Na sred dasaka koje zivot znace stoji poljski WC. Iako sveze okrecen, vidi se da je oronuo. Na vratima nesto pise, al necitko. Posto je okrenut bocno iza WC/a vidljiva  je gomila krsa, septicka jaama, sasvim je jasno, nije ciscena godinama. Ulaze I izlaze razliciti ljudi i niko se ne okrece da pogleda izaWC/a. 

Na pozornicu dolazi lik;  plavo odelo, zuta kravata, a na glavi zeleni  sesir. Deluje pomalo zguzvano, ali ipak strogo.

Prilazi poljskom WC. Otvara vrata sirom, naglo; kao da ocekuje, tj. prizeljkuje  da uhvati nekog na delu, mislim nedelu.

Obema rukama zapusi nos.

/Jebote...srpska posla...

Dolazi na scenu tip u odelu. Iz dzepa na sakou viri flasa konjaka. Trgne se malo za kravatu, prokaslja se diskretno, ali umesto liku sa zapusenim nosom, obraca se publici:

/Slusaj ti Slovenac. Postujem ja tebe, al spusti nos, mislim snizi ton.

/Sta ti bre mislis. Ja sam sisao veslo pa mislim da vi tamo kenjate pez bombone ... mirisljave?

Iz publike ovacije, gromoglasne...   pljesak..

/Neka si mu reko, svaka ti dala, bravo majstore...

 

Ne zna se tačno godina njenog rođenja, uzima se približno da je to 1400, moguće je da je rođena i nekoliko godina ranije. Njen otac bio je Dimitrije

Тачно је. Можемо свим средствима да нападнемо, сатремо, угазимо младог насилника. Тачно је да имамо много истина да их искористимо у ту сврху: да је кукавица јер је роб страху од различитог, да је срамота за овај народ јер се храни мржњом, да уништава будућност своје државе јер се користи насиљем... Тачно је да себи треба да поставимо питање да ли је морално продуктивно тако се обрушити на њега?

Како сад? Како наћи најисправнију могућу позицију у овој ситуацији? Са једне стране, појава насиља у нашем окружењу изазива јаке емоције и мами да се приграби осуда насилника, а са друге стране и тај насилник је производ окружења свакодневно уроњеног у различите облике насиља - вербално, емотивно, физичко, системско - било у директном контакту, било преко медија. 

Dobrodošli na I'm Right Awards 2009, festival u kojem protekloj godini dodeljujem nagrade u ekstremno arbitrarnim (verovatno mahom filmskim) kategorijama čija je jedina svrha da ih iskoristim za priču o nečemu desetom. I demonstriram da sam uvek u pravu. Osim kada to nije slučaj. Tada nisam. A inače jesam.

Prva kategorija ove godine će biti superherojski film. Otkako su specijalni efekti dopustili egzibicije na platnu koje decenijama gledamo u stripu, kategorija stripskog filma je probila plafon u Holivudu. A u kategoriji stripskog filma, naravno, najpopularniji su superheroji. Ima mnogo katastrofalno loših ostvarenja, ima dobrih, a ima i sjajnih. Ipak, odabrati pobednički film je bilo jako jednostavno. Štaviše, to je isti naslov kojem godinama unazad neformalno dodeljujem dotično zvanje.

Ako je verovati pojedinim srpskim medijima, Ratko Mladić se, po svemu sudeći (a posebno sudeći po logici i iskustvu), pouzdano krije u Crnoj Gori.

Sve kriminogene institucije Crne Gore - vlada, pravosuđe, služba bezbednosti i policija - demantuju navode srpskih medija tvrdnjama da nema indicija da se Mladić nalazi na teritoriji Crne Gore, ne dajući istovremeno nikakve dokaze za takve svoje tvrdnje.

