Da li je život šahovska tabla? Četvorougaoni i crno-beli? Nastanjen figurama koje su crne ili bele?

Ako  tako razmišljaš trebalo bi da promeniš naočare ili način razmišljanja.

Svet nije crno-beo. Ljudi, ideje, dela su retko crna ili bela već u svim nijansama sivog i u bojama između crne i bele u celom spektru. Često je udobno i lagodno podeliti sve na crno i belo, jer tako sve bude mnogo razumljivije. Sami odlučujemo da su neki ljudi dobri, a neki drugi loši. Oni koji nisu sa nama, protiv nas su. U dogovoru sa samim sobom odlučimo šta je crno, a šta belo, i

Danas je 16. juni, Bloomsday.

Dan od velikog simboličnog značaja za Džojsa, za Dablin, za sve koji hoće da odu.

16. juni, dan u životu Leopolda Blooma, junaka Uliksa. Poštovaoci širom sveta se oblače u garderobu tog vremena, reprodukuju poznate scene, stavljaju vence u vodu u znak odlaska. Stephen Dedalus, donoseći odluku da ode, odleti iz grada-lavirinta (Laberinto de la Soledad, rekao bi Paz), kaže: Old father, old artificer, stand

Donekle slično Velikoj Britaniji uoči Prvog svetskog rata, i ja sam pomalo oklevao sa uključivanjem u diskusiju o revizionizmu, sa nadom da moje učešće neće ni biti potrebno.

Ipak, postoje dva razloga zbog kojih sada ovo pišem: prvo, želeo bih da podržim stav da je diskusija zasnovana na činjenicama dobra za svako društvo; drugo, postoji mnogo pozitivnih priča iz doba rata za koje mislim da zaslužuju da budu ispričane tokom obeležavanja ove godišnjice.

*
U jurti najblizoj mestu gde kampujem odsela je grupa turista iz Slovenije i Hrvatske. Cula sam ih kad su razgovarali i pozurila da im se javim.

Verovatno najveca razlika izmedju samostalnih putnika i turista je sto ne dele ni priblizno ista iskustva iako su obisli identicna mesta. Dok razgovaram sa jednim Slovencem iz grupe (inace jako ljubaznim), sa zaljenjem primecujem kako nema one bliskosti koja se namah uspostavi kad se sretnu cikloputnici, stoperi, bekpekeri...: Koliko dugo putujes?, Gde si odseo u..,? Kako si stigao do...? Gde moze da se jeftino prespava? Sta mislis o...?

Danas sam naišao na tekst Vesne Rakić Vodinelić koji pokazuje, kao na pokaznoj vežbi, koliko je bahata državna uprava, koliko je rastureno pravosuđe u Srbiji, i kakva sve rešenja i presude proizvodi. Posledice po društvo su nesagledive.

 

Mama je rodila sestru kada je meni bilo devet. Velika razlika nije nam dozvoljavala da budemo drugarice. Ja sam bila sva bitna, a ona je bila krpelj. Kada mi je bilo osamnaest, njoj je bilo devet. Ja sam bila vukovac, ona se provlačila. Ja nisam lagala, ona jeste. Nisam pušila, ona jeste, još od osnovne škole. Ja sam se udala u tridesetoj petoj, ona u dvadesetoj, uzaludno, ne preživevši ništa pre toga, bez ruksaka  na leđima za koji se zakačila smorena džandruica, bez pasoša u zadnjem džepu farki, mirisa studentskih dana. Bila je mnogo mlađa i kada nam je iznenada i

Na mom uglu seksualne ulice nije nikada bilo dešavanja koja bi mogla da uđu u ozbiljne knjige ili zaslužila zanimljive opise koji bi opet ušli u knjige koje se u knjižarama i bibliotekama drže po strani ili pod ključem.

Svake četvrte godine, a ponekad i prekovremeno, čuveni baron Minhauzen doleće u Srbiju i - baroniše najmanje mesec dana, dok traje kampanja. Baronisanje, u javnosti poznatije kao izbori 2012, evo već petnaestak dana se razvlači po medijima.

Apsolutni pobednik dosadašnjeg baronisanja je tzv. URS sa svojim pulenom koji se odaziva na ime Branislav Jovanović. Dotični kandidat URS-a iz Niš protekle sedmice još jednom nas je uverio da je svaki izlazak na glasanje zapravo pristanak na prodaju muda za bubrege.  U selu Donje Vlase taj barončić „južne pruge" svečano je otvorio most dugačak 7 (sedam), a širok 5 (pet) metara!

