Ova država je mogla da uhvati i isporuči ratne zločince, regionalizuje državu i da da punu autonomiju Vojvodini, da smanji birokratiju, sistemski oteža korupciju i/ili da pošalje signal da nismo ovde baš svi potpuno ludi i da shvatamo da je Kosovo Kosovsko a ne Srbijansko
ali nije učinila ništa od toga; ona privrženost evropskom putu dokazuje zabranom pušenja.

Ova država je mogla da osetljivu društvenu ravnotežu poremeti tako što će pomagati pametnije i uspešnije a ne štetu glupljih i neuspešnijih; da je poremeti hvatajući se u koštac sa potpuno neadekvatnim obrazovanjem a na štetu primitivizma, neznanja i nacionalne zatucanosti; da da prednost onima koji se više trude a ne onima koji bolje podmazuju; jednom rečju, da napadne tradicionalne odnose dajući vetar u leđa pozitivnoj selekciji i elementarnoj pravdi, da učini sve ono na šta narod ovdašnji navikao nije ali želi a ona
a ona je tu složenu i osetljivu društvenu ravnotežu poremetila tako što je podržala nepušače otvoreno a na štetu pušača - jer, da se ne lažemo, to su (uz časne izuzetke) dva ljudska plemena zaraćena skoro baš kao muškarci i žene

U zadnje vreme je akteulizovana diskusija o ulozi i uticaju medija u Srbiji na dogadjaje u mracnim 90-im. Pa je cak i tuzilastvo suda za ratne zlocine pocelo da se bavi istrazivanjem da li i koliko ima mesta pokretanju postpuka protiv novinara koji su svojim radom doprineli raspirivanju ratnih sukoba...
A nedavno se i RTS izvinila gradjanima zbog pristrasnog i neobjektivnog izvestavanja tokom tih godina. Ja nisam u to vreme ziveo u Srbiji, internet jos nije bio dovoljno razvijen pa nisam imao prilike da te pojave stalno pratim. Nego samo kad povremeno dodjem u Srbiju. Onoliko koliko sam

koje još nije završeno, samo se pravi...

Kada mlada crna čiopa Apus apus napusti gnezdo, hraniće se isključivo loveći insekte u letu, spavaće u letu (samo jednom hemisferom mozga odjednom) i tako će se seliti do ekvatorijalne Afrike, pa i južne, i vraćati u Evropu – a da u prve tri godine života nijednom ne sleti. Dnevno će prelaziti, u proseku, po 800 km; odnosno dva miliona kilometara tokom života.

Mora biti da širom današnjeg sveta postoje ljudi koji, odbijajući da prihvate da u vasioni nema pravde, prizivaju pomoć svojih bogova protiv Amerike, one Amerke koja sebe stavlja izvan domašaja međunarodnog prava.  Ako se bogovi ne odazovu danas ili sutra, govore u sebi ti molioci, možda će se ipak prenuti i nešto učiniti kroz dve ili tri generacije. I tako se njihova molba prakrično pretvara u kletvu: neka sećanje na zlo koje nam je učinjeno nikad ne izbledi, neka kazna stigne zlotvora kroz naraštaje koji će tek doći.

Verujte nisam počeo da zloupotrebljavam velika slova i uzvičnike u naslovu. Malopre sam preslušao neki snimak zakačen na youtube u kome, NAVODNO, načelnik kriminalističke službe zaječarskog MUP-a iznuđuje prvo 1000 pa onda 500 eura od nekog tipa kome je pomogao da podigne krediti i da ga ne maltretiraju neki drugi tipovi. Raspitujući se saznao sam da unutrašnja kontrola zna za slučaj ali im treba medijska podrška da krenu... Evo mene. Ako sam se zajebao i ako je sve ovo iscenirano... eto slušali smo radio dramu i pomogli smo da se skine ljaga sa nekog ko je nedužan i kome se montira preko yputube.

 

Evo šta piše ispod videa na youtube. Ništa nisam ja kreirao sve je tamo napisano:

"Goran Tomic, nacelnik krim. sluzbe SUP-a Zajecar, iznudjuje novac od prijatelja Reketasa koga je prethodno prikrivao uz, naravno, novcanu nadoknadu :)"

Kao što smo očekivali, pobednica je Jelena Tomašević (iz Negotina/Kragujevca, završila Numeričko-matematičku Gimnaziju), sa pesmom koju je pisao Željko Joksimović (inače voditelj ovogodišnjeg finala Evrovizije). Zli jezici  se nadaju da će on naučiti Engleski do maja, a za našu predstavnicu kažu da je pobedila na temu Kosova, Vidovdana i imitiranja Kosovke devojke. Ovaj baner sa foruma njenih obožavatelja govori o tome.

