Ponekad sam srećna što Aleksa neke stvari ne razume.
  Sigurna sam da bi on bio nesrećan kad bi shvatio da ga neko vidi kao uveo, siv, iz  zemlje iščupan cvet, a drugu decu kao nasmejano cveće raznih boja.

P.S. Ovo je plakat Dečije nedelje koja je ove godine posvećena inkluziji i pravima

And now for something completely different from current politics... and yet, sadly, just about as depressing. A few B92 blog readers have emailed me asking if I have any tips on teaching their wives/girlfriends/boyfriends Serbian. Here's what I know - if you have any tips to add please do.

#1. Be nice. Serbian is a very hard language to learn.

In the first throes of love or infatuation, your new partner will inevitably volunteer to learn your language. Then he or she will actually try to learn some. Unless he or she is a language-genius or you live fulltime in Serbia surrounded

Već sam ranije spomenula da je Građanska inicijativa "Majka Hrabrost" pozvana u Radnu grupu za evaluaciju i monitoring Baby Friendly Plus programa. Juče dobijem poziv za prvi sastanak Radne grupe (11.08) i materijale iz Ministarstva zdravlja. Sad je jasnije šta je posao i zadatak te grupe, kao i šta je cilj evaluacije i monitoringa Baby Friendly Plus programa. Ukratko:

- Ministarstvo zdravlja i UNICEF formiraju

Dragi blogeri, dobila sam pismo, t.j. ne samo ja nego i svi Slavic bibliotekari u kome nas obaveštavaju o slučaju Sretena Ugričića i njegove smene kao Direktora (Upravnika) Narodne Biblioteke. Uz dozvolu  Heinrich Boell Foundation da ovo objavim na sajtu b92 sledi tekst protestnog pisma koje će biti upućeno Borisu Tadiću, Ivici Dačiću i Predragu Markoviću.

dakle...

Note of Protest

to:

President
of the Republic of Serbia
Mr Boris Tadić

Minister of Culture
of the Republic of Serbia
Mr.

Свестан сам двосмислености наслова, најпре сам покушао да га избегнем, а онда га намерно оставио. Не баш зато што је можда провокативнији, него зато што заиста има и оних који мисле да је Шешељ та малтретирана страна. Исти онај који је добровољно отпутовао Хагу у сусрет.

Да ли је или није, не бих улазио сада у анализу. Свако моје

Vratimo se onom prijašnjem Ponteportònu.

Putem ste mogli obići Motovun, upoznati legendu o Velom Joži – pravednom divu opisanom u pripovijetci Vladimira Nazora ili možda na drugu stranu skrenuti za pitoreskni Oprtalj (slika desno).

Umjesto da skrećemo

U svakoj nedelji postoje dva dana o kojima ne treba da ste zabrinuti: dva dana kroz koje treba da se vodite od straha do zebnje.

Борба, борба... 

Дојадила тема? Коме јесте – не мора њом да се бави.

Ајмо на мрежу, па на основну линију, па лоб, па на мрежу...

Ко је највише мечева при вођству противника од 0:1 или 0:2 у сетовима преокренуо у своју корист? 

Погодићемо.

Хоће ли (из перспективе петка) играти на АО? Хоће. 

.. a i šta ću ja na Kosovu?

 Evo šta želim da kažem:

Tema jeste malo zastarela, svi su već odavno rekli šta su imali da kažu, ali kako sam ja tek juče videla ono u "Nedeljom u dva" osetila sam neodoljivu želju da kažem šta je bez veze u svemu tome. Bez veze je sve, da se razumemo (iako taj Stanković ume da bude i super)  - ali evo šta je najviše bez veze:

Najviše je bez veze doći, kao novinar, kod tog tamo čoveka, sedeti u onom lepom (dobro, znam da ima koga nervira - ali da je lep - lep je) enterijeru i imati ne znam ni ja koliko sati  za priču

Jedan sam od retkih koji podržava projekat "Beograd na vodi" a da nisam SNS bot. Ja u tom projektu ne vidim Vučića, Malog, zle muslimane i Arape... ja vidim metal, staklo, modernu arhitekturu... i meni je sve to lepo. Ali ono što mi je lepše od toga jeste histerija koja je nastupila i mene to posebno zabavlja.