Novi i updateovani RSS feedovi:

• VIP blogeri - http://blog.b92.net/rss/feed/index.xml - feed sada liči na VIP box a ne na naslovnu (odnosno može se pojaviti i više od jednog teksta nekog VIP blogera)
• Blogeri - http://blog.b92.net/rss/feed/blogeri.xml
• Blogs in English - http://blog.b92.net/rss/feed/english.xml
• Feed komentara za svaki tekst - redjaju se obrnuto hronoloski, bez obzira da li

I

Imam prirodno bele zube, lepog oblika i uzasnog kvaliteta. Dakle - spolja gladac, unutra jadac. Strah od zubara nosim sa sobom od detinjstva kad su bile one fore: " E sad digni ruku kad krene da te boli" Ti pocnes sa mahanjem, plakanjem, dizanjem ruke gore-dole a zubar radi dalje i ubedjuje te da to nije nista i da te u stvari i ne boli bas. Boli me ! Ne zelim da znam za bol, nimalo.

Dragi zubari, molim vas lepo - Ni slucajno nijedan instrument sem ogledala da se vidi sta se tamo desava.Ako bas mora jos neka sprava, kazite zasto,hvala. Inekciju, molim lepo (toga se ne

Prošle godine u CZKD gledasmo predstavu Olivera Frljića sa naslovom IZBRISANI, bilo je to o izgeglicama. O ljudima koji ne mogu naći svoje mesto u spiskovima nastanjenih kada su zbog neke muke velike pristigli odnekud gde beše strašno. U predstavi se radilo o Sloveniji gde ih ne priznaju i zovi se Izbrisani. Oni, izbrisani, postoje ali njihov glas ma kako čujan guta neka nejasna magla, ma kako glasni kad progovore to niko ne čuje, nema odgovora kad pitaju, kao da su u nekoj virtuelnoj stvarnosti, izmeštenoj u drugi prostor. Ali nije to samo tamo, ima primera i drugde, ovde u Beogradu  na primer, nastala je jedna nova i posebna kategorija ovakovih bića, pridružujemo se procesima iz sfere komšijskih evropskih manira izgleda. Tamo, kako je u pozorištu rečeno, da bi bio izbrisan trebalo se odseliti od negde nekuda a ovde se isti epitet može dobiti ostajući na licu mesta bez pomeranja. Taj glas koji niko ne čuje je ovde znak prepoznavanja izbrisanih i uočen je nedavno oko raznih kazivanja o Beogradu na vodi.

Biti Rom u Mađarskoj nikada nije bilo lako. Njihova izopštenost iz gotovo svih društvenih tokova, koja vuče vekovne korene, nastavlja se i posle ulaska zemlje u Evropsku uniju, iako su mnogi očekivali suprotno. Oni danas čine blizu 10 odsto stanovništva te zemlje i brojniji su nego sve ostale manjine zajedno.

Najnovije statistike pokazuju da je u ovoj zemlji

Emanuel Makron

    Čudesna priča o ljubavi, upornosti i istrajnosti.

 

Noćas oko ponoći poginuli su bivši učesnici Velikog brata; Stevan Zečević Zeka, Zorica Lazić i Elmir Kuduzović. Poginuli su u teškoj saobraćajnoj nesreći na putu Obrenovac-Šabac.  

Nervirali su me povremeno, kada gledam, ne baš često često. Sada me grize savest i neopisivo mi je žao. Mladi ljudi od dvadeset i kusur godina...Upoznaš u tim emisijama pojedine bolje nego kolege za deset godina. Stvarno mi je žao.   

vest b92

Danas, ceo grad slavi ukidanje viza, a ja, ko Luda Nasta, idem u ambasadu Danske da dignem vizu. Ne dočekah taj 19.12, morala sam da papirologišem poslednji put. Nisam bila u Danskoj od proleća 2008. A trebalo je da idem u oktobru prošle godine, imala i kartu kupljenu... ali se baš tad javio ministar, i baš za taj dan zakazao onaj prvi sastanak. Baksuz nijedan. I propade karta, propade viza... Ali, dobro, ajdsad. Vredelo je, nije da