BUS PLUS možda nje savršen sistem ali je zaista konforan i jednostavan za korišćenje, naravno za one građane koji kupuju karte za prevoz po gradu. Možda je ugovor sa turskom kompanijopm koja je u vozilima instalirala opremu i uradila odgovarajući softver zaista nepovoljan za grad ali takav kakav je i dok se ne promeni ostaje kao opcija sposobna za izazov prevoženja građana i da gradsko preduzeće zaduženo za prevoz građana opstane u prihvatljivoj formi.

I onda, kaže gradonačelnik mali da je u ovom trenutku naplata karata u gradskom saobraćaju na najnižem istoriskom nivou i da će se to od sledećeg meseca promeniti jer će biti uveden u igru povećn broj kontrolora i uopšte zaoštriće se odnos sa građanima koji ne plaćaju prevoz a voze se tj. švercuju sebe same uprkos validatorima BUS PLUSa i malobrojnim kontrolorima koji su spremni i batine po nekad da prime na sebe sve u cilju poboljšanja konfora korisnika JGP.

Piše: Rodoljub Šabić

Kako stvari stoje, u neko dogledno vreme mogli bismo dobiti Pravilnik o zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i tehničkim zahtevima za ispunjenje obaveze zadržavanja podataka o elektronskim komunikacijama
Već samo "ime" Pravilnika, a i odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama (ZEK) na osnovu kojih se donosi govore da se radi o "tehničkom " aktu čiji je zadatak da uredi samo tehničke uslove za ostvarivanje zakonskih odredbi kojima se, u skladu sa Ustavom, predviđa mogućnost odstupanja

Traumwand syposium note: Geografija duše, smisao stvaralaštva, dva Beograda, konzerva i ključ

Dieterov poziv sam prihvatila bez razmišljanja. Čak i bez čitanja fajla u spajalici. Da, dolazim, radujem se... hvala na pozivu, hvala što misliš na mene.

U mailu je pisalo da je simpozijum u avgustu... tek u avgustu, tako sam

Sve se ponavlja, isto, samo malo drugačije.

Mama mi je pričala da se kao mala igrala kamenčićima i kanapom, a tata da je jurio krpenjaču. A Sonja mi je pričala da je, posle rata, u božićnom paketu od rođaka iz Amerike dobila onu staklenu sferu što kada je prodrmaš po Petoj aveniji počne da pada sneg. A kad prestaneš da je drmusaš sneg još malo provejava, pa prestane. I ništa, ama baš ništa se više ne događa sve dok ponovo ne promućkaš i ne izazoveš mini mećavu nad mini Njujorkom. Kaže da je u tu sferu gledala kao što sada deca gledaju u televizor.

 

 

Bitka da zaposleni u porodilištima nose bedževe s imenom, prezimenom i funkcijom polako poprima razmere Kosovske bitke. Uprkos tome što je ministar Milosavljević, prilikom našeg zajedničkog gostovanja u emisiji "Stanje nacije" rekao da je nošenje bedževa zakonska obaveza medicinskog osoblja, na poslednjem sastanku održanom u Ministarstvu zdravlja (početkom februara), saznasmo da NE POSTOJI

"Srpski zid plača" ispred Narodne Skupštine u Beogradu, postao je sramno ogledalo pokvarene politike i prljavo oruđe mržnje koja se obilato promoviše i servira od strane vladajuće garniture. Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, 8. jula 2015. je uz saglasnost gradskih vlasti postavilo "zid plača" na nedelju dana, sa namerom podsećanja na srpske žrtve (civile, vojnike i policajce) 1998 i '99 nestale i/ili ubijene od strane NATO i albanskih terorista, kako piše na transparentima. Skoro tri godine je prošlo od tada, a ovaj tužni prizor ispred skupštine pretvorio se u ružnu, manipulatorsku predstavu gradskih vlasti, koji svoje interese bezočno grade na tuđoj nesreći.

Verujem da svaka aktivnost koju preduzimamo ima neku svrhu. 
Makar bi tako trebalo da bude.

 

 

O Angkor Vatu je teško pisati. Nakon stotine stručnih studija, hiljada turističkih priručnika i bezbrojnih sažetaka za brzo upoznavanje sa jednim od sedam svetskih čuda novog veka, nemoguće je napisati bilo šta a da ne bude ponavljanje. Ali paradoksalno -- ili upravo zbog toga -- dok sam se pripremala za obilazak kompleksa, pa tokom višednevnih poseta hramovima, i sada, kada sam sela da o tome nešto napišem, nisam uspela da nađem nijedno sistematizovano, kratko i uprošćeno objašnjenje sa praktičnim savetima u vezi sa Angkor Vatom i njegovim obilaskom. Ne mislim da mogu da nadoknadim taj propust, ali se nadam da će tekst koji sledi pomoći barem nekom budućem posetiocu Angkor Vata da se bolje snađe kada se nađe pred jednom od najfascinantnijih svetskih građevina, a onima koji tamo nikada neće otići, da steknu makar približnu predstavu kako sve to zapravo izgleda.