Za one koji ne znaju, pesma se zove „ORO“ i pominje se Vidovdan (3 puta za sada). Pesma je već prevedena na sve relevantne jezike... Najvažniji je ruski, na kome je Vidovdan, logično, postao „Vidov dan“, dok je na engleskom Vidovdan postao „St. Vitus Day“.

Otkako sebe pamtim, moj Otac me je vukao na sajmove knjiga. Tumarali smo svaki dan po malo i sa sajma se vraćali sa kesama teškim kao da se vraćamo sa sajma građevinarstva i novih betona. Posebna misija je bila ubaciti u štek dovučene zembilje pune knjiga i to u polovini prvog koraka na ulasku u stan. Da nas ne provali Roditeljica. Posle dva takva dana, pregradna hodnička zavesa je dobijala izgled trudnice u dvanaestom mesecu, neposredno pred rađanje trojki. 

Sam sajamski svet za mene je, uz radost da tamo ima toliko knjiga i da sve smeš da ih pipneš i pomalo čitaš, bio

 

Dan peti.

U crno sam se zavila, klima mi je mrela. Naravno, usred letnjih najava vremena koje zvuče kao da živimo u Africi, neće valjda da crkava zimi kad mi nije potrebna. A, naći majstora klimatistu je teže nego napipati kardiologa da vam obavi kućnu operaciju na otvorenom srcu. Polovina njih juri kao besna naokolo, a kusur je otišao na more, briga njih što klime kao muve umiru kad im vreme nije.

 

New Year's Countdown & MySpace Layouts

 

Srećna Nova Godina!

- povod ovom tekstu je jedna odlična internet stranica: "What the EU did Next?", odlični eseji, jako zanimljivo čitati kako ljudi unutar EU razmatraju listu problema koju imaju i kontekst u kojem se nalaze. Publikaciju su uredili Almut Moler iz Nemačkog saveta za međunarodnu politiku (DGAP) u Berlinu i Roderik Parks iz Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) u Briselu. (ima i PDF) -

(ili - kako uspešni koriste dijalog kao osnovnu strategiju rešavanja bilo kojih problema)

Oduvek mi se činilo da su knjige, uputstva, eseji i prezentacije o tome "kako uspeti u nečemu (bilo čemu)" - skoro potpuno beskorisne, osim za autore istih, naravno, za njih su dokaz da jesu - uspeli u nečemu (bilo čemu).
Oduvek sam (naravno!) i pomno čitala sva takva štiva i nije me napuštao taj utisak o - suštinskoj beskorisnosti za nas čitaoce, ma koliko ta štiva bila zanimljiva, dobro i edukativno pisana, s merom i strpljenjem puna objašnjenja o "receptima nečijeg uspeha" takvog da može biti primenjen i na nas i još jednom i ko zna koliko puta za ko zna koliko ljudi i da je izvesno da će efekat biti - isti.Uspeh, kaotakav.

A vidljivo je da se taj proces - ne dešava.

Autor napiše štivo "Kako..." i nigde posle ne vidimo veliki broj ljudi da su u svojoj svakodnevici pokušali to "Kako..." i da javljaju da im je isto uspelo. Nedostaju mi ti izveštaji o postignutim uspesima ili ne umem da dođem do njih. Zato, otprilike,  i uputstva i "recepte" za njih  smatram - beskorisnim.

I - nastavljam da pratim takva štiva sve očekujući naslov "Šta sve treba da uradite da biste sasvim sigurno doživeli - neuspeh". Štiva o tome kako se izbegava da neka stvar uspe.

Кад се удруже сујета, полу-знање (или премаскирано незнање) и утицај на друштвеним мрежема добије се једна од најгорих комбинација по интернет заједницу. Тако настају разне Слађане Велков са потенцијално огромним негативним утицајем на друштво.

Полу-знање у комбинацији са сујетом аутора говори му да има шта да каже, утицај на мрежама у комбинацији са полу-знањем да би требало нешто да каже, а утицај на мрежама у комбинацији са сујетом да не мора да трпи дискусију ни критику. Зато пише глупости, мисли да је паметан и - брише, банује све што му не иде у прилог.

     У Србији већ је недељама време чудесно за ово доба године. Царују сунце и високе температуре, а момци и девојке, жене и зрели мушкарци шетају се у мајицама кратких рукава и уским сукњама (само жене!). Ипак, чак и кад се понешто одбије на мој мрзовољан карактер, стиче се утисак да свуда влада тешка и мучна депресија једног осиротелог и смушеног друштва. Посла је све мање, пара такође, а и сам Београд као да више није онај запамћени вибрантни град.