One fine day, a couple of weeks ago, I heard the announcement that if the Radicals should win the upcoming presidential elections – i.e., Smiling Tommy Nik – that she was ready to pack up and leave the country.

Hm, I told her.

Prije trideset godina ( i 2 mjeseca) izašao je prvi, istoimeni,  album Red Hot Chili Peppers-a. A prije otprilike 15 godina, RHCP su za mene prestali da postoje, objavivši Californication, njihov sedmi studijski album. Bio je to početak iskliznuća benda u nekakvu komercijalno-zaslađenu, tugaljivu, pop šemu. U međuvremenu, RHCP su postali jedan od najkomercijalnih rok bendova sa preko 80 miliona prodatih (raz)nosača zvuka.

(дневникми листајући)

- чини ми се да многи људи прођу кроз живот затворених очију. ја сам их богами држао широм отворене (г. А. Дероко)

одскора, самоопредељењем усмерен практиковању кулинарское вештине неби ли побудио учмалост нетеренских дана, ових дана, направио сам јело од карфиола и броколија са бешамел преливом ( које је било много укусније него што описно звучи ) .Унуци олизаше тањире.

Priča mi drugarica kako su njen komšija i njegova supruga usvojili dečaka. Kaže da je čovek presrećan, viđa ga kako se šetaju isped zgrade i kako se ponosi sinom.

Ja gledam zbunjeno i ne mogu da pronađem pitanje koje mi lebdi. Ona, kao da mi čita misli, govori:

- Rekli su im da je iz Vojvodine.

Ja i dalje paralisan, hipnotisan, nemo zamišljam scene...

-Jesam ti pričala priču o Tamari?

-?

Došla novinarka sa kamermanom u selo i priđe seljaku koji se zabavio oko prasića: Dobar dan, mi smo sa televizije, radimo istraživanje, šta biste nam mogli reći o seksu na selu.

Seljak se ispravi i poče: Sa ovom cijenom , jedna i po marka* do dvije po kilogramu, nikako nije dobro...

Novinarka: Ali nas interesuje šta biste nam mogli kazati o seksu na selu...eto ovom vašem...

Kad bi vlada povećala cijenu na bar tri i po marke, mogao bih se ugradit i otplatit troškove…

U to se iz kuće pojavi snajka: Tata oni te

Zatekoh se jutros u apoteci kod železničke stanice da kupim aspirin a onda uđe ona mečka, još bunovnija nego juče, tetura neispavana i traži neke pilulice za spavanje, mumla kroz zube da joj je zimski san neophodan na ovoj zeznutoj planeti, daju joj ali ona nema da plati, dam sitnu kintu za te pilule, uze ih, proguta iz mesta i ode uz Balkansku ...

Posle je nisam više video, ako je sretnete nađite joj se pri ruci ... sugrađaninu uvek treba pomoći .... 

Bilo bi najbolje ne stavljati nikakav tekst uz ovu fotomontažu. Ipak, zbog uvek moguće zloupotrebe, neophodno je načiniti jedan mali otklon. Ova slika nije znak neprihvatanja Dejtonskog sporazuma kao akta kojim je okončan rat i vaspostavljen kakav-takav mir. Dejtonski sporazum je „hanzaplast" zalepljen preko duboke ubodne rane, zadobijene udarcem ratnog mača, i to naravno mnogima deluje kao nedovoljan i neadekvatan lek. Ipak,

Za slavu ću našim gostima spremiti :

Šarana punjenog spanaćem, šarana na pirinču i belom vinu, punjene lignje, pržene lignje, bakalar na "bijelo", škampe "a la Orsan", koktel od škampa, brodet od škarpine i brancina, blitvu, kelj na lešo, nabujak od karfiola, bob i boraniju na salatu, celer na salatu, pohovani celer, pohovane masline, pohovane bukovače, prebranac, suve leskovačke ljute paprike punjene pasuljem utopljene u gusti

Док се све у Нинином животу дешавало преспоро и прекасно, код Џенис Лин Џоплин све је било управо обрнуто, без задршке, пребрзо и прерано.

Двадесет година по рођењу Џенис је напустила Порт Артур, на самом југоистоку Тексаса, уз границу са Луизијаном, место углављено између језера Субин и Мексичког залива, притиснуто нафтоводима и рафинеријама са копнене стране, нафтним платформама и танкерима са водене, сиромаштвом и сивилом одасвуд. Оставила је иза себе године вршњачке злобе уперене на своју килажу, бубуљице, интересе, и упутила се у Сан Франциско. Тај почетни период свог живота сажела је речима "била сам неуклопљена, читала сам, сликала, размишљала и нисам мрзела црнце".

Autorka:

Prof dr Marijana Pajvančić                                           

Profesorka Ustavnog prava

Pravni fakultet, Novi Sad

USTAVNI OKVIR PRAVA NA RAVNOPRAVNOST POLOVA 

- DOMETI I OGRANIČENJA -

Da li imaš ikoga sa kim možeš da budeš to što jesi?

Nemam.

Pa, kako ti je?

Sa prijateljima vodim radionicu u kojoj učestvuje grupa skoro punoletne albanske, srpske i romske omladine. Samim tim što su uspeli da barem na trenutak zbrišu iz svog okruženja, presrećni su. Čini mi se da im pre svega godi to što nema roditelja da ih kontrolišu. Možda je očekivano da rezultat prethodne rečenice znači haos u hotelu, ali za divno čudo, sva su deca pristojna

Nisam dobila tražene kopije zapisnika sa sednica nastavnog veća i roditeljskih sastanaka OŠ "Mladost", naravno da nisam. Nekako sam znala da mi poštar neće doneti zapisnike, već rešenje o odbijanju zahteva. Kako? Intuicija valjda, šta li...

Uprkos tome, s nestrpljenjem sam iščekivala da pročitam koji će razlog biti naveden u obrazloženju za odbijanje zahteva. Na osnovu njega vidim da je neko u OŠ "Mladost" ipak proučio Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ali, avaj, selektivno. "Ovaj mi se član sviđa, na njega ću da se pozovem. Ovaj mi se član ne sviđa, njega ću da ignorišem."

U nekim zatucanim krajevima Balkana i ostalog sveta vlada mišljenje da je Internet nešto kao i nauka: zanimacija za dokonu gospodu. Ili kao pivo: može da posluži za dobro raspoloženje i laku zabavu, samo ne treba preterivati.

To o preterivanju obično govore oni koji inače nemaju šta o temi da kažu. Dobro je, samo ne treba preterivati. Pa naravno da ne treba preterivati - ni u čemu. Dišite duboko jedan minut pa će vam se zavrteti u glavi i biće vam zlo jer organizam ne trpi preterivanje u disanju.

Ali dobro, ne treba preterivati sa Internetom.

Pre pet ili