Gde se eksplikacija završava, tu počinje književnost (Jose Ortega)

Na početku svojih čuvenih ''Lekcija iz fizike'' Ričard Fajnman razmatra sledeću hipotetičnu situaciju: zamislimo, kaže on, da sutra treba

Taman sam se lepo spremao da napišem članak o gledanosti emisija na televiziji, kad sam opet ničim izazvan gledao vesti. I imam šta da vidim.

Potpisali Gospoda građani Niša peticiju. Ništa neobično, da Gospoda građani Niša nisu pravili peticiju o tome da im ulica ne menja ime. Ne žele da im se ulica nazove po Šabanu Bajramoviću.

Krenula anketa, vidim neki čiča priča kako on nije nacionalista. Gledam starca, pomislim da se sigurno ulica zove Save Kovačevića, Mlade Partizanke ili je dobila ime po nekom bombašu koji je hrabro jurišao na nemačke bunkere. Posle

Ibu Jorgensenu greškom uklonili penis

Ibu Jorgensenu iz Ulensea lekari su amputirali veći deo penisa, misleći da ima rak. Kasnije se otkrilo da u pitanju nije bio rak, već upala. Lekari su priznali svoju grešku. Uprkos tome, Ib Jorgensen ne može dobiti odštetu od "Osiguranja pacijenata", jer su lekari grešku napravili imajući najbolje namere na umu.

Godine 2006. Ib Jorgensen, inače otac dvoje dece, posetio je lekara

Svedoci smo, u novijoj srpskoj istoriji, a kad je vlada u pitanju, neviđene oluje ideja (brainstorming) glede popunjavanje rupčage u budžetu.

Vidim - odneo vrag šalu, ili prostije rečeno ode nam država na doboš, pa računam dužnost je svakog građanina da se uključi, pogotovo patriote, kakv sam i sam. I ne samo ja, već i celokupni kreativni potencijal uglednog nam bloga.

Da se prvo podsetimo:   

Brainstorming“ ili „moždana oluja“ je idealan način za radikalno rešavanje problema. Sve ideje su dobrodošle, pa čak i one naoko besmislene,

Izgleda da je Sunčev sistem samo naš. Vekovima tragamo za nekim susedima po okolini, ali po svemu sudeći ako se nešto živo van Zemlje i nađe biće to vidljivo samo pod mikroskopom. Tako ispada da nam je Zemlja dom, a Sunčev sistem dvorište. Ko zna, možda je i cela galaksija naše dvorište, ali nećemo sad o tome.

Dakle, da se prošetamo po dvorištu.

Sunce

Kad u suton gledate Sunce kako se približava horizontu vidite njegov bledi disk, savršenog oblika, postojan, miran i nepromenljiv. Istu sliku gledali su i naši davni preci s početka istorije, pa i oni mnogo pre njih, i oni pre njih. I tako idući u nazad, sve do praskozorja života Sunce je uvek izgledalo spokojno i večno isto.

Ali u stvarnosti Sunce je sasvim drugačije. To je haotična, uzavrela kugla plazme i gasa. U njenom središtu je 15 miliona stepeni C. Na takvoj temperaturi atomi su razbijeni na čestice koje besomučno jure, sudaraju se i izazivaju brojne fizičke i hemijske reakcije. U tim reakcijama svake sekunde 600 miliona tona vodonika preradi se u helijum, i pri tome se četiri miliona tona materije pretvori u energiju. Ali to je sitnica za Sunce i ono će u sledećih 5 milijardi godina potrošiti tek polovinu svojih zaliha vodonika.

Ako vas put kojim slučajem dovede do Turkua, grada na jugozapadu Finske čiji stanovnici još ne mogu da prežale što je posle jednog od nekoliko velikih požara prestonica odavde preseljena u Helsinki, nemojte se začuditi ako vam domaćini ponude da popijete piće u banci, apoteci, vrtiću, školi ili čak toaletu. Sve ovo su zgrade koje su nekada služile izvornoj nameni. Međutim, s godinama, sve su gubile tu funkciju i onda, i najboljem finskom maniru, praktično i jednostavno korišćene za nešto drugo: pretvarane su u barove koji su omiljena sastajališta lokalaca i posetilaca, ali sa posebnim šmekom vezanim za prethodnu funkciju.

