Nego, znam da nije vreme, sta se sve danas ne resava i sudbinski ne razreshava, no kako nikad nece biti vreme, moram da pitam... Jel zna neko u ovom opsenarijumu magnifikumu od drzave sta je, gde je i kako je danas porodica Shetet?

Srk ...

Srčem ovu kafu i nešto razmišljam... da li i ja da odem na godišnji odmor ili da nastavim sa pisanjem ovih blogova, jer čitam da su poslanici otišli na zasluženi godišnji odmor posle četiri radna dana u ovoj godini ( ja sam tu jači imao sam pet )...a i valjalo bi iskoristiti ovo vreme dok su na odmoru da se i mi pošten svet odmorimo od njih...pa da...

Srk ...

Sad kad sam već počeo da pišem, vidim da sam zakasnio jedan dan i da sam možda sve ovo još juče trebao da uradim( pa da me sreća i bogatstvo

Koliko je 3 posto od, recimo, 100 miliona evra?

Jednostavno: 3 miliona 

Koliko je 3 posto od 240 miliona evra?

Pogađate: 7,2 miliona 

Kakvu ovo primenu ima u praksi naće ćete u blogu arhitekte Branislava Jovina 

Мост преко Аде - јавни или страначки интерес?

Postoje stvari koje necete naci u r&r literaturi i muzickim casopisima. Cak i na blogu se retko pojavljuju gde i corava koka ubode po neko zrno. Te stvari su proizvod velike ljubavi prema muzici do te mere da se pisu samo za sebe i mali broj odabranih ljudi. Jako su iskrene i dirljive. Nisu proizvod trenutne inspiracije. One su kod autora stalno prisutne. On to nosi u svojoj dusi pa im samo ponekad odskrine vrata i sve pozlati.

Voleo bih da svi oni kojima je Subin i Milanov album Angel's Breath nesto znacio u odredjenom periodu zivota, procitaju jedan ovakav zapis Nebojse Krivokuce

"Ko je malo bolje posmatrao naš poltički život, mogao je bez po muke primetiti da se gotovo nigde u poltičkoj borbi ne unosi tako malo ideja kao kod nas. (..) Mesto iskrene i svesne političke stranke koja pošteno i otvoreno bije boj pod razvijenom zastavom ideja i načela, dolazi gomila koja se valja po prašini otimajući se za mesta i zarade. Dok se u celom svetu

SVET 

Ala je lep ovaj svet

onde potok,

ovde cvet,

tamo njiva,

ovde sad

eno sunce,

evo hlad!

Tamo Dunav,

zlata pun,

onde trava,

ovde žbun,

slavuj pesmom

ljulja lug

ja ga slušam

i moj drug. 

Jovan Jovanovic Zmaj

Dok srčem prvu jutarnju kafu...

Srk ...

Sretnem juče na putu do prodavnice mog školskog druga, pa ga onako u prolazu upitah :

- Nisi valjda krenuo na posao ...( a u sebi se mislim...ako, tako ti i treba kad nisi hteo da učiš školu )...

- Ma jok...- nonšalantno odgovara – krenuo sam u bioskop...

-Eh...džabe si u školi prepisivao od mene...ništa nisi naučio...Ne treba da ideš u bioskop nego u pozorište...Danas je premijera moje drame ’’ Dve karte za Beč ’’...treba ti samo jedna karta do Kruševca...i

Autor: Rodoljub Šabić 

Dobro je što postoje dobre šanse da bi se gužva oko famoznih „tehničkih uslova“ za presretanje Internet komunikacije mogla (relativno) dobro završiti. Šanse za takav završetak ne procenjujem u stilu „što je babi milo...“, već na osnovu sadržine razgovora koji sam obavio sa gospodom Radunovićem i Jankovićem, predsednikom Upravnog odbora i izvršnim direktorom RATEL-a, čelnim ljudima Republičke agencije za telekomunikacije. A i na osnovu sadržine njihovog razgovora sa Zaštitnikom građana, Ombudsmanom Sašom Jankovićem, koji mi je kolega

F.Kafka

”2. avgust. Nemačka je objavila rat Rusiji. – Po podne škola plivanja.”

Ne znam šta izgleda najapsurdinije sa ovom malom dnevničkom beleškom: slika koja se stvara, slika jednog

mr. loader:

Novi predsednik je u Beloj kući proveo nedelju dana, ali je samo jedan pogled na naslove u Njujork Tajmsu dovoljan da bude jasno koliko je američka politika drugačija nego pre 20. januara. “Na arapskoj TV mreži, Obama poziva na dijalog.” “Klintonova pomirljivim tonom govori o Iranu.” “Gejts odredjuje skromne ciljeve za Avganistan.” Prvog dana mandata, Obama je zamrznuo plate zaposlenima u Beloj kući koji zaradjuju više od 100,000 dolara, i uveo nova ograničenja na pristup lobista Beloj kući. Sutradan je potpisao uredbu o zatvaranju Gvantanama u roku od godinu dana (potez

Oblaci su se, nošeni jedva osetnim vetrom, gomilali iznad doline koja je ostajala u senci. Međutim, kada je čovek u sedištu oseća se i najblaži maestral. Drvored pred biciklistom razdvajao je poslednje dve njive na samom početku uspona na brdo. Između dva reda stabala nalazio se asfaltni put. Nekoliko kilometara unazad, na jednoj mrtvoj krivini, odvajao se od glavnog druma, a ovde, pred sam ulazak u šumu, prestajao je i nastavljao se u zemljani. Oštra kamena kosina probijala se iz guste šume listopadnih stabala. Nedostupni vrh te stene štrčao je u visinu, kao kakav đavolji rog, spreman da probode i samo nebo, ako mu se dovoljno približi.

Prvi put sam na košarkašku utakmicu Partizana otišao 92ge godine. Partizan je već uzeo titulu šampiona Evrope i igrao je utakmicu protiv Zvezde. Bila je ogromna razlika, a crno bele su predvodili Đorđević, Danilović, Stevanović, Koprivica, Dragutinović i drugi.. Tada je mene i brata vodio tata. Tek sam 96 počeo ponovo da idem na utakmice, tada već sa društvom iz osnovne škole..

Kada je počela ovogodišnja