Dobrih 15-20 kg viška, u roze odevena, sa trenericom preko dupeta vezanom (kamuflaža), flašica vode po Nadi Macuri. Zajapurena kao trči, kao hoda. Nije joj dobro. Skoro kao status na fejsu "hodam, sapletem se, padnem, namestim krunu ,ustanem i nastavim". Samo što je bila malo deblja. Upadljiva roze gomila je svakodnvno trčala pored moje teretane i bilo ju je teško ne zapaziti teretane.

Prođe leto, dođe jesen, ona trči i dalje, samo obukla onu trenericu, kojom je

Miris tradicije je miris truleži.
Fridrih Niče

     Krsta Popovski je zaista neobičan pisac, i ko zna šta će se u njegovim budućim knjigama događati? U ovoj, pojeli smo otadžbinu.
     Reč je o njegovom novom romanu Ina*, čija fabula prati sudbinu srpske izbegličke porodice iz Karlovca, koja je svoj novi dom našla u beogradskoj Lipovici. Sin jedinac Vladimir Kršan u oskudici devedesetih odrasta u vajara koji kao svog kućnog ljubimca drži kravu Rasinu. Patološki vezan za nju, dotle da njegov otac misli

Au! Stvarno nisam u kondiciji!

Još uvek pokušavam da povratim dah!

A tek je prošao PRVI dan škole...

Šta se desilo? Udarila me praksa u glavu, svom silinom, pa sam grogi kao bokser posle desete runde i nekoliko knockdowna! 

Opustila sam se mnogo zbog dobre saradnje sa našom osnovnom školom, pa nisam dobro uradila kondicione pripreme za srednju!

A trebalo je, to sad vidim i sama. 

Mislila sam da sam oguglala na ljudsku glupost i predrasude kada je disleksija u pitanju (na kraju krajeva, ratujem sa tim od kada je Mudrici/Filozofu dijagnostikovana, u I razredu osnovne), ali, današnji kratak susret sa budućom nam razrednom ostavio me je bez teksta.

Uradili smo tačno ono što je trebalo da uradimo:

95 minuta ... Srbija - Nemačka 1:0 - !!!:)

Ovaj post bi bio dovoljno sadržajan i da je sastavljen samo od tog lepog i uzbudljivog iskaza -

Srbija - Nemačka  1:0  ...!!!

Zapravo, sve je rečeno u mom prethodnom postu. Nisam želeo da se bavim analizama sastava našeg tima, detaljima igre... Interesovao me je, isključivo, stav prema utakmici sa Nemačkom, našim starim fudbalskim prijateljem i valjda najvećim rivalom. 

Dakle - sve piše ovde, u PRVOM POLUVREMENU  ! 

E. da mi je neko rekao da ću čitati poeziju, da ću se smejati, plakati, da će mi nedostajati neko koga ne znam, da ću ga upoznavati tek kad nije tu, da ću....

Sa tim sumnjama i strahovima, morate oprezno ljudi moji. Čačkanje mečke vrlo lako može da postane stvarnost. E, tako i ja...Težak sam baksuz.  Crk'o  fridž!  (Božemioprosti, liči mi  na ono od pre nekoliko desetaka godina,  kad je Pušenje reklo -  crk'o maršal ! Puj, puj...) Strepim nedeljama, vidim da ne hladi dobro, i eto...

Pa, gde sada pred slavlja, kad s tv-a najavljuju uskoro  proljeće u decembru, suncetizimskozubato, kad mi trebaš k'o lebac,  makar i takav star, i  sav erlav?!

Latim se pre neki dan da ga spremim i operem ranom zorom, jer će mi ovih dana trebati svaki kvadratni milimetar. Unutrašnjost mu njegovu ogromnu! Kad li...otvorih vrata, a iz njega me zapahne neka vrsta toplog fena, baš kao što je ovaj koji odjutros pirućka u Novom Sadu kad mu vreme nije,  naelektriše me elektrostatički momeeeentalno, a da mi je neko bio blizu, ne iskre, već bi kao prskalice prskali u duetu.  Proveravam lampice, kad ono -  ni bau, ne svetli ništa, njente, nating, nada...(paz' ovo, sve na N)

Objavljeno na Sretenje. Slučaj ili odranije planirana namera? Neka mala kap je poremetila skladne, skoro porodične odnose? Svejedno. Bitno je da se desila makar kap dramaturgije.  

