Ako bude ovako, Krugolina se šiša na ćelavo

Već sam ranije spomenula da je Građanska inicijativa "Majka Hrabrost" pozvana u Radnu grupu za evaluaciju i monitoring Baby Friendly Plus programa. Juče dobijem poziv za prvi sastanak Radne grupe (11.08) i materijale iz Ministarstva zdravlja. Sad je jasnije šta je posao i zadatak te grupe, kao i šta je cilj evaluacije i monitoringa Baby Friendly Plus programa. Ukratko:

- Ministarstvo zdravlja i UNICEF formiraju Posebnu radnu grupu (PRG) sastavljenu od: predstavnika Ministarstva zdravlja; predstavnika UNICEF-a, predstavnika eksperata (čitaj: načelnici nekih porodilišta); predstavnika sa Batuta; i predstavnika "majki", tj. udruženja građana koji se bave ovom problematikom.

- Posao radne grupe je da prvo odabere dva eksterna evaluatora koji će iz inostranstva doći u Srbiju da daju svoju ocenu u kojoj meri Baby Friendly u Srbiji funkcioniše u skladu sa međunarodnim pravilima, kao i da daju preporuku šta treba menjati. (Dobili smo biografije nekoliko stranih kandidatkinja za evaluatorke, koje su se očigledno prijavile na nekakav konkurs, i između njih treba da izaberemo dve.)

- Krajem septembra, odabrane evaluatorke dolaze u Srbiju i prvo se sastaju sa članovima PRG. Potom idu u posete porodilištima, razgovaraju (kroz fokus grupe, što mu dođe kvalitativno istraživanje) sa majkama koje su bile u porodilištima, i proučavaju materijal koji postoji o Baby Friendly Programu. (Naš vebsajt, www.MajkaHrabrost.com, nalazi se na spisku materijala koje treba proučiti. Blagosloveni da su volonteri i volonterke iz grupe za prevod, koji vredno štancuju nove priče na engleskom jeziku! U pravi čas! Ako ima još ko da bi mogao ovde-onde da prevede po neku priču, sad je trenutak da se prijavite i povećate obim prevedenih priča. Da imaju evaluatorke iz inostranstva šta da čitaju! Zainteresovani mogu da se jave koordinatorki volontera na: koord.volontera@gmail.com)

- Kad sve prouče i obiđu, evaluatorke se ponovo sastaju sa članovima PRG. Dve nedelje kasnije, predstavljaju PRG nacrt izveštaja u koji uključuju i preporuke. Finalni izveštaj podnose PRG nakon dodatne dve nedelje (kraj oktobra).

- PRG treba da verifikuje nalaze evaluatora i da predloži načine njihove implementacije unutar zdravstvenog sistema, tj. da predlozi metodologiju institucionalizacije, metodologiju implementacije, monitoring, evaluaciju, izveštavanje i kontrolu kvaliteta.

- PRG predlaže ministru zdravlja imenovanje posebnih radnih grupa za implementaciju BF+ programa i nezavisnu sertifikaciju stepena implementacije, i nadzor na primenom međunarodnog Kodeksa.

- Potom Ministarstvo zdravlja, Batut i UNICEF kreću u implementaciju zaključenog.

- PRG dalje prati primenu BF+ u praksi, razmatrajući i usvajajući godišnje izveštaje koje dobija od nadležnih za praćenje stanja.

***

Ko čini Posebnu radnu grupu (PRG)?

- Prim. dr Elzabet Paunović, Ministarstvo zdravlja (predsednica)

- Dr Ivana Mišić, Ministarstvo zdravlja (zamenica predsednice)

- Dr Biljana Kilibarda, IZJZ Batut (sekretarka)

- Dr Djurdja Kisin, IZJZ Batut (članica)

- Prof. dr Aleksandar Ljubić, načelnik GAK Višegradske (član)

- Prof. dr Dušan Stanojević, načelnik GAK Narodni front (član)

- Prof. dr Miroslav Folić, načelnik GAK u Kragujevcu (član)

- Prof. dr sci. med. Aleksandra Novakov Mikić, načelnik Betanije (članica)

- Prof. dr Zoran Pop-Trajković, načelnik GAK u Nišu (član)

- Dr Marijana Šašić, ginekolog ZZZ radnika "Železnice Srbije" (članica)

- Andjelka Kočević, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd (članica)

- Branka Stamenković, GI "Majka Hrabrost" (članica)

- Dr Milijana Simonović, direktor udruženja "Ibfan" (članica)

- Vladimir Ješić, udruženje "Bebac" (član)

- Dragana Soćanin, udruženje "Roditelj" (članica)

- Dr Aleksandra Jović, UNICEF (članica)

***

Par zanimljivih citata iz primljenih materijala:

1) U odeljku koji predstavlja dosadašnje stanje funkcionisanja BF programa u našim porodilištima, kaže se:

- "Za razliku od porodilišta koja su usmerena na klijente (porodicu), ove ustanove još uvek rade na staromodan, birokratski način, gde se majke i bebe najčešće tretiraju kao objekti" (Komentar: Dobro jutro Kolumbo!)

