„Kokainske hronike predstavljaju dozu čistog, nerazblaženog, urbanog, sirovog i neumoljivog noira"

                                       Harlan Coben, književnik

Ne razumem se dovoljno u kokain. Postoje stvari koje nisam, niti ću probati. Nisam dovoljno zaludna, a osim toga, i ne treba mi. Što reče jedan moj prijatelj:"Ti ne možeš ni mirno na mestu da stojiš, samo ti još fali neki stimulans, pa da te

Kakvi su svadbarski običaji?

Ko je bio najvažniji na svadbi?

Kada su na svadbu dolazili prijatelji?

Zašto mlada nije smela da jede prasetinu?

Zašto su mlada i mladoženja spavali odvojeno prve noći?

Ko je dolazio na svadbu a ko na igranku?

 

Evo kako su pre pedesetak godina izgledale svadbe u Kolubarskom kraju, kraj Lajkovačke pruge, po kazivanjima moje majke Radmile rodjene u Bogovađi i brata od tetke Miloša iz Donjeg Lajkovca.

Danas sam bio u „Ruskom caru". U tom sam prostoru sigurno bio pre više od dvadeset godina. Tada se „to" zvalo „Zagreb". Bilo je golo, brljavo i bazdilo je na menzu. Kad sam bio student u „Zagreb" sam svraćao češće. Jeo sam nešto što se nazivalo „ruska salata" od čega bi mi danas verovatno pripalo muka. Par puta sam popio i neku žestinu, onako s nogu, da bih se malo dokazivao.
Imao sam ceo sat do sastanka pa sam prvo, u krugu Trga republike, tražio neki kafić u kojem postoji bežični internet. Na kraju, otkrivam da on postoji samo u „Ruskom caru".
„Ruski

U društvu postoje različiti oblici regulacije. Počev od obrazovanja, zdravstva, prava - uključujući i ekonomiju.

Jer, i tržište se, u smislu promene cena, ponude i potražnje, ponaša kao dinamički sistem. Na primer, mogućnost zarade mnoge je stručnjake navela da modeluju berze, kao i da projektuju programe za automatsko berzansko trgovanje. Ipak, dok se berzama bavi relativno mali broj ljudi, u ekonomiji postoje različiti vidovi regulacije koji se tiču svakoga, i kojima se, između ostalih, bave i banke.

Da sam kojim slučajem na mestu politiačara, koji je na jučerašnjim izborima ostvario više nego ubedljivu pobedu, sve bi biračima po spisku.  I onima koji su glasali za mene, a pogotovo ostalima.

Milan Nikolić

Kad Marko Karadžić raspoluti kokos na Kostariki i napoji pregladnele starlete, srce prosečnog građanina Srbije je puno. Umotan u ambasador ćebe ispred tv ekrana u sobi koja će se zagrejati tek posle ponoći, on oseća da mu se vraća ono najvrednije. Ponovo se nada, ponovo, više konfuzno i stidljivo nego samouvereno i odlučno, razmišlja o sopstvenim sposobnostima, o onome što može da uradi sam bez obzira na okolnosti. Istina, lekovitije, nego kada Boris prisloni tri prsta na znak ganc novog Fiata. Jer, to je tek mogućnost i može, kao mnoge do sada, biti prokockana ili ostvarena na sreću i dobit odabranih. Ovaj prizor iz divljine koja paradoksalno nudi više šansi nego savremena Srbija poseduje taj neki robinzonski, stvaralački impuls stvarajući gotovo idealnu sliku slobodnog čoveka koji može sve, baš sve da počne iz početka.

 

 

 

Želeo bih da sa vama podelim nekoliko stvari koje sam delio na raznim mrežama.

1. Knjige, besplatno

Nekada davno smo kolege i ja uživali u pisanju knjiga (skripti/udžbenika). Tiraži nekih knjiga su se rasprodali, doštampavanje je skupo, a trebalo bi i ozbiljno da

Bili su to najbolji dani naših života.
Ne, bili su to najbolji dani ikada!
(Sloba Konjević na komemoraciji Vladi Divljanu)

                              Svaki dan treba videti po jednu lepu sliku, čuti po jedan lep muzički komad, i pročitati po jednu lepu pesmu - Gete

                Nastavljam sa pisanjem o poeziji, koja se smatra najstarijom vrstom književnosti. O poeziji -  koju voli «velika manjina», kako reče jedan meksički pesnik. 

                Prošli put govorio sam o Sergeju Jesenjinu, usput pominjući široko rusko poimanje poezije. Niko nije pokušao da ospori stav da Rusi važe za izuzetno velike ljubitelje/stvaraoce

 

 

Pogleda uprtog  negde između koša i odbrambenog igrača koji ga čeka u odbrambenom stavu, rašinerih ruku, dok u reketu sevaju laktovi u borbi za prostor, naizgled ležerno tapše loptom negde u visini desnog kuka. Najednom, zamahuje čitavim telom kao da će loptu baciti negde desno, preko tribina, dok mu pogled fiksira neku tačku negde dole, u visini nečijih patika, iskoračije levom nogom i celo telo okreće u pravcu bacanja, slika se zamrzava, svi zastaju i gledaju imaginarnu putanju lopte - negde desno, možda van terena. U tom zamrznutom trenutku sledi sasvim neočekivan pas o zemlju, negde levo, kroz sredinu reketa i šumu nogu. Lopta udara u pod i zamrznuti kadar kreće, ovaj put ubrzano. Niotkud, utrčava igrač, po levom boku, lopta mu sama ulazi u ruke, skače i …. i veša se o obruč uz ovacije čitave hale. 

Prenosim sa mailing liste Zenska posla prilog Lepe Mladjenovic

zakljucavam blog jer nemam vremena da pratim raznorazne uvrede upucene osobama cije tekstove prenosim koje ocekujem od vec ustaljenih komentatora na blogu B92 kad su ove teme u pitanju , JT

Drage aktivistkinje sa liste,
Juce, 25. maja 2008. održan je komemorativni skup
pod nazivom 'Da se nikada ne zaboravi' i sa mosta
Mehmed paše Sokolovića u Višegradu u reku Drinu
spušteno je 3000 ruža u znak sećanja na 3. 000
ubijenih i nestalih civila

 

Mediji su postali snaga iznad društva, nikome ne polažu račune, osim alavim, anonimnim gazdama i nevidljivim političkim centrima moći. Ujedno, ne poštuju važeće zakone, novinarski kodeks, kućno vaspitanje...

Da li postoji lek?

Dok su za razne bolesti i epidemije organizovane JAVNE