Ambasador Rusije u Beogradu, NJ.E. Aleksandar Konuzin napisao je, povodom Dana pobede nad fašizmom, autorski članak u Danas-u, pod naslovom “Podigli su glavu oni koji su pucali u leđa”(koincidencija sa nama je slučajna?).

Toplo preporučujem taj tekst, koji bi mogao biti korisna literatura našoj državi, vojsci, istoričarima, prosveti i svima, kao lekcija o dostojanstvu, nacionalnom ponosu i civilizacijskim vrednostima, bez ideološke ostrašćenosti. Rusija se davno pre Srbije odrekla  komunizma ali ne i nacionalnog dostojanstva i svoje istorije, ona se ponosi antifašističkom borbom i bez ideološke ostrašćenosti odaje dužno poštovanje “Crvenoj armiji».

Evo samo nekoliko citata kako ambasador Konuzin civilizacijski, državnički i patriotski govori o pobedi nad fašizmom i svojoj zemlji:

Današnja vijest - da je ruski predsjednik Dimitrij Medvedev poslao u parlamentarnu proceduru zakon kojim se mandat ruskog predsjednika produžuje sa četiri na šest godina - pokazuje (možda više od bilo čega drugog) namjere ruskog vladajućeg dvojca: da na vlasti ostanu dugo, dugo. Za taj prijedlog sam čuo na jednoj konferenciji u Nottinghamu, još u lipnju ove godine. Ugledni (i očigledno vrlo dobro obaviješteni i vrlo talentirani) kolega, profesor ruskih studija, rekao je da je Medvedevljevo predsjednikovanje Rusijom zapravo samo kratki (pa makar bio i četverogodišnji)

Već duže vreme želim da podelim sa vama jednu priču koja je toliko inspirativna, da nakon nje ne ostaje mnogo mesta za izgovore zbog neostvarenih snova. Pročitajte storiju koju sam (najzad) priredila, pa procenite i sami:

Emma Rowena Caldwell (1887-1973) bila je seljančica iz Ohaja, jedno od petnaestoro dece u siromašnoj porodici. Udali su je u njenoj devetnaestoj, u nadi da će je tako spasti teškog života. Ali, umesto bajke o srećnoj

I tako - ona meni pečenje, i to 'ladno, a "ja" njoj - prostor za blog...

Gošća-autorka: zilikaka 

- Šta to gledaš?

- Evo, neka emisija o... (zaustih da kažem)

- Ma to je bezveze. Gde je daljinski?

- Ministrstvu zdravlja
- Odboru za zdravlje i porodicu NS RS
- Lekarskoj komori Srbije

Поштовани,
 

У мају 2010. године, након смрти породиље Анђелке Тасић (33) из Неготина, тужилаштво Основног суда у Неготину покренуло је поступак против тужених троје лекара, сви гинеколози-акушери Здравственог центра Неготин, др. Наде Михајловић, др. Мирослава Ивића и др. Живадина Здравковића, због основане сумње да су починили кривично дело несавесног пружања лекарске помоћи, из члана 251 КЗ Србије.

Novak Đoković je prvi teniser koji je osvojio trofeje na svih 9 Mastersa!

Ustvari još je bolje: Novak je jedini teniser u istoriji koji je pobedio na svakom od velikih teniskih turnira (Gren Slemovi, Mastersi i Završni turnir)!!!

5 godina čekam da napišem ovaj tekst... i opet numem :(

or: Is there life before death?

Nadji vremena, obavi pregled!

Videli ste spot? Kako ste ga doživeli, kako biste ga prokomentarisali, da li vas je podstakao da se, ako do sada niste, odlučite na pregled dojki? Da li ste sa nekim razgovarali o tome? Da li ste nekome rekli - trebalo bi da odeš na pregled? Koliko uopste znate o raku dojke i mogućnostima za njegovo izlečenje ukoliko je otkriven u ranoj fazi?

    Čovek ne pamti ko je vladao i šta je vladalo pre njegovog nastanka. Pretpostavke su  mnogobrojne – svetlost, zvuk, mračne sile tame, neljudi, ale i aždaje, dinosaurusi... možda i vanzemaljci ...tragovi i nagađanja postoje, kao i ovo moje. Vladavinom čoveka, od pećine do modernog doba, u raznim predelima zemaljske kugle, stvorene su poznate imperije koje su za sobom ostavljale dubok trag u svakom pogledu. Zapisivana su imena imperatora, njihova dela i nedela, sve što je kasnije pomoglo razvoju čoveka i čovečanstva, uspostavljanju civilizacije, njenom proširenju van matične planete.

   Bili su to „uski„ pokušaji da se uredi i uneredi život, u granicama trenutne moći, bez spoznaje o kasnijim uticajima na druge imperije. Čovek je emotivno-intelektualno-stvaralačko biće i u svako svoje delanje, sem utroška energije i pameti, unosi i emocije, srce.

Boris Tadić je u jednom nedavnom intervjuu dobro primetio: „Vučić vlada uz pomoć ogromne stranačke infrastrukture koja proporcionalno dostiže obim SKJ, a s druge strane opozicija sama sebi puca u noge u višegodišnjoj kampanji protiv same ideje opstajanja političkih stranaka, gurajući sebe u strukturu pokreta, tj. nestranački sistem organizovanja koji ama baš nikako ne može da parira Vučićevoj infrastrukturi“.

Osećam se kao pred raspad Jugoslavije. Potpuno je jasno gde ovo ide ali niko pametan nema rešenje.

Budale ih imaju na pretek.

               Ne bih volela da budem pogrešno shvaćena. Jednostavno, peglanje mi je prvo na listi najomraženijih poslova. Mislim, u čemu je štos? Rublje svojski istretirano najrazličitijim antibakterijskim sredstvima, pošteno promuljano kroz one haj-tek monstrume što umeju da peru na sto poznatih načina i još isto toliko nepoznatih, dodatno se maltretira vrućim komadom metala. Čega radi, pitanje je sad?

Prošlo je skoro deset godina kako sam napustio rodni kraj i šest godina kako sam prešao okean. Tog hladnog decembarskog jutra 2005. ukrcao sam se na voz koji će samo par sati poslije postati vlak.

Stotinu slika vrzmalo se po glavi od onih lijepih iz djetinjstva do onih ružnijih iz 95. Našao sam svoje mjesto u  kupeu, još uvijek voza, koji se spremao poći prugom koja većim svojim djelom prati  autoput  nekadašnjeg i danas tako ironičnog naziva bratstva i jedinstva.

Do mene je sjela gospođa čija odjeća nije ostavljala nimalo sumnje na posao kojim se

Danas  je na programu još jedna iteracija tribine "Nauka me je učinila boljim hrišćaninom". Mašala. 

Primetio bih, pre svega, da je u poslednje vreme nivo Mileve u medijima značajno opao. Tu bih žalosnu činjenicu podlodžukački pripisao delovanju reakcionarnih elemenata Srpske pravoslavne crkve čiji sveštenici sa nepoverenjem gledaju na ženska bavljenja van delokruga obdanišnih, energetskih i priplodnih aktivnosti. Pošto ukupna promena količine srpstva u vremenu mora rasti(dS/dt > 0), to parcijalni udeo nauke (dSn/dt) ne sme zaostajati, pa je jasno da je posledica ovog neprijatnog stanja morala biti, ni manje ni više već upravo, Aleksandra Ninković Tašić.