U Dasadu stižemo kroz gaj eukaliptusa, u kome se u sumrak okupljaju hiljade aleksandara, zelenih papagaja koje su, kako se veruje, u Evropu odavde doneli vojnici Aleksandra Velikog, i ulazimo u lodž Rann Riders: prostrana otvorena trpezarija sa slamnim krovom i, u bujnom vrtu, niz okruglih blatnih koliba slamnih krovova - sa klima uređajima. Sutradan ustajemo oko pola šest, u šest doručkujemo (poneki tost, ko još u to vreme može da jede?), da u pola sedam već budemo u otvorenom džipu: pravac Mala slana pustinja Kač!

Poslednji blog na www.kikeri.rs posvećen je web marketingu. Tu se ja žalim, durim i trupkam nogicama što od nedavno, po prirodi posla, moram da vodim računa o usmeravanju svačije pažnje na ono što blogeri okupljeni u klikere rade.  

A onda se, medju komentatorima ponovo našao jedan (ako vas interesuje ko, pogledajte) koji mi je dao ono što mi treba... zgodna objašnjenja na pitanje:

 Imate li neki recept kako da se u toj šumi laži prepozna PRAVA STVAR?

 "Pitanje

Ako već nema bloga o Otvorenom prvenstvu SAD u tenisu, hajde da tračarimo o udadbi Ane Ivanović i preseljenju u MančEster..

rođače?

Ostavljene djevojke, narkomani i bludnice

uzdaju se u tebe

EDIT : Stvarno ne razumem šta se ovo dešava

Blog mi je promenjen , zapravo promenjena je vest koju sam linkovao i koja je služila kao povod i objašnjenje ovog mog malo g eksperimenta u blogovanju.

Ja sam linkovao vest koja je govorila ko su novi premijeri Grčke i Italije, da su to zvaničnici Rotšildove organizacije i ostalih centara moći koji su sa njom povezani. Vest je bila pravo osveženje na ovom portalu i mnogi komentatori te vesti su to isto primetili.

Baš me briga što se kod Vas neko uplašio i sklonio vest kao da je nikad nije bilo.

Vratite mi moj blog kako je bio napisan . Ja se ne plašim

omega68 

Edit Edita: Uz malu pomoć kolega, vratio sam originalni link

Nadam se da je izmenama ovde kraj!

O Šangaju postoje mnoge zablude. Puno ljudi, naročito oni izvan Novog Sada, misli da se Šangaj nalazi negde u Kini. Zabluda! Svaki stari Novosađanin zna da je Šangaj u Novom Sadu. To je malo naselje od nekih 1800 ili 1900 stanovnika, preko kanala, kod rafinerije. Druga zabluda tiče se udaljenosti. Većina ljudi misli da je Šangaj daleko. Ni to nije tačno. Sa železničke stanice, odakle kreću mnogi gradski autobusi, pre ćete stići do Šangaja nego do Limana. Šangaj je mnogo bliže nego što se čini. Zabluda je i to da je Šangaj romsko naselje. Roma u Šangaju ima jedva petina, a najbrojniji su Srbi. Zabluda je i da je Šangaj vrlo neuređeno i zapušteno mesto. Ni to nije tačno jer je Šangaj jednako zapušten kao i svako drugo novosadsko naselje. Sem toga, Šangaj ima skoro sve. Ima školu, ambulantu, apoteku, poštu, crkvu, kafanu, piceriju, pekaru, nekoliko prodavnica i mesnu zajednicu. E u toj mesnoj zajednici sam radio dve nedelje pre nekoliko godina i tako, koliko je bilo moguće u tom periodu, upoznao ovo naselje. Na osnovu toga i mogu da tvrdim: Šangaj je sasvim isti kao i svaka druga mesna zajednica grada. Razlike postoje samo u nijansama.

Ulica za sedenje

Vozimo se sin i ja malopre u zagrejanim kolima po mračnijim, pustim, ali mirnim delovima Londona, sporo i opušteno, nigde ne žurimo, i slušamo lepu muziku na radiju.

I kreće divna pesma kanadske umetnice Sarah McLachlan, sa lepim nazivom Anđeo, koju su, onda, slušaoci prekrstili u isto tako lep, ako ne i lepši naziv U Rukama Anđela.

