U opshtoj tenziji oko formiranja nove vlade, mene neshto ophrvala ganutost. Narochito posle oslobadjajuce presude najsposobnijem nosachu gajbica na ovim prostorima, a verovatno i na planeti. Kakav Nole, Ana,... oni su zasijali sada, a i pre njih su bili neki najbolji, kao shto ce biti i posle, dok je markov jedinstven sluchaj potpuno neponovljiv i kaotakav unf.......!

Na pocetku, mali test, moze?

Ja kazem "kuca od lakozapaljivog materijala", a vi je zamislite kako?

Brvnara neka mozda, montazna kucica - vikendica na Zlatiboru, eventualno kuca na selu, neki etno momenat mozda, slamnati krov, stare banatske kuce...

Dok čekamo da se formira nova vladajuća većina na raznim nivoima u sastavu Čanak - Tadić - Dinkić - Drašković - Dačić - Jovanović - Krkobabić - Palma, možda je trenutak da se osvrnemo na prethodni period i ulogu koju je u tom periodu imao Vojislav Koštunica, odlazeći premijer.

Koštunica je nacionalista, ali i demokrata. Za razliku od radikala koji su samo nacionalisti, Koštunica drži do demokratskih načela, on je uostalom bio kandidat koga smo suprotstavili diktatoru Miloševiću u septembru 2000 i čija je pobeda bila neophodna da bi došlo do promena petog oktobra.

Kazu iskusni stari rokeri da je Vudstok festival definitivno pomerio mnoge granice. Jednostavno, posle ovog dogadjaja nista vise nece ostati isto. Bilo je slicnih pokusaja (Isle of Wight …) ali nista se nije moglo meriti sa Vudstokom.

Dosta velikih imena je ubrzo posle ovog velikog dogadjaja fizicki nestalo sa ovog sveta. Hendza, Janis, Morison …

Mission completed sto bi rekli braca anglofonci.

састав на тему . . . 19 (или) маам синхроницитета*

почетком  окт. 1984 сахрањена је наша комшиница друуга моје Матере ,па се  у њиховој комшијској кући давала даћа за душу покојнице .пуна кућа света ,атмосфера невесела ,прича се по групама и онда кад се сви окупише домаћини указаше на астал да

Igor Grubic, umetnik koji zivi u Zagrebu, proveo je nekoliko dana u Beogradu u okviru programa CZKD-a  "+ - 40 godina" pripremajuci se za umetnicku akciju "Mala lekcija citata" koju ce 15.06. u 18h izvesti na ulicama Beograda. 

Dan pre akcije, u CZKD-u 14.06. u 18h odrzace se predstavljanje Grubicevih radova. 

Tim

Kijev u proljeće, ili Ukrajinac se vraća kući

Ovog aprila sam bio u Kijevu.
Baveći se svojim poslom imao sam mogućnost da proputujem dobar dio Evrope.
Za putovanje u Ukrajinu sam bio posebno nabrijan jer poslednji put neko od mojih bio je u ovoj ogromnoj zemlji prije skoro 60 godina.
Kažem niko od mojih jer početkom II Sv.rata moju baku, Ruskinju Ljubicu, su sa cjelom familijom Njemci istjerali iz sela nadomak Kijeva, a potom su ga spalili i sravnili sa zemljom.
Baka je završila u njemačkom koncentracionom logoru gdje se upoznala

I had been standing there for about ten minutes before someone saved me.

Entering the bus for the first time a few years ago, I went to the ticket punching machine and place my ticket inside. And I stood and waited for the machine to automatically clamp its electronic jaws on the ticket and officially stamp my presence on the bus. The machine, naturally, did nothing. I stared in impatience. I placed it inside again. I waited again. Nothing.

At this point, a kind stranger came over to me and wordlessly ended my puzzlement. He grabbed the lever and pulled, stamping my ticket.

Pre neki dan sam otisla da vidim izlozbu "Ready made/re_made", Slavka Timotijevića, u galeriji ULUS - a (Udruzenje likovnih umetnika Srbije), na kojoj su bili izlozeni radovi petnaest umetnika, medju kojima su Raša Todosijević, Nikola Džafo i umetnička grupa "Dežurni tim Art Klinike", Vladimir Perić, "Ilegalni poslastičari", Anica Vućetić, Vlasta Mikić i drugi.

