Mene je moja učiteljica lepo učila da svaki pismeni zadatak treba da ima svoj uvod, razradu i zaključak. U čast moje učiteljice Jagode i Međunarodnog dana ponosa, ovog puta ću se striktno držati tog pravila.

UVOD: Gostujući na hrvatskoj televiziji u emisiji „Nedjeljom u 2“, predsednik Srbije Boris Tadić je na pitanje novinara Aleksandra Stankovića o tome kakav je njegov stav o homoseksualcima, odgovorio da „svako ima pravo da iskazuje svoje seksualno opredeljenje“.

Bravo, bravo. Možda bi ova izjava imala neku posebnu težinu, recimo u Iranu, Iraku, Afganistanu, Pakistanu, Indiji, gde homoseksualci nemaju pravo da iskazuju svoje seksualno opredeljenje i gde ih za to kažnjavaju smrću. Ali kada predsednik Srbije tako nešto izjavi, to mogu okarakterisati samo i jedino kao bezobrazluk. Ovaj odgovor ima političku težinu isto kao i kada bi na pitanje „šta mislite o cvećarima?“ predsednik odgovorio da „svako ima pravo da sadi cveće“.

     Пред нама је црно-бела фотографија: насмејана и лепа девојка на њој зове се Хилда Дајч. Препланула је од сунца, тако се чини, јер оно просијава кроз длачице на њеним подлактицама. Обучена је с укусом, прикладно за лето и вожњу на палуби брода, и има диван, питом и драг осмех. Допада ми се, и чини ми се да бих с њом имао шта да причам, и с њом из њене младости и сјаја, и доцније, кад сазри или остари. Она и ја се нисмо могли срести: убијена је у Београду пре 75 година у камиону-душегупки. Тај камион био је допремљен у Београд за коначну ликвидацију Јевреја. Одвозио је логораше са Сајмишта на пресељење, наводно, у неки лепши и комфорнији логор, а у ствари на кратку вожњу до Јајинаца. Током ње би издувни гасови из мотора погушили путнике смештене у херметички затворени товарни простор. Није забележен тачан датум Хилдине смрти. Вероватно је угушена међу последњима, крајем априла или почетком маја, јер је била болничарка, и зато потребна концентрационом логору. Ту су сада, на његовом месту, некакви шибљаци и рушевне зграде, и једино висока централна кулa наговештава лепоту некадашњих здања. Пре Другог светског рата око ње био је низ павиљона, и они, заједно са кулом, чинили су прелеп сајамски комплекс, у ком су се одржавале изложбе, концерти, представљала кола, авиони, нова техничка достигнућа. Доласком Немаца београдски сајам, удаљен 300 метара од језгра града, преуређен је у концентрациони логор за Јевреје.

Vest da je u gradskom prevozu napadnut novinar Teofil Pančić zahteva momentalnu reakciju - i ovde, na "oglasnoj tabli" bloga, i hitnu reakciju policije, ali pre svega zahteva najozbiljniju društvenu samoupitanost !

"Kolumnista nedeljnika „Vreme" Teofil Pančić napadnut je i pretučen metalnom šipkom sinoć u Zemunu i tom prilikom zadobio je kontuziju lobanje i povrede na desnoj ruci, saopštila je redakcija "Vremena". Do napada je došlo oko 23 časa u gradskom autobusu u Zemunu, a, kako je saopšteno, dva muškarca su izvadila metalnu šipku i naočigled putnika njom udarali

Nakon izbora za NajFrajera 2009. godine, na kom je pobedio državni sekretar za ljudska prava Marko Karadžić, GayEcho Web Portal organizuje izbor za NajCicu.

Na našoj listi našlo se deset cica iz Srbije koje su bile aktuelne u 2009. godine, a koje se svojim angažmanom podržale gej-lezbejsku populaciju. Ovu titulu su do sada ponele Indira Radić za 2008. godinu i Biljana Srbljanović za 2007. godinu.

Hit ovogodišnjeg izbora koje će trajati do 6. decembra je pesma Idola „Gdje si sad cica maco". Uz stihove „Gdje si sad cica maco, možda si negdje u mraku u nekakvom budžaku, možda te netko pipa, možda te netko štipa" izabraćemo NajCicu 2009. godine, a među nominovanim su:

Ili možda ne?

Da, možda je najbolje reći da Beograd ima izuzetnu količinu devojaka koje su i lepe i pametne. To se, zaista, retko sreće.

A imate li vi decu?