Kaže Sarah kako je pesmu napisala brzo i lako, pošto se bez napora saživela sa patnjama čoveka kojeg nije poznavala, muzičara Jonathana Melvoina, a koji je utehu u nepodnošljivom svetu našao u heroinu, koji je, onda, poslednjom prilikom predozirao.

Pa kaže kako ona nije nikad probala heroin, ali je iskusila tako beznadežne trenutke u životu iz kojih se izvlačila na razne načine.

Cunami gluposti koji je zapljusnuo planetu zemlju, a u vezi novoizabranog američkog predsednika je teško uporediv sa bilo čime. No, čini mi se da je to samo još jedan (definitivan) dokaz da smo do guše u orvelijanskom svetu, te je shodno tome newspeak postao lingua Franca globotomiranog sveta.

Dok sam tako stajao u kapetanovoj kancelariji, u zgradi garnizonskog vojničkog kluba, vojna pošta 6485, Črnomelj, Socijalistička Republika Slovenija, razmišljao sam prevashodno o tome da li će blatnjava voda koja mi se sliva sa šinjela na čizme i posredno na kapetanov tepih, iznedriti neku, za mene dodatnu nevolju, veću i od one u kojoj već jesam.

Stojeći u stavu mirno bacao sam kriomice pogled na dole.

Mislio sam da pokušam, nehajno, da se pomerim korak nazad. Tako bi blato padalo na parket. Tu bi bilo lakše za čišćenje, ali bi, opet,

Na brdovitom Balkanu prošlost nikako da prođe. Čim, iz haotične sadašnjosti, krenemo ka lepšoj budućnosti saplete nas prošlost. I tako generacijama. Naša prošlost ne sapliće samo nas, već i sve one  koji sa nama  imaju bilo kakavog posla - u politici, ekonomiji, sportu, pa i u umetnosti. Najsvežiji primer je  film  Untitled Love Story  Anđeline Džoli.

I kolika praznina nastaje gubitkom ovakvog čoveka?

Neka mu je večna slava.

             Ta-na-na-naaa!  zilikaka ( link ):

               Prolazim ovih dana pored jedne banke, kad me iz izloga spopadnu plakati - reklame za kredite. Prvo ide onaj ko Travolta, pa na sledećem jedan sa kutlačom kuvanog graška, kad na trećem - moj bicikl. Istina, u drugoj boji al isti moj!

http://youtube.com/watch?v=gxziQAgWrmU&feature=user

ISCRPLJUJUĆI STOKILOMETARSKI MARŠ PUTEM SREBRENIČKIH IZBJEGLICA 1995. PRERASTA U MEĐUNARODNI SUSRET POKAJANJA I SOLIDARNOSTI

Srebrenički marš sućuti putem masovnih grobnica

Na putu dugom 101 kilometar koji su prevalili od protekloga utorka ujutro do četvrtka navečer, sudionici marša vidjeli su 41 novootkrivenu masovnu grobnicu. Pronađena je tek polovina nestalih, oko četiri tisuće tijela. Još toliko ih nema. Tu su negdje, pod nogama hodača

Znam da je ovih dana u modi da se salju nekakva otvorena pisma ali, ovo je nesto drugo…

Vracam se juce sa pijace..ne, ne vucem pune cegere, ja sam penzioner..a I vracam se po treci put, jer sam zaboravan..i, kroz kapima kise ovlazene naocari, ugledam na plocniku nesto sto odavno nisam video…pismo.  Bela koverta, malo izgazena I umrljana, da je zgaze jos dve blatnjave patike,  gotova je.

Sagnem  se ( radoznalost je , cesto, jaca od lumbaga) I pogledam;  nema adrese posiljaoca, okrenem, adresa primaoca  razmazana pa se ne vidi, jedino  sto se vidi je , rukom  (!!!)

Odmah da rešimo zapitanost. Čemu ovaj naslov ? Shape turfed je anagram od fresh update, a nekako mi se uklopio u današnji post ovaj slang...u svemu me inspirisao marco de manccini, neki dan sa onom pričom, u kojoj se izbegava slovo E. Ovo su moji najmiliji vipovi! (Re, probaj da mi oduzmeš pravo na ovo što je postalo opšte dobro !). Dakle, došlo je vreme da posle apdejtovanja potpalublja od strane vas sa naslovne, i potpalublje prozbori koju o vama svima, i onima gore, i onima dole.

Nadam se da neće biti ljutnje i da me niko neće banovati. Anagrame sam radila pomoću