Pre nekoliko dana, dok sam u kineskoj  prodavnici čatrljala po korpi sa gumenim papučama za plažu i tobož starinskim navlakama za stolice sa motivima debeloguzih anđela, iza sebe začujem ženski visokofrekventni glas, koji reče :

- Bože, vidi ovo na šta liči, samo kada su se ovi Kinezi dohvatili da prave i zmajeve!"

Ma koliko ne volim i izbegavam konflikte po prodavnicama i autobusima, okrenula sam se na peti i kroz procep

Gost bloga: Biljana Beba Knežević

Kuvam ručak. Na meniju pasta sa ćuretinom, iliti, po našem, testo sa mlevenom ćurkom. Sve se to fino krčka na šporetiću, marke Gorenje ( kupujmo domaće! Kupovala bih, nego je ovaj bio nešto pojeftin a i davali su ga na ihahaj rata ). Sve sami proteini i one dobre masnoće. Usput pišem ili usput kuvam, još ne mogu da se odlučim, o Emancipaciji.

Nije da se mene ta tema mnogo tiče. Dovoljno sam Emancipovana da znam šta to znači ( ovde trepćem i kolutam očima. Mislim halo! 21. vek, ko to ne zna???? ). Razmišljala sam da svojim rečima doprinesem razvoju našeg društva i oglasim se po tom pitanju. U predhodnom postu, poprilično površno shvaćenom, ispade da sam ženomrzac i da okrivljujem žene za sve to što ih je ( nas ) snašlo u današnjoj današnjici. Helem: nije tačno. Naslušala sam se svega i svačega, nagledala takođe. Ono što sam pisala u predhodnom postu sam bez dozvole autora tih opaski sročila i pripisala sebi. Neverovatno kako se mi ljudi lako damo isprovocirati i podleći. Prva ja.

A city ecosystem is composed of physical-economic-ethical processes active at a given time within a city and its close dependencies. (Jane Jacobs)

Postoji mnogo razloga zbog kojih ljudi žive u velikim gradovima. Jedan od njih je mogućnost da se izgrade oaze privatnog u pustinji javnog.

U selima i manjim gradovima ta granica je izbrisana. Malo šta možete uraditi a da vaše komšije toga ne postanu svesne istog trenutka. Isto tako, malo šta je do te mere javno da bi bilo obezličeno, lišeno privatne dimenzije. U gradovima, međutim, možete se sakriti u svoj stan i biti anonimni, i bar donekle je stvar izbora kada i koliko često će se izlaziti iz zašuškanosti koju pruža privatnost. Osim toga, postoje i međuvarijante, javni prostori koji na neki način pružaju priliku za neposrednijom komunikacijom u okviru velike gradske celine – trgovi, mali parkovi, bašte restorana i slična mesta podsećaju nas da su gradovi, pre nego što su postali konglomerat administrativnih jedinica, bili niz spojenih komšiluka.

Jedna od karakteristika koje Havanu za posetioce čine tako zanimljivom i pitoresknom jeste što se socijalni život komšiluka vrlo često odigrava na krovovima. Ravni krovovi su multinamenski prostori: na njima se suši veš, šetaju psi, ali i razgovara, igraju domine, deca trčkaraju, komšinica šiša svoju prijateljicu, jede se, pije se, puše se cigare…

Godine 2000. bila sam u oktobru u Torinu na nekoj konferenciji. Grad je bio bukvalno poplavljen, hoteli zatvoreni , smesetili su nas goste ( tema Balkan, organizator Agnelli) u privatne vile na brdu. Secam se tih voda, i velikog broja slepih miseva: jedan je izleteo iz ormana u mojoj sobi u nekom zapustenom zamku i upleo mi se u kosu. Skicao je, nisam stigla da se uplasim koliko mi ga je

Dragi dnevniče,

uskoro će sa posla da dođe kući doći moj voljeni, najlepši, najzgodniji, najpravedniji Žmu. U lakoj dimnoj izmaglici, čiji smrad prevazilazi napuljski, postrojiće nas sve. Mali Radojica će da propeva odmah i prstom će pokazati na svoju rođenu majku, koja ga je rodila, čuvala, odhranila i koja ga voli najviše na svetu. Žmu će da spusti torbu i pred celim

Vaznost obrazovanja i slikarske tehnike za prijateljstva koja traju 

 

Michael je bio moje slikarsko platno jednim od onih slucajnih ukaza sudbine ili sta vec prolazi pod tim imenom, ali ja to nisam znala. Kako bih i znala, ne posedujem ni kap slikarskog talenta. Sve sto sam na njemu ostavljala su sporadicne mrlje, potpuno nekonceptualne, i apstraktne kao sto sve sto nije figurativno moze da bude apstraktno.

