Kakav blam.Srba.

 Nema mikroskopa za hitne operacije 
Od četiri postojeća mikroskopa, tri su otkazala zbog starosti. Cena jednog mikroskopa je 80000 EUR.

 Obnova dvora Patrijarha za 800000 EUR iz budžeta. 
... Kažu da su još blaženopočivšeg Patrijarha Pavla poodavno pitali šta da rade s tim starim dedinjskim zdanjem, a da je on pitao koliko bi to koštalo.

Srpska srednjovekovna istorija prilično je škrta sa podacima kada su u pitanju žene koje su je delimično oblikovale. Narodno, usmeno predanje je još škrtije i prilično neobjektivno.  U usmenoj tradiciji veoma je bilo živo,  (i lepo) sećanje na Oliveru, Lazarevu ćerku, udatu za Bajazita. Njena žrtva bila je za to vreme sasvim uobičajena i manje-više nije čak ni imala drugog izbora. Njena sudbina bila je na koncu nesrećna jer je i pored velikog uticaja koji je imala na odnose Imperije i Srbije, poštovanja u okruženju i nesumnjivo raskoši, podelila tešku sudbinu svog muža. No, ovo nije priča o Oliveri. Nije priča ni o Irini Kantakuzin, ženi Đurđa Brankovića, koju je predanje ovekovečilo u slici Proklete Jerine zarad čijeg hira se gradi velelepna tvrđava.

Ovo je priča o Mari Branković. Ko je Mara? Zašto je Marina sudbina zanimljiva? I još zanimljivije zašto je Marina sudbina zaboravljena i skrajnuta? Zašto o njoj ima više podataka na stranim jezicima, nego na našem? Da li se iko od vas seća da ju je ikad pomenuo neki profesor istorije, ma kad da ste je učili?

»E, sad smo kompletan cirkus«, izjavio je Žmu 27. jula 2009. godine u
17 časova i 15 minuta po sreednjeevropskom vremenu, vrativši se kući sa
posla. Ovu konstataciju izazvao je šokiran pogled na Ikara. Živog i
zdravog, bez prilepljenih, improvizovanih krila, ali sa četiri kratke,
trapave nožice, klempavim ušima na lokne, dva oka sakrivena u urođenom
mini valu i mokre crne njuščice. Ikar je u petoj brzini oduševljeno
mahao repom veličine olovke, gratis pokazujući ružičasti jezičak, jedino
što ga razlikuje od fleke prolivenog crnog tuša. Ostatak ljudskog kućnog življa se seirio gledajući oca, Žmua i gospodara, koji nas sve đuture
finansijski i psihički izdržava. Sa sve novitetom Ikarom, već od milja
prozvanim – Ika.

Dolazi i kod nas vreme elektronske trgovine. O tome se dosta priča, vidim da su forumi puni rasprava na ovu temu, neki državni organi ubrzano rade na razvoju regulative i drugoj infrastrukturi, neki trgovci su počeli ili su zainteresovani i spremaju se, banke takođe. Medjutim, većina našeg naroda nije na to baš navikla, pa je zato dobro da na vreme napomenemo neke stvari o kojima treba voditi računa pri kupovini na Internetu tj. online. Bitno je da se trgovina obavlja bez straha, ali sa neophodnom dozom opreza i merama predostrožnosti.

Dragi blogeri, vi ćete biti prvi koji će diskutovati na ovu temu. Tek posle idu ostali.

Takav je red pobogu.

:-)

Preneću ceo tekst sa sajta Nove stranke i molim vas da vašim sugestijama pomognete da popravimo ove stvari koliko možemo.

 Svedoci smo svakodnevnih pritužbi na elementarno ponašanje i izgled lekara i drugog medicinskog osoblja.

Savet za zdravstvo Nove stranke je zbog toga sastavio:

1. PREDLOG

Necu mnogo da duzim vec pero prepustam Wukadinu , a vidimo se u komentarima.