“U  Истанбулу живи три милиона људи који потенцирају своје српско порекло! У читавој Турској их је готово девет милиона. Још је краљ Александар Карађорђевић изјавио да су Срби измирили све рачуне са Турском 1912, па убудуће са њима можемо бити само пријатељи. То, ипак, нико није узео за озбиљно до пре пет година.” То каже Драгослав Милосављевић, предсједник Друштва српско-турског пријатељства "Инат"

Пратећи верско-политичка таласања у Рашкој или Санџаку, ону сумануту  представу после утакмице када су млади носили турске и верске заставе и урикали да је то Турска, па онда најаву наших младих патриота да ће у недељу носећи српске и православне заставе, уз српску патриотску музику, прошетати улицама и тиме једноставно рећи да је то Србија. Шта рећи  осим да ништа од тога не слути на добро, тим пре што неодољиво подсећа на методологију из почетка 90-их.

Очито и СПЦ и ИВЗ, уместо да сабирају, како им вера налаже, оне деле народ и распирују раскол,

-  u sredu, 18.01. će neke od najpoznatijih, najposećenijih i najboljih svetskih internet stranica "osvanuti" - CRNE, ili sa porukom protesta protiv usvajanja SOPA & PIPA u Kongresu USA, stranice poput Wikipedia, (na engleskom), Reddit, Mozilla, razne druge stranice... a oglasio se i  Google koji će poruku protesta objaviti na svojoj početnoj strani -

Internet mora ostati slobodan, kažu protivnici SOPA & PIPA, nije dopustivo posebnim zakonom (donetim u USA) ograničiti slobodu pristupa, ograničiti dostupnost korisnicima tako što će (ili bi) postojalo pravo države da "ukida adrese" internet stranica zato što se na njima postavljaju linkovi ili dele sadržaji, to ne može biti u ovlašćenjima nijedne države, posebno jer se "Država Internet"  prostire svetom koji je jedan i jer do sada nijedan od propisa donošenih u pojedinim državama s ciljem i namerom da se "ograniči pristup pojedinim stranicama ili sadržajima" nije doneo nikakva dobra nikome, a štetilo je mnogima. 

Ideja da država "ceni" koje stranice više ne mogu biti dostupne, ideja da država odlučuje o "gašenju" tih stranica naišla je na otpor raznih:

  Google, Yahoo!, YouTube, Facebook, Twitter, AOL, LinkedIn, eBay, Mozilla Corporation, Roblox, Reddit Kaspersky Lab, the Wikimedia Foundationand human rights organizations such as Reporters Without Borders, the Electronic Frontier Foundation (EFF), the ACLU, and Human Rights Watch....i razni drugi.

Poluostrvo Jukatan se nalazi u južnom delu Meksika, i izbačeno je na sever ka Meksičkom zalivu. Severna i zapadna obala poluostrva su okrenute ka zalivu, dok je istočna obala deo Karipskog mora. Federalna Republika Meksiko se sastoji od 31 savezne države, od kojih se na poluostrvu nalaze 3 - Jukatan (označena zelenom bojom na slici), Campeche, na zapadnoj strani, i Quintana Roo, na istočnoj.

Piše: Boban Stojanović  

Ne znam kako je vama, ali meni je baš frka zbog ovog pripajanja Srbije Rusiji.

Ne znam da li ste primetili, ali čak 85% Srbije je pod okupacijom Rusije.

Našu je Srbiju kupio Gasprom.

I niko ne reaguje.

Ja moram - kada neko trpi nepravdu ja ne zatvaram oči.

Pada mi nekoliko ideja na pamet.

Da odem da se urgentno krstim, idem svaki dan po šest puta u neku SPC poslovnicu i postanem extra pravoslavan.

Ili, da istetoviram Кремль. Na desnoj podlaktici, iznutra, pa da se vidi kada dižem tri prsta.

Ili da odem sa zadnje strane ruske ambasade i ljubim Rusiju u задний ...

Ku, ku, majko, najgore od svega, kada sve prodamo i kada se potpuno podamo Rusiji, moraćemo da dajemo i svoje задний za parče suvog ’leba...

Eto nam Rusija...

The passing of Patriarch Pavle, for whom all the respect paid to his memory was and is well deserved, allowed for some rather questionable decisions on the side of the government and media in Serbia.

Reših da napišem ovo pošto me za recept više njih juri već duže vremena a ne može na parče salvete da stane. Pošto naša kuhinja tradicionalno podrazumeva priličnu upotrebu mesa, ni ovaj recept neće da odudara mnogo od tog šablona. Ovo je jelo koje se sprema kada imate dovoljno vremena (treba 4 sata, oko jedan sat za pripremu i tri sata za pečenje), kada vam dolazi veći broj ljudi (10 - 12) i kada hoćete nekog gurmana stvarno da ugostite. Evo da se vidi kuda idemo na kraju:

Nego