Izdvojio bih najzabavnije "argumente":

Arhitekta Branko Bojović: "Mi imamo inženjersku elitu ovde, koja je gradila po celom svetu, kad ova gospoda Arapi, nisu znali šta je lopata. Sve je to stavljeno van upotrebe, da bi neki maketar nama sada ovde objašnjavao kako treba da se gradi ovaj grad, u kome mi živimo...."

Arhitekta Gabrijel Raul Penja za NIN: "Shvatam da se „Beogradom na vodi" želi podstaći razvoj grada, ali on bi imao smisla u pustinji kojoj treba dati fizionomiju, a ne u gradu koji već ima istoriju. Ne možeš preslikavati identitete sa drugih lokacija. Ljudi sa strane mogu da razmišljaju o gradskom tkivu, ali lokalne arhitekte ga znaju."

Koje zaključke možemo da izvedemo iz ovih izjava? Osim rasizma arhitekte Branka Bojovića i ugruvanog ega, ja čitam ovo kao kampanju kako bi se lokalne arhitekte ugradile u projekat iz kog su, sram bilo Arape, izostavljeni. Sve bi to bilo OK, da se ne okrenemo i pogledamo na šta liči Beograd!

     Prvo su nam kćer banovali sa njenog omiljenog sajta. Ništa nije pomoglo ni što je kukala drugarima da je njen life over ni što je tata pisao administratorima da dete nije znalo da ne sme da hrani virtuelne ljubimce sa naloga svoga brata, tetke i drugarice (pa umrli bi!), multi je multi i datum isticanja bana je ostao never! Nije to kao kod nas na blogu, Amerikanci drže svoju decu strogo:) Cvex je odmah krenuo da bogorada o antiglobalizmu, a meni je već bilo dosta pranja, peglanja i pakovanja da bih se previše potresla. No, to je bio zloslutni znak, samo ja nisam umela da ga protumačim...
      Kad putuješ s decom nije bitno da li ostaješ tri dana ili tri meseca, nosiš istu količinu stvari. I sve sam lepo zapakovala...majke mi. Tek, negde oko Rume shvatim da nisam ponela...pare (za razliku od grickalice,

Dakle, rođendani pripadaju deci. Kada porasteš, iako te niko ne obavesti o prenosu vlasništva, rođendani ti se izmigolje

Jedan čudan vikend u Ženevi i događaji koji slede.

        Čednost je najneprirodnija od svih seksualnih perverzija (Aldous Huxley)

                                               Apstinencija je - perverzija (Bill Maher)

                                               We are all sick in our own way (Felix Quinn)

            Samo pre nekoliko dana, u subotnjem Književnom dodatku Njujork Tajmsa (The New York Times Book Review) pojavila se kritika knjige "Druga strana

Beogradska filharmonija. Postavili nekog tamo mladog direktora razbarušene kose pre više od 8 godina na čelo raštimanog orkestra. Muzičarima se nije ni mililo da sviraju. Ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da sviram. I za čudo božije, mladi direktor nikoga nije otpustio. Samo postavio standarde i nametnuo ritam da uši otpadaju. Pa ko hoće hoće, ko neće, ne mora. I mnogi nisu hteli, pa su sami otišli. A neki su hteli pa su ostali. A novi koji su dolazili, znali su kakav je ritam i kako se strašno radi. I zamislite hteli da dođu. A pare male, nikakve. Oni opet došli. I čudo napravili. Beogradsku filharmoniju. Kakve sad ovo ima veze sa sudovima?