NA sajtu Peščanika je poznati naučni i društveni radnik, i nama poznati bloger Milan M. Ćirković napisao edukativan i nadasve interesantan tekstić u obliku duhovitog testa - Koliko ste zaglupljeni

http://www.pescanik.net/content/view/6334/1083/

Kriterijumi su veoma strogi. Dolazim u iskušenje da s njegovim kriterijumom debatujem odmah, ali neću kvariti zadovoljstvo rešavanja testa. Pa izvolite, rešite prvo njegov

gost autor: mayo1

Potaknut blogom Srđana Fuchsa koji je počeo ratom u Gazi a završio u domaćim vodama klasičnog hrvatsko-srpskog blogovskog obračuna o krivcima i žrtvama rata u Hrvatskoj 1991-95, i određenim tvrdnjama i pitanjima koje su isplivali u raspravi, želim tu temu prikazati na drugačiji način.

Uobičajeni pristup

Obrazi mitroplolita Amfilohija i episkopa Grigorija nisu se pravo ni osušili posle poljubca kojim su overili svoje izmirenje na sv. Nikolu u manastiru Tvrdoš, a nacija strepi od novog sukoba. Ovog puta u drugoj instituciji u rangu onih u koje Srbi imaju najviše poverenja. Prva je, kao što zanamo Crkva, a druga je Vojska.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ponoš nije došao na novogodišnji koktel koji je priredio ministar odbrane Šutanovac. Da je na tom koktelu vrhovni komandant Tadić izvršio prozivku i komandovaao "Na parove razbrojs!" videlo bi se da nije

Dok ne ukinemo partijsko zapošljavanje i ne skinemo partijske kadrove sa kupljenim diplomama sa leđa poreskih obveznika. Dok ne ukinemo tajne štetne ugovore pisane u kabinetu. Dok ne uvedemo univerzalnu socijalnu zaštitu i zdravstvenu zaštitu za sve. Dok ne smanjimo namete na rad. Dok ne ukinemo medijski mrak i kabinetsko blato u tabloidima koje manipuliše građanima Srbije. Dok zauvek ne razmontiramo parazitski sistem koji ubija Srbiju, a na čijem čelu se sada nalazi Aleksandar Vučić. Dosta je bilo!

Pre neki dan sam u ulozi Konzula upoznao Britanca po imenu Ken Roberts. Ken je stupio u kontakt sa našim Konzularnim odeljenjem jer je odlučio da provede sledeće 4 godine svog života obilazeći svet biciklom, a put ga je naveo u Srbiju. „Dovraga," pomislio sam u sebi, „živi primerak pravog britanskog ekscentrika". (To vam je, ako se neko slučajno pitao, eufemizam za „ludaka"). I ako imate naviku da cenite ljude po prvom utisku i vi biste ga tako posmatrali u trenutku kada se pojavio u jarko žutoj kabanici.

Pomalo se osećam kao žena koja nikada nije čula za 8. mart. Ja, urednik i voditelj emisije Džez za početnike i pisac mnogih kolumna o džezu, nisam imao pojma da postoji Međunarodni dan žena. Htedoh reći Međunarodni dan džeza. Stoga sam odlučio da se iskupim objavljujući tekst koji bi čitaoce trebao da odvrati od slušanja džeza. Pod pretpostavkom da ga slušaju iz pogrešnih razloga. Pred vama su (dakle) razlozi zbog kojih bi, ukoliko ih prepoznate, trebalo da prekinete sa slušanjem

Kao neko ko poseduje natalnu kartu s velikim zemljanim trigonom dva svetla i velikog benefika (Sunce/Mesec/Jupiter), Ministar je bio upravo onakav kakav sam očekivala da će da bude: dobronameran, realan, praktičan i spreman na saradnju u cilju rešavanja problema. (Dobra vest je i da neko s takvom konfiguracijom MOŽE mnogo da učini, tj. ima kapacitet, volju i snagu.)

Prvo što nam je rekao je da bi on prvi potpisao Peticiju, da nije njemu upućena, što ga u istom, jel', onemogućava. U startu se složio sa svim tačkama i potvrdio da je svestan problema koji postoje. Čitao je