Umorio se ocigledno Tomislav Nikolic da vec godinama bude lider najjace stranke u Srbiji, a da u isto vreme bude vjecita opozicija.

Kako jedan moj drug ovdje rece “second place: first loser”.

Cesto se mogu procitati optuzbe na racun Nikolica da je okrenuo svoj politicki stav naopacke ne bi li se samo domogao vlasti. Ovako nesto mogu izreci samo politicki nepismeni ljudi, jer odkad je, sto se ono kaze, svijeta i vijeka, glavni cilj svake stranke jeste vlast.

Jos je 50-ih godina proslog vijeka poznati politicki naucnik Antony Downs izrekao definiciju

Bukvalno.

Srbi i bela kuga 3

Težak period po parazitski režim Borisa Tadića, dok ne legnu pare od prodaje Telekoma, mora se nekako preživeti. Genijalci iz vlade su smislili ono isto što bi smislile i babe iz moje ulice, da ih je neko pozvao na kafu i pitao kako da preživimo krizu: diži cene cigara, diži poreze tamo gde možeš (računari i voće) i otimaj. Naravno da će se prvi na udaru naći mali privatnici, omiljene žrtve i Miloševića i njegovih naslednika. Znači, po sistemu APP (ako prođe prođe) kažnjavaj, kažnjavaj, otimaj. Ali ovaj najnoviji pokušaj otimačine tuđih para

Odličan!

Piše: Rodoljub Šabić

Neki od učesnika beogradske "Kritične mase", skrenuli su mi pažnju na jedan "zanimljiv" primer "ekspeditivnosti" naših gradskih službi.

"Kritična masa" je, za slučaj da neko ne zna, zajednička biciklistička vožnja koja se odvija u više stotina gradova sveta, s ciljem da se skrene pažnja na probleme sa kojima se biciklisti suočavaju u saobraćaju. Vozi se svake poslednje subote u mesecu. Ove subote u Beogradu tema "Kritične mase" bio je Brankov most.

Stvar je u tome da je trotoar na Brankovom mostu, koga koriste pešaci i biciklisti,

Kiša se smenjuje s vetrom, a svako malo udruženim snagama zagorčaju dan onima koji su dovoljno ludi da ga, uprkos vremenu, žele provesti u prirodi. A ima takvih dana, kada naprosto moram izaći iz kuće, moram izaći iz grada. S druge strane, ptice vole slabu kišu i veoma su aktivne po takvom vremenu, ali je u tim uslovima otežano korišćenje dvogleda. Ova kiša je, doduše, tek na momente bivala slaba... Međutim, većina ptica ne voli jak vetar i tada ostaje u zaklonu. A današnji vetar majski bio je bezmalo zimski zloban....

 

 

 

Ima li išta lepše od zimskog, nedeljnog dana kog se seti sneg. Onog čije se jutro probudi u najtišoj tišini mogućoj, onoj koju remeti samo šuškanje neodlučnih pahulja koje se vrte u kadru pogleda, i mraz koji povremeno škrgutne. U kući muk, ljudske i životinjske jedinke duvkaju srećno hibernirajući, ja sedim i uživam u vakumu bezvučnom. Cakli jelka neraskićena, alibi joj je snegom podržan. Krčka se ručak za drage, odavno već pozvane goste.

Reporters without borders released its annual Worldwide Press Freedom Index, with only Ukraine and Belarus ranking lower than Serbia among European states.  I was surprised to see just how far down the US ranked. Last year it actually came in below Serbia.

This year's report also concludes that bloggers are now threatened as much as journalists in traditional media -- a good sign for the power, though not comforting for the blogger.

An explanation of

 

 

Pre oko mesec dana, naše koleginice Razmišljam i Kleinemutter objavile su post o zgradi namenjenoj projektu „Predah" u Šekspirovoj 8.
Za one koji nisu pročitali, ili su zaboravili, evo LINKA, da ne prepričavamo

Tom prilikom smo došli do podatka da je razlog višegodišnjeg čekanja na otvaranje „problem sa grejanjem i klimatizacijom". To je zvanična informacija od Centra u Šekspirovoj.
Kako je investitor zgrade Agencija za investicije i stanovanje, kao deo gradske uprave, 5. novembra sam odgovornom licu, Luki Petroviću, opcijom ličnog uručenja dostavila sledeći dopis:

Видио сам смрт моћног човјека, убила га је туга, видио сам можда, убиство из даљине, видио сам људску мржњу, а мислио сам, као опсједнут, само на једно: да ли му је посљедња мисао била освета или љубав?

Nedelja. 01.05.1994. godine. Šesti krug, krivina Tamburello, bolid ekipe Vilijamsa izleće iz krivine i brzinom od oko 300 kilometara na sat se zabija u zid. Pre tačno 17 godina na ovaj način je poginuo jedan od najvećih vozača svih vremena, Ajrton Sena.

Vikend na Imoli te 94 će ostati upamćen kao jedan od najgorih vikenada u istoriji automobilizma i sporta uopšte. Sve je počelo u petak, kada je Rubens Barikelo doživeo ozbiljan udes. U subotu je Roland Racenberger poginuo na skoro istom mestu kao i Sena u nedelju. Događaji na Imoli će zauvek izmeniti Formulu 1, koja će nakon Imole neuporedivo vise pažnje posvetiti bezbednosti vozača. Ipak, kasno za Racenbergera i Senu.

 gost autor: gavros

 

Aprila ove godine napustio nas je veliki reditelj Miloš Forman (1932-2018) koji je bio dobitnik brojnih međunarodnih priznanja uključujući dva Oskara za režiju. Razgovor koji slijedi preuzet je i preveden sa portala trećeg programa BBC radija prije nekoliko godina dok su još uvijek postojali transkripti razgovora koje je u svojoj emisiji vodio Džon Tuša sa brojnim umjetnicima.

Dragi čitaoci i čitateljke bloga B92. Želim da vas obavestim da će moja monografija pod  pod naslovom "Savremena politička teologija" (Savremena politička teologija na Zapadu:dijalektika političke transfomacije društva) biti dostupna na sajmu knjiga u Beogradu u okviru izdanja Bogoslovskog društva "Otačnik". Knjiga će moći da se kupi na  štandovima Srpske pravoslavne crkve (Hala 1) i Sv. Simeona Mirotočivog (Hala 4)

Knjiga predstavlja pregled razvoja teo-političke misli na Zapadu od početka dvadesetog veka pa sve do današnjih dana i pokušaj da se odgovori na deficit kontekstualnog bogoslovlja u konkretnim društveno - političkim okolnostima (post)konfliktnog društva. Srpsko izdanje će biti štampano na ćiriličnom pismu.

Ili " Niš na vodi, Srbija kao Atlantida" 

E moj Saša, dobri Saša. Toliko popijenog vina zajedno, a tek si sada uvažio sve razloge koje smo ti iznosili, sedeći na "kanabetu" u Nestu. Ipak si ti moj drug, i zato sam i postavio ovaj blog.

 

Ulazio sam danima u zgradu blatnjavih i mokrih nogu - teško je bilo na niškom asfaltu. A čudesan je

 

 Sećanje je opasna stvar.

 

Makar ja sam naučio da ponekad prilagodjavam svoje sećanje da opravda odluke koje sam doneo unazad mnogo godina.

Ali evo ovo je moje sećanje.

Radnih osamdesetih prošlog veka stihog kao dvadesetsedmogodišnjak u London da radim u predstavništvu, ja bih, rekao najbolje firme koje je Jugoslavija ikada imala.

Kako sam tamo stigao a da nisam bio clan SKJ je jedna druga priča koju cu možda jednom ispričati.