slona prepričam svojim rečima ali, onda sam se setila da postoji neko ko je to već uradio mnogo bolje i izvornije.

Velika mi je čast i zadovoljstvo da vam predstavim jednu od mojih najdražih prijateljica iz Mauna - Bontekanje Botumile, za prijatelje, Bonti.

Bonti je višestruko nagrađivana dečija spisateljica iz Bocvane koja piše priče na osnovu legendi i predanja koje je slušala od svojih starijih. Priča pred vama je legenda plemena Jei (Bayei), koje živi na severu zemlje u oblasti oko Mauna i delte Okavanga.

Reč ima Bonti: 

Ja sam na licinom mestu, medenjaci su u kutiji, vino u flasama, Mlekac ne moze da pronadje vadicep i prica o Gremlinima, Zmu se druzi sa kovrdzavom PRovkom, kafa mi se hladi i cekam vas.

NOVOST: Blog-zurka je na drugom nivou iznad knjizare (Vulkan, Sremska), a odmah ispod internet kafea, u kom ne samo da ima internet, nago sme i da se pusi. Dakle, poruka za Kru: ne brigaj, u horoskopu ti pise da ne moras da se smrzavas napolju.

S

 

A ми без мог Лазе, па ја не живим, ја животарим и постала сам с опроштењем права плачипичка, на жалост. Деца су добро и добра су, а ја прежалит не могу, да ми је да га вратим како знам и умем, ћао друже, поздрав. 19.новембар 2010.

 Ljiljo moja, samo

Trebalo mi je nesto duze od pola godine boravka u Maleziji da isplaniram i napokon odem do ostrva zvanog Langkawi. Za mene totalna nepoznanica dok nisam sleteo ovde, a ispostavice se da je to jedno od najpopularnijih mesta za odmor, zurke i uzivanciju.

Sam dolazak na ostrvo je poput nekih filmova jer je Langkawi u stvari arhipelag od 99 ostrva izmedju kojih

Posle jela krenuše kroz šumu, vodeći konje za sobom, da se još malo odmore. Izbivši na put oni uzjahaše. Kju belca, a devojke vilenjačkog prugastog pastuva.
Vilenjak pogleda u nebo. Nad njima su se navukli preteći crni oblaci. Pokrivali su čitavu površinu neba, dokle god je oko dosezalo. On obode Grona i reče saputnicama:
- Moramo naći neko prenoćište sa krovom nad glavom. Noćas će sigurno padati kiša. -
Un ćutke potera Torora, ne znajući šta da kaže. Frija joj se pridruži u tom ćutanju, jer ni ona nije imala nikakvu predstavu o tome gde bi mogli da provedu noć.