- "Uslovi za posete članova porodice su uspostavljeni u 70% porodilišta (ranije to nije bilo dozvoljeno)". (Komentar: Pa, možda su uslovi stvarno stvoreni u 70% porodilišta, ali poseta nikako nije bila dozvoljena, niti je dan danas dozvoljena, u istih 70% porodilišta!!! Pa, bebe se očevima pokazuju preko monitora, ljudi!)

2) U odeljku koji objašnjava svrhu evaluacije, kaže se:

- "Vreme i fokus evaluacije su vrlo pogodni. Direktori svih porodilišta i neonatoloških odeljenja, radnici u oblasti javnog zdravlja i predstavnici civilnog društva (Udruženje majki) razgovarali su o ovoj temi na nacionalnoj konferenciji održanoj u decembru 2008. godine koju su inicirale majke nezadovoljne uslugama pružanim u porodilištima. Ministar zdravlja je prihvatio kritiku i javno zatražio saradnju sa UNICEF-om. Dogovoreno je sa Ministarstvom zdravlja da je kvalitetna evaluacija Baby-friendly programa od izuzetne važnosti za dovođenje do promena. Taj sporazum je uključen u Godišnji plan rada za 2009. godinu i potpisan od strane oba partnera." (Komentar: bokte, pa mi inicirasmo "nacionalnu konferenciju", čak joj i prisustvovasmo, a da to nisam do juče ni znala! Krugolina mislila da je to tek "sastanak s načelnicima". Uopće ne vladam terminologijom, c, c, c).

3) U odeljku koji opisuje odgovornost aktera u evaluaciji, kaže se:

- "Različiti akteri u Radnoj grupi će osigurati da su zastupljena različita mišljenja i da se postigne objektivnost. Različiti interesi u Radnoj grupi mogli bi da zakoče proces. Ministar zdravlja i UNICEF, čiji je glavni interes zadovoljstvo klijenata, imaće završnu reč u pogledu ovoga." (Komentar: Duboko verujem i u ministra i u UNICEF, i nadam se da to što su predstavnici "majki" u Radnoj grupi nadbrojani "ekspertima" neće značiti da su naš glas i mišljenje manje bitni. Branio me ministar na nacionalnoj konferenciji, kad su eksperti hteli živu da me pojedu. Valjda će i sada braniti interese majki (a i očeva!). Jel' da da hoćete, ministre?)

***

Šta su ciljevi evaluacije?

Ciljeva ima 8 komaTa, ali da ne nabrajam sve (opširno, preopširno!), usredsrediću se na dva cilja koji su za nas najbitniji, i predstaviću vam ih detaljno:

Cilj 2 je da se oceni uspešnost Baby-friendly programa u Srbiji

- Do koje mere je Baby-friendly program uspeo da poboljša kvalitet usluga prilikom porođaja?

- Da li zdravstvene ustanove koje imaju sertifikat da su "baby-friendly" primenjuju preporuke sadržane u dokumentu "Deset koraka do uspešnog dojenja"? Koji koraci se primenjuju, a koji koraci se ne primenjuju i zašto? Koje komponente nedostaju, a koje će doneti značajne promene na bolje? Da li se koristi sav potencijal Baby-friendly programa?

- Da li je prekinuto sa praksom podele besplatnih i jeftinih uzoraka zamene za majčino mleko porodilištima i bolnicama (i/ili njihovog reklamiranja)? Ako nije, zbog čega?

- Koliko su raširene grupe za podršku majkama i koliko su one uključene u Baby-friendly program?

- Koliko je proces sertifikacije bio interaktivn, transparentan i prilika da se nešto nauči? Šta je funkcionisalo dobro, a šta nije? Koliko su važne ponovne posete i ponovna procena za održavanje dogovorenih standarda? Ako je standard opao, koji su bili glavni razlozi za to?

- Kakve su veze između Bebi-frendli programa i domova zdravlja (prenatalnih i postnatalnih službi za zaštitu žena i dece i patronažnih služb)? Koje veze jesu funkcionalne, a koje nisu?

- Koji su bili načini i pristupi kojima su usluge domova zdravlja (prenatalne, postnatalne i patronažne) koje su prethodile i sledile nakon Baby-friendly usluga doprinele pozitivnim ili negativnim ishodima Baby-friendly programa? Koja je bila njihova uloga u pripremi/pružanju podrške majkama da nastave sa dojenjem nakon napuštanja porodilišta? Koje oblasti treba da se unaprede?

