U današnjem članku Roberta Fiska, koji se logično odnosi na jučerašnje događaje, on fiksira prelomni momenat na popodne 30. januara, kada je Mubarak naredio Trećoj armiji da pregazi tenkovima demonstrante na Tahrir trgu (pažljivi gledaoci Al Džazire se mogu setiti da su tog dana na tenkove montirani oni buldozerski dodaci, koji su veoma zloslutno izgledali). Oficiri su odbili poslušnost.

Vlast se nikad zapravo nije valjala ulicama Kaira (mada ne treba podcenjivati niti zaboraviti demonstracije u svim gradovima Egipta), iako nije bilo jasno u čijim je rukama u poslednje dve nedelje. Sada se nazire da je bila u armijskim.

Vrlo kratkim saopštenjem, sada možemo reći već bivši, potpredsednik Omar Sulejman je objavio da je Hosni Muhamed Mubarak gotov, te da je vlast ostavio Visokom savetu oružanih snaga. Hmm, upravo ono što je El Baradej prizivao juče posle tog istorijskog Mubarakovog "netju". (Neko je tada tvitovao pitanje koliko puta je Nikson rekao da nikad neće podneti ostavku).

Ne reflektiram da znam puno o muzici uopšte. Tek o Idolima malo znam i ne bih da komentarišem ko je tu šta radio, pisao i stvarao. Ono što je kao opštepoznata činjenica došlo do mene je sledeće: Vlada Divljan je autor većine pesama sa vašeg najpoznatijeg i najcenjenijeg albuma "Odbrana i poslednji dani". Čitajući tvoj blog, stiče se utisak da to nije tačno. Ja, kao što rekoh, nikom nisam držala sveću i nemam pojma.

Pitala sam te zašto nisi tu obmanu i iluziju, da je Vlada autor većine pesama, raskrinkao za njegovog života. Najpre si mi izbrisao pitanje. Potom si mi,

Samo idiot može da nastavi da diže tiraž na nečemu što može da ugrožava neke ljudske živote (a i da šteti imidžu zemlje u celini). Doduše, kada se nakon konflikata preskoči podvlačenje crte, kada se ne utvrde uzroci i posledice, kada se ne osude krivci, kada se preskoči suočavanje, kada se ne prebroje žrtve, kada se ignorišu unesrećeni, kada Srbiju boli briga da uradi nešto na svom imidžu osim ako to za nju ne radi Novak Đoković - onda tu ulogu preuzimaju tabloidi kojima je u opisu delatnosti podilaženje najnižim strastima, podgrejavanje predrasuda i stereotipa, iskrivljavanje informacija, proizvodnja skandala... Pa onda nije ni čudo da Džon Vojt, otac Andželinin, bude proglašen za đaka Alojzija Stepinca, iako je Stepinac u vreme njegovog školovanja bio u komunističkom kućnom pritvoru.

Ovo pitanje je valjda standardni oblik legitimisanja po teretanama širom svijeta. Reprezetativni ID podatak koji rangira vježbača u očima ostatka ekipe iz džima.

Na ovo bla-bla-truć me je podenuo ovaj tekst. Tačnije komentari na istom.  Mi ne bi bili mi kada ne bismo imali najveći broj stručnjaka po glavi stanovnika iz bilo koje oblasti. Nego par reči koje mogu da budu korisne za narod.

Prvo, šta je plava karta (Blaue karte)? Plava karta je boravišna dozvola namenjena stanovnicima zemalja koje nisu članice Evropske unije koji hoće da se zaposle u Nemačkoj.

Ovih dana najavljeno je da će sredinom 2011. godine da se pojavi novčanica od dve hiljade dinara. U Zavodu za izradu novčanica u Topčideru počela je izrada idejnog rešenja te novčanice. Na novoj banknoti biće lik naučnika Milutina Milankovića.

Odmah su počele rasprave kako je to znak veće inflacije, ekonomske krize... ali retko ko je primetio da je to još jedan muški lik na novčanici. Srbija će, zajedno sa tom novom, imati devet banknota, od kojih je na čak osam muški lik. Jedini ženski lik, Nadežda Petrović, je na novčanici od 200 dinara.

Martina Navratilova je Federerov forhend nazvala "Great liquid whip". Veliki vodeni bic.
Martina ... svaka ti se dala.  

Старе вести

УЕЛБЕК, МАРОЈЕВИЋ И САЈТ Б-92

 Добро сте прочитали: у питању су француски писац Мишел Уелбек, наш књижевник Игор Маројевић и овај овде, присутни сајт Б-92.

 Повезује их једна ређа заједничка тема и Маројевићево коментарисање коментарисања на овом сајту. 

 У роману „Карта и територија“ Уелбек је констатовао да је управо свирепо убијен,  описао своју сахрану, споменик на гробу и догађаје потом.  Успут је себе помало похвалио: „Био је добар писац“ кажу за њега, спроводу присуствује стотинак његових читалаца свих узраста и оба пола; једна млађа дама баца белу ружу на ковчег, а његова слика бива украдена па нађена и продата за шест милиона евра...

 Успут је много пута поткачио француску и америчку књижевно-сликарску сцену, али се уздржао да буде и главни лик у роману: Мишел Уелбек, писац је споредни књижевни лик, а главни је млади сликар који фотографише и дорађује мапе француских департмана и слика Уелбека, а успева по опробаном рецепту још их 19. века – уз свестрану подршку једне моћне старије даме.

 Игор Маројевић описује своје троструко самоубиство, сахрану, свађе током ње и коментаре на сајту Б-92. Ово је почетак и крај његове приповетке објављене у „Летопису Матице српске“ марта 1916. године.

Diana Budisavljević

JEDNA SUDBINA NA BALKANU 2.0

Diana Budisavljević je u potpunosti zaboravljena. Zaboravljena je bila od strane Jugoslavije, zaboravljena je od strane Hrvatske, Srbije, Austrije, zaboravili su je Hrvati, Srbi, njeno ime ne stoji ni u jednom udžbeniku istorije, nijedna ulica ne nosi njeno ime, nikada nije dobila nikakvo

Na novinama je datum 12. mart, ali to o čemu one pišu dogodilo se zapravo jedanaestog, a moglo je (no o tome u novinama nije pisalo) da se završi i 10. marta ... no ti datumi ustvari nisu ni bitni (osim kao povod ovog bloga), jer sve što je dovelo SSSR do 11. marta 1985. počelo se dešavati mnogo, mnogo prije, a ovo je bio samo početak završnog čina.

Народ који нема своје књиге и свога писма, својих књигописаца и својих књигољубаца не може се назвати народом.

Dragi blogeri, treba mi pomoć. 

Da počnem od početka...

Krajem avgusta Nacionalna Biblioteka Amerike je uvela nove jezičke kodove za Hrvatski i Srpski jezik (HRV i SRP). Ranije su bila dva koda u opticaju i to SCC za srpsku ćirilicu i SCR za Srpsku, Hrvatsku i Bosansku latinicu.

Problem