Gdegod da krenem, svuda mi se kače, i sa mnom bi da se gnjave, deca i psi. Muška deca i ženski psi. Valjda sam sa tim zverkama uvežban. Sin od gospođe crnkinje, što drži radnju u prizemlju, Pirule ga zove majka, kad me vid pruža ruke iz kolica i, hoće da ga bacam u vazduh. A mala Karmen, ćerka od Margaride s drugog sprata, kad me ugleda, obeznani se od plača i krije lice. Kerovi reže na mene, a kuje mi se umiljavaju.

No, lako je nama ljudima. Nas je Bog, ili kodog

Šarm el Šeik je jedno totalno sumanuto mesto za živeti. Ponekad mi se čini kao da sam deo nekog socijalnog eksperimenta. Populacija  je sastavljena od svih mogućih nacija, veroispovesti, starosnih dobi i socijalnih statusa.  “Starosedeoci” su oni koji su došli ovde pre 20-ak godina a pravi starosedeoci, beduini, su potisnuti u Sinajsku pustinju. Većina Egipćana koju viđam ovde je došla skorijih godina tako da nije retkost da “beli” starosedeoci znaju više o ovom mestu nego sami Egipćani. Ovde moram da napomenem jednu važnu stvar – Beduini i Egipćani nisu isto! Do skoro niko se nije rađao u Šarmu i niko nije sahranjivan u Šarmu. Porodilišta su počela da se otvaraju poslednjih par godina a groblje još uvek nije ni u kakvom planu.

Portland was now the home of the World Planning Center, the chief agency of the supranational Federation of Peoples. Portland was, as the souvenir postcards said, the Capital of the Planet. Its population was two million. The whole downtown area was full of giant WPC buildings, none more than twelve years old, all carefully planned, surrounded by green parks and tree-lined malls. Thousands of people, most of them Fed-peep or WPC employees, filled those malls; parties of tourists from Ulan Bator and Santiago de Chile filed past, heads tilted back, listening to their ear-button guides. It was a lively and imposing spectacle – the great, handsome buildings, the tended lawns, the well-dressed crowds. (Ursula K. Le Guin: The Lathe of Heaven)

Nisam pisao neko vreme jer sam se ponovo selio. Ovo je priča o tome.

Sve počinje od mape. Odnosno, neke apstraktne forme krenu da se naziru po predznanju, jer retko se desi da o nekom relativno poznatom mestu ne znamo baš ništa. To predznanje je obično šturo, daje nekakve obrise, senke ideja. Ako bismo pustili mašti potpuno na volju, počeli bismo izmišljati grad koji ne postoji, nikada nije postojao, niti će postojati, osim u toj istoj mašti. Pošto je, međutim, preseljenje konkretna stvar, nameštaj, odeća, knjige, šerpe u kutijama umotane u papir, sa puno lepljive trake, mašta takođe traži lepljivu traku na koju će nalepiti bilo koju informaciju do koje može da dođe, i tako otvoriti prostor za nekakvu, makar i sasvim pogrešnu, konkretizaciju maglovitih predideja. Dakle, sledeći, i prvi pravi korak, jeste mapa.

  

састав на тему  . . . летњу

  неки дан у локалној штанпи,ајуче демант, да је  у водама медитерана у близини малте уочена ајкула.небибило препоручљиво таково рекламирање пред нову туристичку сезону, закључише душебрижни.а поменуте рибе алапљиве . . ние да неима . . . .

Piše: Rodoljub Šabić

Pre par dana "tvitnem" tekst: "Od mnogih krivičnih prijava Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti tužilaštva nijednu nisu odbacila. Ali, ni procesuirala. Rezultat: zastarelost!"

I to bude povod za posetu ekipe RTS-a. U razgovoru im obajsnim da se tvit odnosio na krivične prijave povodom povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti, od kojih je prva grupa podneta još 2008. Dodam da je situacija sa (ne)odgovornošću manje-više ista i u oblasti slobode pristupa informacijama. Ista, ili čak, ako je to uopšte moguće i lošija, s tim što ovde postoji samo prekršajna odgovornost, krivična nije ni predviđena. I sve to ilustrujem sa odgovarajućom količinom podataka.