Međutim, srpski mediji, uz nesebičnu pomoć Ratka Kneževića i poslednjih nedelja posebno aktivnog Nebojše Medojevića, a na ogromnu radost crnogorskih opozicionih partija i nezavisnih medija, raspliću klupko kriminala na Balkanu i navode vodu na Đukanovićevu vodenicu. On čuva, mazi, pazi Mladića (i zove ga Đorđe) i time direktno sprečava Srbiju da ga konačno uhapsi i isporuči Haškom Tribunalu.

Počinje AO i praktično počinje nova teniska sezona, koja preti da bude najzanimljivija u novijoj istoriji. Pitanja koja se nameću su da li će se Novak (i kada) vratiti na vrh, da li će Mari moći da održi nivo iz prethodne sezone, da li  će se Rodžer i Rafa vratiti u vrh (i koliko će uopšte izdržati), da li će se još neko priključiti (Raonić. Nišikori, Vavrinka...), koliko će moći da se uzdignu mlađi (Tim, Kirjos, Zverev...), da li se konačno vraća del Potro (i Tipsa :)), kako će Kecmanović da se snađe među seniorima...

    Prvi nagoveštaj jeseni spusti se sa Zvezdare. Ne kao vetar. Više kao tiho strujanje vazduha. Na Bulbulder dođe preko Novog Groblja, pri zemlji, zaobilazeći spomenike i kapele. Sobom nosi mirise polusasušenih travki i prve rose. Dešava se to krajem avgusta u smiraj dana ili sa prvim mrakom. Pomalo je hladnjikav u odnosu na topli gradski vazduh. Nikad ne znam da li sa sobom ponese i duše umrlih koje na groblju pohodi.

 gošća autorica: Rafaela Božić - Šejić

Ići u Veneciju kao rođeni Zadranin ima sasvim neke druge konotacije nego ako ste Kinez, Japanac, Rus - ili preciznije Peterburžac, da ne kažem Brodski. Odnos s Venecijom uvijek je za Zadar bio odnos s jačim i krvoločnijim i

               Evo me gde sam zagazila u trinaestu godinu kako sam se registrovala na Blog devedeset dvojke. Preporučila mi ga je jedna od mojih mnogobrojnih pobočnih zaova, tačnije, obratila mi je pažnju na pisanje Jelice Greganović.

2014

Halo belci, š'a ima? Ne prija vam ova vrućina i ovoliko sunce, a? Temperatura preko 35 stepeni u hladnom hladu? Znoj lije, sve na vama mokro do gaća, ne pomažu ni klime, ni ventilatori. Napravite promaju, pootvarate sve prozore i vrata i šta biva?

TESLA ili...

Zadovoljstvo mi je da ustupim ovaj prostor blogeru alselone koji je napisao tekst o belim rupama. Uzivajte!

Šta su crne rupe, to svi, manje-više, znaju. Hoking ih je naširoko obrađivao u svojim dopadljivo popularnim knjigama, Diskaveri i ostali naučni kanali ih drže kao redovni sadržaj na meniju, dnevne novine ih nekada obrađuju na naučnim stranama a, bogme, i česta su tema na svim druženjima, kada se povede priča o astronomiji.

Kao što je pravilo u fizici

Ovih prvih dana nakon završenih predsedničkih izbora (valjda u nedostatku odgovora na pitanja o diplomi, o „ideološkom nasleđu“, o sigurnoj kući za R.Mladića itd) kao najvažniji kvalitet T. Nikolića navodi se to što je dao ostavku na mesto predsednika SNS, pa čak i prestao da bude član navedene partije, dok je Boris Tadić za vreme dok je bio predsednik Srbije istovremeno bio i predsednik Demokratske stranke, pa je, navodno, samim tim, bio manje privržen zakonitosti, kao i opštem interesu Srbije. "Argument" koji na prvi pogled deluje neumoljivo. Međutim, taj argument je daleko od onoga što u prvi mah izgleda da jeste. Jer, kad se zaviri samo milimetar ispod površine tog „demokratskog“ postera, uočava se i jedna druga, suštinskija stvar. A to je razlika u prirodi ove dve partije i u bremenu odgovornosti ove dve političke ličnosti.