Otvaranje izlozbe obezbedjivala je policija, zbog straha saveta galerije

Autor: Rodoljub Šabić

U prethodnom  postu  sam se bavio stavovima “kritičara”. Onog anonimnog koji se zalagao za hitno hapšenje Poverenika za informacije zbog toga što “radi po nalogu šifrovane televizije i NVO.” I za ovaj post motiv je opet jedna “kritika”. Iza nje nije anonimus već, poznata ličnost – A.Tijanić, direktor RTS-a. Međutim, bez obzira na format “kritičara”, naročito kad su u pitanju nivo i smisao između  “kritika”, ozbiljnijih razlika nema.

Dakle, “reagujući” na to što sam naložio RTS-u da tražiocu informacija

U nedeljniku Singidunum Weekly koji najavljuje dešavanja u Beogradu objavio sam moju prvu filmsku kritiku:) Sebe ne smatram za nekog filmofila, a još manje kritičara, tako da izbor filma nije bio baš jednostavan. U poslednje vreme nisam imao priliku da odgledam film (pogotovo ne neki da je ostavio dobar utisak na mene), pa sam se odlučio za nešto stariji film. Kritika ili pohvala bez lektorisanja i uredničkih intervencija je dole, a svima preporučujem da pogledaju ovaj film jer mi je priča interesantna. Oni koji su gledali film mogli bi da napišu njihov komentar o istom.

  http://www.youtube.com/watch?v=AHFiJfJS3pw

гост аутор, Господин Jeremija

- Hegemone, sve je spremno za Tvoj dolazak, Jerušalaim Te očekuje , salutirao je centurion koji  se sa jednom konjičkom turmom, pre nepun sat, odvojio od glavnine i kao izvidnica stupio u vezu sa kohortama koje su već bile u Jerušalaimu.

Ljubimo se na mosticu naslonjeni na bordo Jugo. Vetar se igra sa njenom crvenom kosom i podize joj haljinu. Koristim priliku da zavucem obe ruke ispod. Vetar, munje gromovi, cuda... Pocinje oluja. Svakim praskom groma sve se vise pribija uz mene. Grize me za bradavice, razvezuje mi kosu, skida mi majicu. Sevaju munje iznad nas, udaraju gromovu medju nama. Vodimo ljubav u sred Caira na najvidljivijoj tacki, na mosticu, na haubi juga. Od snaznog pljuska smo skroz mokri a ona klizi niz haubu i noktima se drzi za mene. Osecam kako nam se tela sjedinjuju kao sto to objasnjavaju stari Indijski teoreticari seksa. Priblizavali smo se tacki totalnog spajanja. U iscekivanju orgazma koji nam se se kao zahuktala lokomotiva neumoljivo priblizavao otvorio sam oci da uzivam u njenoj lepoti. Umesto ocekivane tame i bledo-zutog svetla javne rasvete iznenadila me je dnevna svetlog svanuca. Kroz kisu koja je posustajala ne mogu a da ne primetim copavu zenu, koja hoda prema nama u nameri da prodje ispod mostica i produzi svojim putem. Crvena nema pojma ni da je svanulo ni da nas neko gleda. Meni neprijatno ali nema sanse sada da stanem. Baba se klati kao metronom dok nam satim prilazi i sve vreme me fiksira. Kad je prisla toliko blizu da sam joj vido brkove, urokljiv pogled i Rudo cipele vec me je udario voz orgazma. Poceo sam da svrsavam svuda pobelom stomaku, po crvenoj kosi, jugu, po sebi... Svrsavao sam po celom cairu. Svrsavao sam satima.

Verujem da, u zivotu svakog od nas, postoji period kada se problemi resavaju skoro sami od sebe, kada se osecas odlicno, kada kako god da se obuces izgledas fenomenalno i pun si optimizma... Tada ti se cini da je tvoja harizma jaca od realnosti i da tvoja pozitivna energija nema granica i da ce to stanje da traje vecno. Kako starim sve sam sigurniji da me je taj period snasao oko moje dvadesete. Isto mi se cini da ga ja nisam prepoznao, razumeo i dovoljno iskoristio... Verovatno mladost i iskustvo jos dugo nece moci da koracaju zajedno.

Sada sam krupan covek od 145 kg ciste misicne mase, gusto naslahgane na skelet visine 193 cm, celav, sa ostrim crtama lica, sa pogledom koji solidno objasnjava na vecini svetskih jezika "Don't fuck with me!".

Evo me sada sa mnogo vise iskustva na sigurnoj tropskoj lokaciji, kao zasticeni svedok, cinkarim svoju proslost. Kada se zagledam u nju, vidim svasta. To je kao gledanje u soljicu nakon ispijene kafe. Zavisi kako tumacis i da li verujes sopstvenioj interpretaciji.