"The way to achieve inner peace is to finish all the things you have started and have never finished."

Neki struchnjaci (iliti kvazi struchnjaci) savetuju da ako zhelimo da postignemo unutrashnji mir treba da zavrshimo sve stvari koje smo zapocheli nekada a nikad ih nismo zavrshili. Nekako mi je bilo teshko da verujem da je ovo nachin da dodjem do unutrashnjeg mira, a prilichno sam sigurna da to i nije jedini nachin. Ali reshih da poslusham savet. Tako ja krenula kucom i trazhim shta sam sve zapochela a nisam zavrshila. Nemate pojma kolko sam stvari nashla. Nije ni chudo shto se

U životu nisam upoznao ni jednu prostitutku. Bar mislim da nisam, jer ni jedna od onih koje sam sreo nije se deklarisala kao pripadnica najstarijeg zanata. Likovi prostitutki bili su mi znani samo iz literature i sa filmova. Međutim, za razvoj toka radnje romana koji sam pokušavao da napišem, neophodan mi je bio i lik prostitutke, odnosno po najnovijoj klasifikaciji profesija – seksualne radnice. Jeste da je to bio epizodni lik, ali bez njega se nije moglo.

Pokušavao sam interpolacijom, empatijom i misaonim gedankeeksperimentisanjem da sebi dočaram neophodni lik, ali nije išlo. Nemajući kud odlučio sam se na eksperiment in vivo.

Evo kako je to izgledalo.

Pre nekoliko nedelja, reka se čudno ponašala: niotkuda vetra, a uzvodno idu neki niski talasi... Da sam na moru, rekao bih 'mrtvo more', poslednji dah neke, u daljini prohujale oluje, ali ih ovde nisam umeo objasniti. Svejedno su moj kanu nosili uz reku.

S veslom u ruci, bio sam kod Ratnog ostrva. Sunce je bilo blago, miholjsko, ono na kome postajete pospani. Da li od sunca ili...

Na zapadu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, a na istoku Istanbul-Eskisehir-Afyon-Antalya.

Kao i svaki srpski džabalebaroš probudio sam oko 1pm. Švaler number 32/svake treće srede u mesecu mi je skuvao kafu i doneo u krevet. Kod staromodnih cica u krevet se „ujutru" obično donosi turska kafa, doručak, cveće i novine, a kod mene ness kafa bez pene, tableta za mršavljenje, rokovnik i laptop. Švaleru sam zakazao sledeće viđenje za 17. decembar, upisao ga u rokovnik i dozvolio mu da se udalji. Mogao sam najzad da se posvetim jutarnjoj fiskulturi, odnosno čitanju vesti i ispijanju prve „jutarnje" kafe. Prvo što mi je iskočilo kada sam otvorio B92 sajt, jeste moj omiljeni lik, najbolji od svih najboljih ministara, pobednik, Jeremić Vuk kako pokazuje Hrvatskoj da ne treba da čačka mečku, odnosno Srbiju. Čitam tako vest i od radosti mi se smeši levi brk, cakle mi oči i žiga me desni testis - što je jako dobar znak. Čitam tako i komentare na vest, te me veseli kako smo mi Srbi složan narod i zdušno podržavamo našeg ministra Jeremić Vuka. Javlja se tu i tamo neki hrvatski provokator, ali mi to dostojanstveno ignorišemo. Neki mudri komentatori savetuju našeg ministra da Hrvatsku treba tužiti i zbog genocida tokom II drugog svetskog rata, s čim se ja 100% slažem i moram još nešto da dodam.

Nedavna najava novoizabranog američkog predsjednka Baracka Obame - da će odmah po polaganju zakletve (20. siječnja) početi proces zatvaranja internacijskog logora Guantanamo, te povlačenja američke vojske iz Iraka, otvara pitanje: je li „rat protiv terorizma" gotov?

 „Rat protiv terorizma" je bila glavna ideja na kojoj se temeljila američka vanjska i sigurnosna politika nakon 11. rujna 2001. Ona je omogućavala jednu vrstu povratka na stanje koje je vladalo u „Hladnom ratu" (1949-1989), i za koje se mislilo da je konačno napušteno padom Berlinskog zida, prije sada skoro

Neki od vas se sigurno sećaju uzbuđenja dolaska Titove štafete podgrevanog

Plakat poslednje štafete

Kada je u ranu jesen 1920 i neke moj pradeda otvorio vrata na ajnforu porodicne kuce u selu i usao u dvoriste, odeven po poslednjoj modi, zaista kao poslednji budimpestanski kicos, kazu babe da njegova majka umalo nije umrla, sto od srece, sto od iznenadjenja. Poslednji put dedushka je ziv vidjen 1915. kad je mobilisan u austrougarsku vojsku i poslat da brani Krunu na frontu u dalekoj Bukovini, odakle smo, ironije li, i sami dosli jos predavno, u XIX veku.

Dok je pisao kuci, pisao je! A kad je prestao niko se nije puno zabrinuo. Rat je bio, valjalo se ratovati. Otac mu je umro neposredno

Zdravo svima!
koliko uspevam da pratim situaciju, ko ima (samo) srpski pasos u potencijalnom je problemu. Posto vesti na ovu temu gotovo i da nema, i posto ona pogadja pre svega ljude koje zive u inostranstvu, mislim da je bitno barem ovde "rascistiti" situaciju. Da sumiram ono sto je meni poznato:

1. Stari (plavi) pasosi vaze do kraja 2008 (Zakon o putnim ispravama, clan 53)
2. Nasi konzulati (barem ovaj u Minhenu) nije otpoceo sa izdavanjem novih (crvenih) pasosa
3. Vlada Republike Srbije je 24.jula usvojila Predlog zakona o izmeni Zakona o putnim ispravama i podnela ga Skupstini na usvajanje. U tom predlogu se produzava vaznost starih pasosa do kraja 2009
4. Pomenuti predlog jos nije uvojen i nalazi se trenutno "u proceduri"

Izgleda još nismo svesni da imamo svoju državu pa se neki još uvek prema njoj ponašaju kao tuđoj. Logika «uzmi dok možeš i što god više možeš, jer će doći kad nećeš moći» kod mnogih je još uvek glavni moto uspešnog poslovanja.

Dok se država bartga sa deficitom, rebalansom, nebalansom, disbalansom, strahom od prelivanja svetske finansijske krize, socijalnim mirom i potencijalnim nemirom,istovremeno pokazuje nedopustivu inertnost u suzbijanju rasipništva.Nije li rasipništvo i to što Srbija ima brojniju administraciju

састав на тему . . . малтом доколишући

на престижној локацији обалоутврде Таш Биша, насеља где су малтешки богатуни уз пар амбасада свили  гњезда своа, стоји 1 смишљено насукан једрењак, средње класе са јарбола 3 имена Black Pearl данас престижни ресторан који нуди лепезу морских понуда љуцкој пробави намењеним,а некад приватно пловило  Ерол Флина, глумца.

by Dr GoranChe

Godine 1996. napisala sam roman Sirene, o incestu

http://www.womenngo.org.yu/sajt/sajt/feministicka94/sir/sadrzaj.htm

zabranjenoj temi kod nas u skolama, drustvu, bez obzira sto postoji"podmuklo", po recima moje dobre drugarice koja je dala ostavku kao psiholog u jednoj osnovnoj skoli jer nije mogla da navede roditelje i direktora da izgovore tu rec i pomognu devojcici.

Ponosna sam zato da najavim:

PRVI PUT U SRBIJI!
DOKUMENTARNI FILM NA OSNOVU ISTINITIH SVEDOČENJA

Hronologija