Na nedavno završenom Merlinka festivalu prikazan je španski kratki film „Oni govore" koji obrađuje temu nasilja u školi. Školski drugovi i drugarice maltretiraju, ponižavaju i ismejavaju dečka koji je sitan, mršav i ima samo jednu drugaricu, koja ga napušta jer i nju počinju da ismejavaju jer se druži s njim. Nakon fizičkog nasilja on nestaje. Niko ne zna šta mu se tačno desilo. Neki su čuli da se sa roditeljima preselio u drugi grad, a neki da se ubio. Nasilnici su nastavili svoj život i školovanje kao da se ništa nije dogodilo. Niko nije kažnjen, niko nije osećao grižu savest.

Slično se desilo i u Nišu, kada se učenik Aleksa Janković ubio nakon višemesečne torture, psihičkog i fizičkog maltretiranja. Njega su maltretirali školski drugovi uz blagoslov njihovih roditelja, nastavnika i direktorke škole. Nasilnici su nastavili svoj život i školovanje kao da se ništa nije dogodilo, jer imaju manje od 14 godina. Ali kako obično biva, nasilnicima je u opisu posla da nastave da budu nasilni, pa bili oni i maloletni, tako da su počeli da prete porodici Janković. Pretili su sestri preminulog učenika da će joj „silovati majku" i „iseći glavu". Direktorka škole je posle nekoliko meseci medijskog pritiska podnela ostavku, ali osim toga, povodom ovog slučaja, ništa se još nije desilo.

"Ćutanje ovog razgovora ostavljam u amanet mom sinu Vuku Antiću, sa prevelikom molbom da nikada ne pristane na čopor" - Mika Antić

Moja lična kolekcija

Ludi Neca i Buldožer su dvojica likova iz mog detinjstva koje pamtim kao najbolje igrače klikera svih vremena. Ima nešto kod dece koja imaju loš uspeh u školi - nešto primalno - što ih tera da budu najbolji u društvu. Njih dvojica nikada nisu znali gde je Gvatemala, ili kom slivu pripada Dunav,

Slovenija je pod vodom, već treći dan bez prestanka liju kiše, koje ni do kraja današnjeg dana ne nameravaju da nas poštede svog prisustva.
 
Smirivanje vremena se očekuje tek sutra, ali to još uvek ne znači i smirivanje poplava, jer će voda i dalje, prema trenutnim najavama, rasti bar do kraja sutrašnjeg dana. U Sloveniji još uvek važi crveni vremenski alarm, zbog krajnje opasne situacije.

Gost autor: Kengur-brat 451

Ovo je priča o kengurici koja više nije sa nama, priča o ženi koja je preminula na putu da postane mama.

Grad - Beograd, vodeća metropola na Balkanu, mesto - najelitnija klinika na tom istom Balkanu, Klinika za ginekologiju i akušerstvo - Višegradska. Stručnjaci, u šta naravno ne treba sumnjati, najbolji na Balkanu. Sve kao po običaju

     Пре неку ноћ нисам могао да заспим: несаница. Кажу да она подстиче креативност. Ја о томе не знам ништа. Никад ми се није десило да због несанице напишем нешто ваљано. Вероватно зато што то писање није било писање мојом вољом, већ писање - несаницом. Неважно. Ако не умем да пишем с несаницом, умем да преписујем.
    

„Треба нагласити да постојање заједничког српскохрватског језика не доводи у питање постојање четирију нација или четирију независних држава нити угрожава национални идентитет.“

Пер Јакобсен 

It all started as Net.Art -- an act of Net Hacktivism.  "Les Liens Invisibles" are the Invisible Connections, Italians famous for creating disruption with fake websites.  Their motto is "Don’t Blame the Fake, Become the Fake."

 A Catholic politician once censored an net.art site which denounced  priests as pedophiles.  Les Liens Invisibles counterstruck by creating a fake website for the politician.

Next they tried a fatter target: Facebook, the biggest, bossist and most intrusive of the major social networks. They creating an "antisocial network,"
http://www.seppukoo.com/