Prošlog ponedeljka, kako sam zaludan, odazvah se Milićkinom ljubaznom pozivu da je ispratim na Iriški venac na hepening gde je nastupala. Dođemo. Lep onaj Iriški venac, skockan hotel, u skladu sa mogućnostma, a u hotelu konferencija nešto kao Dijalog mladih Kosova i Srbije. Uđemo u salu, astal dugačak, u potkovicu, s jedne strane naši, s druge njihovi, u ćošku prevodilica radi 300 na sat, ko mašina. Sedne Milićka u vr sofre, tamo gde su predavači a ja se umuvam među studentariju. I raspriča se Milićka, sve se pušti. Sve zna, ko vukovac. Što globalno, što lokalno, što regionalno,

Ma kakav SPS, pa to je bila tema pre mesec dana, na Ivici je da odluči - Mordor ili Gondor, to smo znali još onomad, pustimo čoveka da odluči, ali samo da se podsetimo: on nije bio na Trgu Slobode, pa nemoj da bude kuknjave ako odluči da ostane tamo gde je bio i do sada: na Ušću. A kad smo već kod Ušča, za Beograd se kaže da je na Ušću dveju reka. Dakle može da se desi da Ušće, a ne Trg Slobode, bude centar Beograda. E to stvara određene ekološke probleme.

Šta je poenta ekologije? Većina prlja, a manjina čisti. Većina koja prlja obično naglašava da je "u većini". Međutim, nikada se nije desilo da manjini koja čisti prebacuju da je u manjini. Nikad se nije desilo da kažu "Otkuda vam pravo da čistite? Pa vi ste manjina!" Dakle, oni koji čiste, uvek su u manjini i to je dobro, treba tako i da ostane, niko ne bi trebalo da ima problem s tim.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U intervjuu listu Blic Uslov SPS: Kraj progona porodice Milošević od srede 28.maja potpredsednik SPS-a Milutin Mrkonjić izjavio je sledeće:

Mi tražimo realizaciju našeg programa. I nisu nam bitna dva ili 18 ministarstava, već samo ko je u stanju da realizuje program koji imamo. Međutim, preduslov bilo koje priče za nas je da prestane progon porodice Milošević i da se oslobodi Dragoljub Milanović.

Navedenom izjavom visoki funkcioner reformisane Socijalističke partije Srbije pozvao je na nepoštovanje sledećih odredbi važećeg Ustava Republike Srbije:

Upravo tako. Šibicarenje. To što smo radili sa SPS-om od izbora do danas. Danas od podne šibicarenje treba da prestane. SPS nema kapacitet da bude snaga koja će učestvovati u putu Srbije u Evropu. Tačka.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=05&dd=28&nav_id=300839

Javljam se iz zemlje carstva mafije gde u poslednje vreme pored lokalnih organizacija pristizu i svetske zarad podele interesa jer Italija svakim danom postaje sve veca multietnicka zajednica, pa se i mafija globalizuje.

Kinezi na primer imaju svoj organizovani kriminal: nedavno je bila vest o seriji zlostavljanja i reketiranja koje su sprovodili nad samo svojim gradjanima. Italijanska policija

Post-izborna aukcija koja se upravo sprovodi u Srbiji me inspirisala da napisem par recenica o jednoj pojavi kojom se ovde zezamo gotovo svakodnevno...

Da li kupujete na eBay-u?
Da li prodajete na eBay?
Koliko imate feedback-ova? Da li ste na zutoj, plavoj, ljubicastoj zvezdici? Ili ste vec "shooting star"?
Ukucajte bilo sta i naci cete to na "i-beju"!

 

Elem, vec nekoliko godina groznica kupo-prodaje polovnih (i novih) stvari na eBay

Iz muževljevih mejlova:

„Puno sam vremena proveo u poslednje vreme analizirajuci seme nekih DAC-ova sa cevnim izlazima i raznim resenjima u digitalnom delu sa PCM1704 itd. (kazi ako hoces da ti posaljem linkove ...).."

Ili:

 "Danas mi je stigao na popravku jedan dac (north star design model3 + upsampler) i prosto neverovatno, crko konvertor, i to BB pcm1716e..."

27 Decembar, 2006

Dok se vraćam kući reku uvek prelazim kasno, negde iza ponoći. Put od aerodroma teče mirno sve do trenutka kada sa mosta ugledam osvetljen grad, a tada mi srce svaki put, bez razlike, preskoči; samo malo, tek da me opomene na svečanost prilike. Kroz varoš prođem razrogačenih očiju, zurim u zgrade i ono malo ljudi što ih u to doba ima na ulicama kao da sam prvi put ovde, kao da ovo nije jedini grad u kome svakoj ulici znam ime. I dok se srećem s Beogradom u naizgled mirnom meni jednako pršti vatromet, dok je grad uvek jednako ravnodušan. Beograd odavno

U pravu je Žarko Obradović, kao što je u pravu i Slobodan Samardžić, kada tvrde da se možemo nadati da se neće napraviti koalicija DSS-SRS-SPS. Da se od njih moglo očekivati da misle na svoj narod - verovatno ne bi morali da se nadamo, nego bi odavno živeli bolje. Kako je moguće da od SPS-a očekujemo da jednom misli na budućnost Srbije (Srba), i kako se možemo praviti da živimo u takvoj iluziji.