(2. januar 2015)

Sa tajlandske strane, izlazna pasoška kontrola

Pruživši pasoš tajlandskom cariniku, nalaktim se na visoki pult i koliko god je moguće, primaknem lice uskom otvoru na staklu. Vrebam mu grimase i pokrete spremna da u presudnom trenutku zatražim 'veliku uslugu' od njega - da izlazni pečat ne stavi na novu stranicu već na neku koja je već isprečatirana. Zamolila sam ga to čim sam mu predala pasoš, ali ničim nije pokazao da je čuo ili razumeo. Tako sam sada kao zapeta puška.
Ali prolazi nekoliko minuta u pregledanju i ponovnom pregledanju mojih viza, pa kad i treći put počne da ih lista a potom podmetne otvoreni pasoš kolegi do sebe, onom što radi na ulaznim overama, nepogrešivo znam o čemu je reč.

Zdravstveno Upozorenje: Ovo je post koji kao da su pravili Brajović i Tasa zajedno. Dug I sa mnogo dijagrama.

Nastavite na sopstvenu odgovornost.

Evropska Unija ( u daljem tekstu EU) je napadnuta sa svih strana.

Od USA , od Rusije, od Kine ( u poslednja tri dana Tereza Mej, UK prime minister je bila u Kini I kaŽe da je dobila obećanja da će “nezavisna Velika Britanija" dobiti isti, ako I ne bolji status od EU u očima Kine ).

I na kraju unutar same EU rastu glasovi koji nisu samo za reforme nego za rasturanje EU.

Ponekad

Čovek sam koji iznad svega preferira LETO! Rođen sam u podne 4. Septembra kad je temperatura iznosila +35 stepeni Celzijusa. Volim vrućinu, prija mi, volim da idem bos i razgaćen i da mi Sunce neprekidno sija i žeže! Često kažem da sam Afrikanac ispod ove moje rozikaste kože. Plave oči? Možda vučem poreklo od Tuarega? Više puta sam pisao da čarape skidam tek kad temperatura pređe +30-ti podeljak.

U ranoj mladosti mojoj, učilo se i u školi, postojala su

 piše: Nikolina Ljepava

Pisala ovih dana njanja o cyber šikaniranju poznatom na engleskom kao cyberbullying. Nasilje nažalost nema granica a kroz nove tehnologije ono dobija svoju novu formu u obliku maltretiranja putem pretnji i prozivki koje stizu preko mejlova, telefona, društvenih mreža...maltretiranja od koga je teško pobeći i koje može da ostavi teške tragove i na odraslima a kamoli na deci. Ova nova forma nasilja sve

marija je odlučila da se ne obazire na prozivke koleginica i na us open dolazi totalno glamurozna
okićena svarovski kristalima.
u prvom kolu ide na maleroznu simonu halep:)

MMF razgovaro sa sindikatima. "Objasnio" im da nema para. Sreća naša sindikati slušaju MMF. MMF rekao sindikatima da smo izgubili 400.000 radnih mesta. Sindikati šokirani. Mislili da je samo 200.000.

Ima para u budžetu. Arče ih nesposobni kadrovi na partijski biznis. Para nema za sindikate javnog sektora i nerzumne zahteve za plate. Para ima za reforme. Da pogledamo gde su.

Da budem, iskren telefonski poziv i ponuda da idem u Nemačku i Austriju na "BMW test vožnju" me nisu specijalno impresionirali. Jedino mi je malo čudno bilo što se prijatni ženski glas sa druge strane žice zbunio na moje nećkanje:

"Znate ljudi stoje u redu i traže vezu ako mogu ovo da dožive..."
"A do kada mogu da se izjasnim?"

Odavno sam prestao da posećujem sajmove automobila... Čemu da se nerviram i gledam auta koja neću moći da vozim i ženske koje... me ne zanimaju. A i bre omatoreo sam. Bio sam na mnogim mestima, video mnoge stvari, ...