- Koji je bio glavni izvor informacija za opštu populaciju o Baby-friendly programu i dojenju? Koji su najrelevantniji i najcenjeniji izvori informacija? Koji su najkorisniji kanali komunikacije? Koliko je promotivni i edukativni materijal potreban za majke (roditelje) i za profesionalce? Kakav uticaj on ima na povećanje stope dojenja?

- Koliko je značajna uloga Nacionalne komisije za dojenje i UNICEF-a u osmišljavanju i sprovođenju Baby-friendly programa?

- Koja bi trebalo da je i koja je očekivana uloga UNICEF-a u budućem sprovođenju Baby-friendly programa sa tačke gledišta partnera?

- Koja je uloga nacionalnog zakonodavstva u Baby-friendly programu? Koje praznine postoje u zakonodavstvu? Kako ih prevazići?

Cilj 7 je proceniti primenu pristupa Baby-friendly programa zasnovanog na ljudskim pravima u Srbiji

- Da li je ceo sistem u središte pažnje postavljao majku i novorođenče? Da li su majke učestvovale u osmišljavanju i sprovođenju projekta? Koji su bili mehanizmi putem kojih su majke mogle da utiču na donošenje politika i odlikuju usluge prema svojim potrebama?

- Kakav je odnos između pružalaca usluga i majki kao korisnica koje polažu prava na te usluge? Da li pružaoci usluga uzimaju u obzir lokalna znanja, verovanja i kulturne razlike kada izvode porođaj? Da li su koreni ovih problema i izazovi prepoznati? Da li su se oni bavili tim problemima i izazovima? Kako? Koji su bili rezultati?

- Da li je porodicama dozvoljeno da posećuju porodilje? Ako nije, zbog čega? Da li očevi i članovi porodice mogu da prisustvuju porođaju? Ako ne mogu, zbog čega, koje su glavne prepreke?

- Koliko je Baby-friendly program doprineo pravičnom pristupu osnovnim uslugama visokog kvaliteta?

- U skladu sa najboljim praksama osmišljavanja programa koji se odnose na ljudska prava, da li su marginalizovane majke osnažene da ostvare svoja prava kroz Baby-friendly program? Koliko je pristupačan bio Baby-friendly program drugim grupama stanovništva? Koliko je Baby-friendly program omogućio da se zadovolje prava najmarginalizovanijih grupa stanovništva?

- Koliko su pružaoci usluga davali informacije i postupali u skladu sa najboljim interesima i pravima deteta u slučaju dece sa posebnim potrebma (pravo na odrastanje u porodičnom okruženju nasuprot ustanove za smeštaj)?

- Koliko je Baby-friendly program doprineo pitanjima koja prožimaju različita tematska područja?

- Do koje mere je Baby-friendly program bio dostupan / primenjivan na svu decu bez obzira na etnički, socijalni i zdravstveni status npr. Rome, decu u riziku od i/ili sa invaliditetom?

***

Pozivam vas da kroz komentare date svoje odgovore na pitanja nabrojana pod ova dva cilja evaluacije. Plan je da iste prevedemo na engleski i uručimo evaluatorkama, kao mišljenja majki koje su kroz baby-friendly program prošle. Ako niste registrovani na blog, možete odgovore na ta pitanja poslati na email kengurica@majkahrabrost.com. Ne morate odgovoriti na sva pitanja, već samo na ona koja vas lično najviše dotiču, gde želite da iskažete svoje mišljenje, ispričate svoje iskustvo, date svoju sugestiju.

Volonterske grupe takođe vredno rade na vađenju citata iz priča koje su objavljene na www.majkahrabrost.com, a koji se tiču dojenja, baby-friendly programa, mogućnosti oca da prisustvuje porođaju, kao i mogućnosti da poseti bebu i majku nakon porođaja. I to ćemo uručiti evaluatorkama, nakon prevoda na engleski.

Sve u svemu - ako bude ovako kako je planirano, i ako evaluatorke obave posao kako treba, tj. ne dozvole da ih "pređu" eksperti čija će porodilišta posećivati, a koja će da srede tip-tip za tu njihovu posetu (znam te puško dok si pištolj bila), mi znamo kakvi će biti njihovi zaključci, zar ne? A onda znamo i kakve će im biti preporuke.

Ako iz svega ovoga stvarno ispadne naredba da se stvari menjaju, da se očevima ili drugim članovima porodice mora dozvoliti BESPLATNO prisustvo porođaju, kao i posete, da se beba ne može majci kidnapovati na tri dana posle carskog reza, da se majci mora pomoći da se laktacija uspostavi već pola sata nakon porođaja, da se svaka žena mora naučiti kako da doji i održi laktaciju... a potom se ta naredba stvarno i sprovede - Krugolina svečano obećava da će se u tu čast ošišati na ćelavo.