Šefovi dva od tri američka automobilska giganta - Dženeral motorsa (Dži-em) i Krajzlera - dobili su jedinice za radove koje su podneli iz predmeta „Kako se izvući iz gliba u kome smo se zaglavili." U ime državne komisije stručnjaka profesor Obama je jutros (ponedeljak) objavio da su radovi neprihvatljivi ali da je američka autoindustrija toliko važna da ne može da se dopusti da propadne.
Profesor Obama preporučio je glavnom autoru Dži-emovog projekta, generalnom direktoru Riku Vagoneru, da pređe da radi nešto drugo, što je ovaj odmah prihvatio i podneo ostavku. Dži-emu

Danas je godinu dana  od smrti mog oca i desetogodisnjica smrti moje majke, ovaj snimak je mesto gde su nekad bili zajedno...

Anglosaksonci kažu da u rečenici u kojoj postoji ali, možete komotno da ne pročitate onaj deo koji prethodi vezniku ali.
Svi ljudi treba da plaćaju svoje račune. Ako ne plaćate Infostan, to neko drugi mora da plati umesto vas. U prevodu, ostali građani. A to nije u redu.
Ali.
Ako neko preduzeće, državno ili ne, ne vodi računa o svojim potraživanjima, zakasni 10 godina sa naplatom dugovanja, a onda u masovnoj akciji maltretiranja građana pokuša da na strah i neznanje, ukratko prevaru, naplati deo duga, onda je to centralno pitanje. Ne ono pre ali.

          Onomad kod blogokoleginice constrictorie na poslednjem blogu o Svratištu obećala sam sebi da ću da bih predupredila svoju zaboravnost, (tzv. mamnezija) svakog 30. u mesecu kad Stefanu pada mesecdan  da pošaljem nekoliko porukica na 1019..  da pomognemo Svratištu bar malo. Pa eto.. danas je trideseti, Stefan je veeeeliki dečko, napunio je 9 meseci, a ja nešto mislim da nije loše da i vas , blogodrugare, podsetim na Svratište. Nije što mislim da

Autor: Miroslav Janković 

Javna rasprava o reformi medijskih zakona dobila je poslednjih meseci pozitivan zamah kroz sve veći broj foruma na kojima se vodi debata o neophodnosti promene medijske politike u Srbiji. Verujem da nije teško pogoditi da se u većini slučajeva dijalog na ovu temu svodi na zaustavljenu privatizaciju medija i kontradiktornosti koje su tim povodom nastale između Zakona o javnom informisanju i Zakona o radiodifuziji sa jedne i Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o glavnom gradu sa druge strane. Ovim tekstom iznosim činjenice o pomenutim kontradiktornostima

prva moja reakcija na sa mmf-om dogovoren predlog mera za "namicanje" 100 milijardi rsd bio je:"ovo je uzas..". (ovo je skracena verzija, vecina reci koje sam izgovorio nije za ponavljanje a kamoli za zapisivanje).

glavna zamerka je bila da nije fer da se "njihovi" propusti namecu svima... drzavna administracija je predimenzionirana, plate su povecane enormno, penzioneri su dobili svoj deo "koalicionog sporazuma"...

pa ko to da plati? dokle da se placaju nesposobni politicari koji se ne bave ni ekonomijom niti politikom... samo populizam...

a onda sam zastao..

vecina mojih primedbi je strateskog karaktera i pri njima ostajem. ali problem o kome mi pricamo nije strateski, on vise nije ni takticki...mi su uleteli u cajtnot kada je svaki dan bitan za prezivljavanje..

u tom kontekstu cela prethodna prica pocinjala je da dobija smisao...

hajde da (probam) i da obrazlozim svoj (jos uvek poprilicno nedefinisan) stav

Dnevničke bilješke, 5. dio

8. travnja 1999 (četvrtak)

Prije četiri dana, 4. 4., u London je umro Vane Ivanović. Znao sam da je bolestan, ali me je ta vijest ipak nekako iznenadila i veoma rastužila. Poslao sam cvijeće i telegram. Dejan kaže da u zadnja dva tjedna nije bio pri svijesti, pa nije ni znao što se događa. Njegova se smrt poklapa s krajem Jugoslavije, kao što se i rođenje, nekako, poklapalo s njenim nastankom. Dobro se sjećam ručkova s njim. Bio je otvoren, duhovit, inspirativan, vrlo tolerantan. Bio mi je jako drag.

Bombardiranje Srbije