U glavnom, eto, prihvatih. Takav mi karakter. Ipak je to nekoliko dana o tuđem trošku u nekakvoj akciji u bratskoj Njemačkoj i sestrinskoj Austriji. Iskren da budem ni pomislio nisam da bi vožnja mogla da me zainteresuje. Pogotovo što mi taj BMW 118, kao jedan od najmanjih bavasrkih modela, delovao malenim za moje gabarite.

Gost autor: Stjepan Mimica

Ne znam, vrlo sam nesiguran, teško da ću umeti…

Mada, naravno, kad bismo iščačkali neko zajedničko iskustvo…, ništa specijalno, eto, neko  koračanje…, najbolje Hilandarskom ulicom, najbolje u rano jutro, u praskozorje, ali ne u bilo kakvo, već u zimsko, bljuzgovito, da te Bog sačuva praskozorje… Pa još kad bismo (jer ima li ičeg prirodnijeg?) tom eventualnom koračanju dodali jedno baš onako…, baš očajno upinjanje da sopstvenu čeonu kost osetite iznutra…, e, onda bi moja neveština tu bila nebitna, onda biste odmah znali o čemu pričam.

Jer, dok je, prepostavimo, samo pretpostavimo, ta vaša čeona kost, održavajući kako-tako i pravac i visinu, u laganim trzajima micala nad pločnikom, dok je bezmalo pravolinijski brodila kroz gnjecavi beogradski tvajlajt, morali ste, u zamućenom obodu vidnog polja, uočiti četvorokatnicu potresne ružnoće.

Neki kažu da su špijuni posebna sorta ljudi. I da okolnosti prave čoveka špijunom. Te da će jednog lepog dana prestati potreba za njima. Ja u to  mnogo ne verujem: niti su oni posebna sorta, niti ih baš okolnosti teraju, mada toga ima u određenoj meri. A špijuna je uvek bilo i biće - et nunc et semper et in secula seculorum (I sad i uvek i na vekove vekova).

Narod voli da pravi poređenja kada su u pitanju izvanredni špijuni. Tako se Mata Hari ubedljivo smatra najvećom među damama-špijunkama. A kako stoji sa muškarcima-špijunima?

teži si od mene, jedno 30/40 kilograma. nema borilaćkog sporta koji bi nas dvojicu priznao za ravnopravne partnere, ali to je sport.

Kako se ponašamo u životu komšija? Dobar dan, dobar dan ili...

Za ostale pitanje, jel da komšiju banujem ovde, kad već misli da je blok dobra stvar ili da se batrga? Još bi bolje bilo da me batina, ali

               Pre nekoliko dana, dok sam lutala bespućima interneta, iskočio mi je članak Nacionalne geografije Srbija o jednom nadasve..., pa, da se blago izrazim, jezivom ostrvu nadomak Meksika. Da ga sad ne prepričavam, ko je zainteresovan za detalje neka otvori priloženi link ( https://www.nationalgeographic.rs/reportaze/galerije/6605-hiljade-pari-plasticnih-ociju-motre-na-meksicko-ostrvo.html / Žao mi je što nisam u mogućnosti da link postavim kako spada jer mi je karikica namrtvo mrtva - ne reaguje ni na kakve podsticaje./ ) i sam se uveri da baš i ne preterujem u iznesenoj tvrdnji. Za one koji su neskloni zavirivanju u linkove, dovoljno će biti da kažem da me je podstakao na intenzivno razmišljanje o lutkama, dodatno osokoljeno opetovanim nesanicama zbog promene vremena, prestupne godine, mojih uobičajenih nemira i već ko li će ga znati čega. I tako, evo me gde svoje reminiscencije velikodušno ;) delim sa vama.

 Blogeri traže

1. Da do 1. januara 2014. godine RFZO donese podzakonski akt kojim definiše dijagnoze retkih i teških bolesti dece u Srbiji i novac za njihovo lečenje, lekove i podršku njihovim porodicama.

2.  Da Ministarstvo za zdravlje do 1. januara 2014. godine utvrdi protokole za lica u lokalnim samoupravama zadužena na osnovu Zakona o pravima pacijenata za posebne protokole kojima se vodi briga o ostvarivanju prava teško bolesne dece i njihovih roditelja.