Glede ove predsedničke kampanje , učestvujućih kandidata, njihovih međusobnih odnosa i ponuda nešto mi pade na pamet kako bi izgledalo da imamo kolektivno predsedništvo, kao rešenje koje ionako ništa ne rešava, pa da sve kandidate izaberemo.

Demagogija u „žaru izborne borbe“nije ništa novo - stara stvar koliko i izbori i još starija.Ono što je kod nas svakim izborima postajalo sve izraženije jeste količina demagogije i davanje obećanja naciji za koja i sami znaju da niti im je u nadležnosti, niti su u mogućnosti da ih ispune.

Predsednički kandidati se utrkuju ko više voli Srbiju i nas, njene građane, i ko će više i epohalnije da nam ponudi. Kao da niko od njih nije pročitao ustavne nadležnosti predsednika, pa obećanjima o svemu i svačemu potiskuju u drugi plan parlamentarne i lokalne izbore.Zbog toga postoji opasnost da se građani-birači nađu na velikim mukama jer je nepatriotski i  glupo odbaciti toliko mnogo lepih ponuda svih ostalih, zaokružujući ime samo jednog kandidata.

otrovan, zlonameran tekst,
izvučen iz samo jedne pogrešno protumačene rečenice.
bilo je toga, kad je kurir razvlačio biljanu srbljanović
ili mirjanu karanović.

ali odavno ne u politici, i odavno ne ovako brutalno.

evo vam link

Znam da ovo neće naići na odobravanje kod svih koji su čitali moje blogove, međutim, jedini način da nastavim da putujem i pišem je da moje putovanje bude samoodrživo. Zbog toga ću tokom puta po Latinskoj a kasnije i Severnoj Americi, putopise i reportaže objavljivati gotovo isključivo na mom blogu: snezanaradojicic.com . Mislim na one dugačke, iscrpne tekstove za koje mi treba ceo dan da ih napišem, da sredim fotografije i montiram video.

Zbog težine samog puta, načina putovanja, sredstava, vremena, neću pisati svaki dan

Premijer je podneo izveštaj o radu vlade. Premijer je zadovoljan svim ministrima. Svi su odlično radili. Premijer je i kratkim odgovorom "Ne" u večerašnjem dnevniku sahranio predlog poreske reforme ministarke finansija. Politika je pregazila stručnost. A zatim se pristupilo podeli novca:

Bonus od 5.000 za plate do 50.000

"Novac će dobiti zaposleni na neodređeno vreme, odnosno direktni i indirektni korisnici budžeta, uz uslov da im neto plata ne prelazi 50.000 dinara."

--

[Ми, полубогови]

Деловање наших магијских моћи су многи осетили на својој кожи. У стању смо да човеку оведримо дан или осузимо образе, да га смиримо кад је под тензијом или покренемо кад је без енергије, да дижемо револуције или допринесемо миру... А можда сте већ чули за лепотице које су нашом моћи заводиле морнаре на мору. Можемо да људима обојимо мисли различитим осећањима.

Ми смо ту, међу обичним људима, од њих потекли. Тешко нас је препознати по људкој природи, јер је свако од нас различит. Неки од нас су мирни, неки раздражљиви, неки су коцкари, женскароши, неспособни за везе, наркомани, арогантне дркаџије, неодговорни на послу, а неки су породични типови, монаси, посвећени помагачи, ревносни радници, пожртвовани пријатељи. Међутим, када оно божанско проради у нама, све наше особине постају неважне и сви нас познају по нашој моћи:

Ako nešto uopšte može da me iznenadi u ovoj zemlji, onda je to prethodnih nedelju dana. Od nedelje, preko utorka pa na dalje....  Krajem nedelje sam pročitao i tekst o jednom navijaču, fanatiku.

Ipak njegov fanatizam je potpuno drugačiji od fanatizma koji je uobičajen u našoj zemlji. Kolumbijac i navijač Atletiko Nacionala -

Prošle nedelje, obišle smo tri porodilišta: GAK pri KBC Srbija, i dva vanbolnička porodilišta - u Lazarevcu i u Rumi.

