Australija se topi. Gori. Tamo gde ne gori, drugi dobar sluga, a loš gospodar, plavi sve pred sobom. Među svim strahotnim vestima o broju žrtava koji raste, o požarima koje jedva krote, isplivala je i obišla svet dirljiva priča o koali Semu. To je priča koja mi je juče ulepšala dan i stisla srce na veličinu graška.

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

"Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima."

ZAKON O DRŽAVLjANSTVU REPUBLIKE SRBIJE

"Pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije ima pravo da bude primljen u državljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva, ako je navršio 18

Dvojica trojica su primetno naelektrisani idejom "sad cu vam jebem majku svima". U momentu kada je menadzer, posle dugog okolisanja, saopstavao da je kompletna postava obezbedjenja slobodna i da ne dolaze vise na posao, jedan krupni celavi belac ga psuje i gadja punom plasticnom flasicom vode. Menadzer je vesto izbegao flasicu, bas kao Dzordz Bus letecu cipelu u Iraku . Vodja pobune prilazi i skoro mi se unosi u facu verovatno racunajuci na podrsku kolega koji ga glasno bodre..

"A vas dvojica sta glumite. Ajde gubite se odavde"

"Obrati se mom sefu" pokazujem prstom na luidjija svega metar ipo od mene.

Moja umanjena kopija, izbacivac odmetnik, osokoljen mojim zabrinutim licem, se okrece prema Luidjiju i hvata se za muskost

"Nemate vi muda za ovaj posao... vi badigardi. Gubite se odavde"

Osnovni trik realne ulicne borbe je i ovoga puta prosao. Snaznim zamahm noge udaram neopreznog protivnika u zadnju stranu kolena. Ne kaze dzabe Bas Ruten:

"Nikad, ali nikad, ne skreci pogled sa protivnika."

Izgleda da celavi nije imao prilike da se upozna sa Basom pa sam mu ljubaznodao uvodne napomene. Od siline udarca cela noga mu polazi napred i navlaci telo a posebno glavu na seriju udaraca italijanskim simikama. I kao sto to kaze Majk Tajson,

"Svako ima plan dok ne dobije udarac u usta"

To sto su se exradikali i radikali potukli u (X)lupstini, ups pardon Skupstini me mnogo i ne zanima. Sazdani su od jednog mentalnog sklopa tako da je sve ostalo pitanje nijansi.
Svi ce sad da se bave tucom, ko je kriv, ko je koga gurnuo ili udario u nos. Bice to prava rasomonijada , pa ce se cekati izvestaji , zapisnici, i sve ce to na neki nacin da se rascivija. Bice usvojen poslovnik te da oni tamo pocnu da rade ono zasta su placeni.

No u ovoj celoj furtutmi bojim se da ce jedan stvar biti gurnuta u zapecak. Jednostavno ima da promakne u sveopstoj gunguli. To je

Najveci vrh ove planinske ljepotice nalazi se na bezmalo 1000 m nadmorske visine. Prekrivena je sumom cija najstarija stabla, da mogu pricati il da ih mozemo razumjeti, mogla bi ispricati price stotinu godina unazad. Na obroncima ove planine gdje su sumska prostranstva davno izgubila bitku s ljudima rastrkala su se sela. No nekako se cini da su se uklopila u ovaj krajolik i da su ovdje gotovo isto dugo koliko i visoki sumski visovi. Brze i hladne

  U poslednjih nekoliko meseci sam svašta saznala: najvažnije, da države ne vole da njeni  gradjani  žive izvan granica svoje države. A da druge države u kojima bi ti gradjani  voleli da žive, takodje ne vole  strane gradjane da tu žive. I  nisu u pitanju bogate i siromašne  države, već i  one srednje, nikakve, nevidljive: jednostavno to je princip svake države.  Sve su države umišljene da su najbolje na svetu za svoje državljane i kad, ne daj bože, poželiš da tu  besmislenu teritorijalnu monomagiju dovedeš u pitanje, država se ponaša kao prevarena ljubomorna,

Na današnji dan,

pre četrdeset osam godina,

u Borbi je objavljena vest:

"Mladi beogradski književnik i dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda za 1960. (za zbirku "Vatra i ništa", "Prosveta", Beograd) nađen je u nedelju mrtav. Posle uviđaja organa SUP, utvrđeno je da je Miljković izvršio samoubistvo. Istraga povodom ovog slučaja je u toku."

Istraga je

Uz pomoć pravog leka, možeš živeti skoro normalan život 

Sledi kratki dokumentarac koji još uvek ne mogu da snimim zato što se odigrava u budućnosti, pa valja sačekati. Važno je da je sve spremno. 

==============================

(na ekranu se smenjuju slike sportista kako bacaju koplje, trče, plivaju, igraju odbojku,

.

Odmah da kažem nisam političar, a ni politikolog, nisam, nedaobog, ni politički analitičar, ali politički zrelo i logički zdravo razmišljam. Sve tako razmišljajući došao sam do rešenja za unapređenje rada naše Skupštine.

Evo mojih predloga za Poslovnik.  

                Parlament bi bio u stalnom, takoreći danonoćnom zasedanju. Narodni poslanici bi raspravljali do mile volje, držali bi govore bez vremenskog ograničenja, glasali, nadglasavali se, diskutovali, replicirali, oponirali, vikali, psovali, pljuvali, pevali, kleli jedne

dve vesti su se pojavile danas.

prva implicira da se neko bavi nekim nedozvoljenim radnjama skrivanja izvestaja o realizaciji budzeta 2008.

to je proslost (mislim radi se o proslom vremenu - o parama 2008me godine)

druga vest govori nesto o buducnosti.

 pojasnjenje:

 kada se radi rebalans budzeta moguce je raditi 2 stvari

   Odmah, na početku, da se ispovedim. Ja sam žena. Vozač. Loš vozač.

     Vozim Opel kadet - suzu (od milošte SuzAna) iz 85. godine. Moj auto ima bogat unutrašnji život i radi kad mu je i šta mu je volja. Moje je da osluškujem i nadam se najboljem. A retko kad izađe na dobro.

     Vožnju sam položila u poznim godinama (30) i od tada vozim svakodnevno. Živim u teškom predgrađu i da bih se dokopala dokopala vrtića, škole, posla, lekara...moram da vozim. A nije mi se dopalo ni na prvom času vožnje i ne sviđa mi se ni devet godina kasnije.

Verovatno ritam (jednom godišnje) čini da odlasci (dolasci? evo već sam zbunjen) u domovinu budu neka vrsta emocionalnog molotovljevog koktela. Boravci tamo me uvek zbune, izazovu mixed emotions i blokiraju na neko vreme. Pretpostavljam, po primerima nekih prijatelja koji češće odlaze/dolaze tamo, da bih oguglao ukoliko bih odlazio/dolazio češće.

Gdegod da krenem, svuda mi se kače, i sa mnom bi da se gnjave, deca i psi. Muška deca i ženski psi. Valjda sam sa tim zverkama uvežban. Sin od gospođe crnkinje, što drži radnju u prizemlju, Pirule ga zove majka, kad me vid pruža ruke iz kolica i, hoće da ga bacam u vazduh. A mala Karmen, ćerka od Margaride s drugog sprata, kad me ugleda, obeznani se od plača i krije lice. Kerovi reže na mene, a kuje mi se umiljavaju.

No, lako je nama ljudima. Nas je Bog, ili kodog