AUTOR: Spartanka_Afrodita

U naslovu ovog bloga je sažeto viđenje porodilja od strane načelnika porodilišta u Srbiji i glavnih sestara u porodilištima. O tome kako su se oni pokazali na skupu imam mnogo šta da kažem, a kako se pokazuju u porodilištima vrlo slikovito su opisale sve Kengurice koje su Krugolini poslale svoje priče i vi koji na blogu dajete svoje komentare i opisujete svoja iskustva. Što se tiče slike aždaje možete

E sad ovako, pazi 'amo, slusaj bre' od svih tema koje sam mogao da ovde uvalim, ova je definitivno najgluplja, ne zato sto sam stoka muska sovinisticka (jesam), nego zato sto sam blago zbunjen situacijom koju ne da ne znam da resim nego ...

Evo ovako,  ja radim u vojsci, sto se moze zakljuciti po celicno cvrstoj zadnjici (hvala na komplimentu gospodine pukovnice), homofobiji i nedostatkom bilo kakve pismenosti i gramatike u blogu.

    E dakle ovo je problem,od skora u nasoj maloj vojsci pojavile su se pripadnice pametnijeg pola, sto je izvor nevidjene srece za sve one dame koje su udate ili u vezi sa pripadnicima vojske muskog pola (bolje da vas ostavi zbog druge zene nego zbog muskarca), ali eto i prvog problema naime ja kao neko ko treba doticne da obucava u raznim tehnikama kao naprimer samoodbrana i borba prsa u prsa (moracemo da menjamo ime te discipline) dolazi do za mene u najmanju ruku za***** situacije.

Moj prijatelj Blackbox

misli da je ovaj tekst u nekoj finoj vezi

sa jeremijinim danasnjim blogom.

a vi? 

Istorija je učiteljica života , zato je mnogi i psuju, najčešće oni koji ne vole da uče niti znaju da vole svoj a ,naročito, ne tuđe živote. Ne treba zaboraviti da ima dobrih i loših učiteljica, ali mnogo više loših učenika.

Da li je tačno ono što je rekao Gandi da «Istorija uči ljude da istorija ljude ničem nije naučila”?

Istorija je jedno veliko kolektivno pamćenje

Kad god se govori o I svetskom ratu, a ovih dana se govori u povodu 90 godina od njegovog kraja, uvek se setim Stevana Jakovljevića i Srpske trilogije. Setim se i žara sa kojim sam je pre dosta godina čitao, jer Srpska trilogija je za mene bila otkrovenje.

Iz školkih programa, ne samo ja, već i generacije učenika u propaloj nam državi, učili smo sve o drugu Titu: Kako je skuvao svinjsku glavu sa tavana i kako su on i malđa braća mu, a i sestra, dobili proliv, kako je kao mašinšloser izradio ogradu onog stepenište u Sisku, bio mlinar u

"

foto Jelena Petkovic

Naša deca su ona koja žive i rade na ulici. Spavaju po katakombama, vagonima. Nemaju matične brojeve, knjižice, nisu u sistemu - ničija deca.

SAŽETA VERZIJA:

Scabies je bila u pravu. Htedoše da me živu pojedu.

Ali, i ja sam bila u pravu. Ministar me branio.

A nije ni da se sama nisam snašla.

Konačno - ime mi je Branka.

OPŠIRNA

Pitate se gde sam... i treba. Nakon Operacije visokog rizika, koja je započela pre mesec i po dana i trajala do prošle subote, trenutno sam na psiho-fizičkoj rehabilitaciji. Ukućani sa mnom razgovaraju tiho, ne koriste reči koje bi sadržale bilo kakvu asocijaciju na nasilje, hranim se biljnom hranom i svako jutro mi turpijaju očnjake.