Dok su nam na ulazu u Front pretprošle nedelje hteli vaditi bris, na ulazu u Višegradsku umal' mi ne izvadiše krv ("A što ste vi tako bledi?"). Dok su nas u Frontu ufalčovali u mantile, kape i kaljače, u Višegradskoj smo na tu standardnu opremu dobile i - hirurške maske.

Može li jedan Čovek sam da spasi svet? I šta bi bilo sa našim svetom kad takvi ljudi ne bi postojali?

Miroslav Mandić jedan je od najvećih umetnika našeg vremena zato što zna za onu definiciju Mukaržovskog o tome da umetnost nije zatvorena sfera i da ne postoji jasna granica koja bi umetnost odvajala od onoga što je izvan nje.

Mandić sakuplja tugu i nalazi je svuda. Ponajviše u sebi. On voli reči i prema njima ima posvećenički odnos. Obraduje se kada ozvuči i iz ćutanja izvuče neku lepu reč.

O vladajućem obrascu (mišljenja) – ili kako izgleda (društveno poželjan) srpski intelektualac današnjice...

Mislim da bi danas narod koji zovu srpskim morao da shvati da je njegov jezik mali, i da je i on sam mali (ima nas oko šest miliona, a samo grad Meksiko ima 22 miliona). Izgleda idiotski da mi vodimo politiku kao da smo imperijalna sila koja samo što nije pokorila Evropu, umesto da naučimo kako da Evropi pokažemo svoje manastire, freske,... i budemo zaista ugostitelji, što se nekad ovde zvalo gostoljubivi. Ako to ne naučimo, jedino što će nas vezivati sa čovečanstvom biće samo smrt. Ovog puta naša, ali to nije stvar umetnosti. To je stvar bontona i građanske kulture. Ne udvarati se sopstvenom narodu, ako su njegovi snovi bolesni.
                              Vujica Rešin Tucić, Smrt je naša tradicija, 1999.

ODGOVORI NA PITANJA: TEZE ZA TEKST...

● Koje su (dominantne) ekonomske, političke, duhovne, moralne ili intelektualne ideje i obrasci kojima se rukovode institucije i(li) pojedinci koji trenutno vladaju ovom zemljom – odnosno oni koji bi to društvo trebali da menjaju? 

Ono što pripada društvu, pripada i meni, posebno odgovornost koju imam da to što mi pripada - zaštitim.

I posle svi govore o promenama.

Promena nema. I nikada ih neće biti.

Skoptao me neki umor. Izbija iz svake pore na mojoj staračkoj koži, izbija iz mojih hipermetropičnih očiju, leluja oko mene kao neki odvratni foetor ex ore koji odaje svu trulež moje bedne ličnosti.

Sta reci a ne slagati.

Dobili su Oskara. Istina ne onog,ali malo li je na ovu skupocu

Istina nisu  zahvalili familiji, rodbini, prijateljima, a ni meni :((

Nije bilo bruseva koji lete.

Gorica imala predivnu frizuru

Ali bez obzira na sve ulepsavaju nam jutro.

Hvala Gorice i Dragane na enormnoj energiji i optimizmu.

Cujemo se ujutru, samo gurajte.

PS: Ako nekad budem imao radio-aparat u vlasnistvu kao mali obrtnik , prvi poslovni potez ce mi biti-
Dodjem popijemo kafu, stavim parce papira i

"Pogledao sam tu rulju pijanih ljudi za šankom. I hteo sam da zaplačem. Da, pomisli on, spontanost je jedna od stvari na kojoj treba da radimo."

Čarls Bukovski - Holivud (prepisivač slobodno preneo tekst iz originalnog citata)

I

Ako dovoljno dobro ispričaš priču, što je i prvo pravilo pričanja priče, nije bitno to šta pričaš.

U Srbiji sve donedavno nije bilo insajdera. Srbija nikada nije oskudevala cinkarošima, tužibabama, sreskim i ostalim špijunima, doušnicima, ulizicama, poverljivim izvorima, tajnim i javnim agentima, pa i krticama. Bilo je i disidenata, ali insajdera nije bilo. A, onda su se, početkom ovog veka, iznenada i u velikom broju pojavili.

Ko su srpski insajderi, mogu li se na neki način klasifikovati i može li se lik srpskog insajdera profilisati kroz analizu njegovog dela i njegovih motiva?