Sve je počelo mojom prošlogodišnjom idejom da svekru i svekrvi, u daljem tekstu Babi i Dedi, ponudimo da se presele iz podpohorskih nedođija u Ljubljanu. Ideja je na moje zaprepašćenje prihvaćena odmah. I sa očitom namerom objekata ideje da zauzmu pasivne uloge u predstojećoj realizaciji moje tako pametne inicijative. Tom prilikom je izvršena i naravno poštena podela rada: Žmu je dobio da duži ugovore, prodaje, kupovine i pare, a ja sam se usrećila ljudskim faktorom – sledovala sam Babu, Dedu i majstore na horizontu budućih dešavanja.

Danas sam bio u „Ruskom caru". U tom sam prostoru sigurno bio pre više od dvadeset godina. Tada se „to" zvalo „Zagreb". Bilo je golo, brljavo i bazdilo je na menzu. Kad sam bio student u „Zagreb" sam svraćao češće. Jeo sam nešto što se nazivalo „ruska salata" od čega bi mi danas verovatno pripalo muka. Par puta sam popio i neku žestinu, onako s nogu, da bih se malo dokazivao.
Imao sam ceo sat do sastanka pa sam prvo, u krugu Trga republike, tražio neki kafić u kojem postoji bežični internet. Na kraju, otkrivam da on postoji samo u „Ruskom caru".
„Ruski

            Jos koliko ima do pocetka casa?

Hej!!!  zar to vec zvoni  ?nevoljko je odgovorio drug  iz klupi nesiguran cuje li se to skolsko zvono .  Nije ovo bilo prvi put da je   zagor  ucione,ono bar na trenutke,       nadglasavao  inace glasno skolsko zvono. Bili smo drugi razred  I vec   smo postali "stari" gimnazijalci I  malo ko se sjecao tih prvih nedelja u prvom razredu  kad smo,jos ne poznavajuci jedni druge, s nekom strepnjom al I uzbudjenjem cekali prve profesore. 

I ovog puta ocekivali smo jednog profesora po prvi put jer

Kad čuju reč psihopata, ljudi obično pomisle na masovne ubice, počinioce bizarnih i surovih zločina, devijantne tipove kao što je Čarls Menson, na primer, ili nemilosrdne diktatore koji su svet zadužili neopisivom količinom zla. Medjutim, ovakva asocijacija je samo delimično tačna.
Najpre, kad se za nekoga kaže da je psihopata, onda to nije dijagnoza - takva dijagnoza ne postoji u medicini - već se radi o psihološkom konstruktu koji služi da opiše odredjen profil ličnosti.

Edi je ponovo sa nama!

Blogeri di ste? 

Poštovani čitatelji bloga B92

Još prvi put kada sam najavio ovu tribinu obećao sam da ću vas podsediti kada se približi rok njenog održavanja. Stoga, evo malog podsetnika za sve one koji još nisu čuli a možda će biti zainteresovani prisustvuju istoj.

Zadovoljstvo mi je da najavim tribinu koja će se održati u Domu omladine u Beogradu, 3.12.2008. godine sa početkom u 19. časova. Naziv tribine biće "Preduslovi za međucrkveni dijalog" a održaće se u organizaciji Centra za otvoreni dijalog i Instituta za međucrkveni i međureligijski dijalog pri Protestantskom teološkom fakultetu iz Novog Sada.

Tema tribine će biti posvećena afirmaciji međucrkvenog dijaloga, odnosno preduslova koji su potrebni za postizanje i početak ovakvog dijaloga.

Na tribini će gostovati sledeći govornici:

састав натему . . . . ма једном се живи

& док се ми малтези натежемо са временским угођајима, данас ево откида трамунтана, хладна, палме хоризонталне од интензитетајој  -  очи пуне песка  и стена ,а неки,  дан шетам докон поивици моора околнога кад две се купају одзаправо, лева знана па ме зове да им се придружим ,правдам се да немам термалне купаће на себи

- ма ти дугачки можеш ибезгаћа , инсистира

Da li znate šta je to hladno?