Bojimo se da će se ova naša civilizacija suviše kasno setiti Hristovih reči:“ Bez mene ne možete činiti ništa.“

Iz uskršnje poslanice patrijarha Pavla

Ova Jelenizacija što je viđate po bilbordima nema veze samnom. Moja religija je jelenizam, a i više sam pro Rubinov roze nego jelen pivo. Svodi se na to se svako veče svetu oko mene zahvalim na dvoje žive i zdrave dece, što smatram neviđenim blagoslovom, jedinim što sam  ikad iskreno i želela. Podrazumeva i da delim, recikliram, etc, al najviše se

Naši dani

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Pristup rešavanju problema Kosova nije, niti će ikada biti u domenu emocija kojima se manipuliše u srpskom narodu. Problem i rešavanje problema Kosova nije, niti će ikada biti zadovoljavanje primarnih ciljeva "Prizrenske lige". Problem Kosova je istorijski proces, koji kao lakmus papir pokazuje stanje interesa i političke moć onih koji sebe zovu "VELESILAMA".

Šta da kažem, ne znam da li sam pobedio ili sam izgubio. Kada sam napisao onaj post u januaru nisam ni slutio da će do ovoga doći. Pre toga nisam se na ovom blogu bavio srpskom politikom, ali sam nakon tog posta, malo po malo, počeo da otkrivam svoje pravo lice, na užas posetilaca ovog bloga.

   Koliko je  svetska finansijska kriza  prisutna kod nas videće se  početkom juna mešanjem pasulja.  Što više  ljudi bude  imalo varjače u rukama, biće  znak da  kriza još nije  punom snagom  udarila  na ove prostore, a  da je jedan od odbrambenih mehanizama pasulj. Naročito, kada se opere tri puta, odstoji preko noći, onda se  sutradan uz raznorazne  začine, crni  i beli luk,  rebarca, butkice, slaninicu, kobasicu i druge tajne sastojke dobrog ukusa i mirisa - u kotliću krčka, na jakoj, pa laganoj vatri, dva – tri sata.

»Otvorila se nova rupa, sada voda putuje ka mojoj sobi, vrata su gotova, ona dole je odvukla onu gore za vrat kod sebe, sad je ugasila, a mi ćemo imati bazen, olimpijski...«,

kaže Mali Sin i dodaje da je svu struju isključio, ručak će da kupi u pokušaju ugostiteljskog objekta u prizemlju zgrade. Iako nama šporet ni ne radi na struju, nego na plin. Za svaki slučaj.

Ovo zapravo nije dobar početak, ima bar dva bolja.

29. januar

Iako sam skoro deset dana u Čileu, nisam baš imala prilike da upoznam prave Čileance, da steknem neki određeniji utisak o njima. U nekom od tekstova pomenula sam da me Panamerika, ruta kojom se krećem, najviše podseća na Camino de Santiago - mnogo putnika, nomada, stranaca uopšte, a lokalno stanovništvo naviklo na njih i manje-više sve gleda kroz turizam. Međutim, čak i tako, počinjem da polako upoznajem ovaj narod.

Juče, šetam Puerto Natalesom, gradićem u kome se odmaram nekoliko dana čekajući bolje vremenske prilike za vožnju kroz nacionalni park

Danas je jedan lep datum - lak za pamćenje, 8.8.

E, sad, ne znam u čemu je štos, ali znam još najmanje tri bračna para koja sa nama dele ovaj datum kao godišnjicu izgovaranja onog zvaničnog „Da".

Pošto su neki od njih i odavde, sa bloga, koristim ovu priliku da svima čestitam godišnjicu.

Bilo jednom jedno, bilo koje, javno preduzeće.

Ali, pre svega, znate li šta je to javno preduzeće? Ako ste naivni, reći ćete da je u pitanju državna firma čija je obaveza da upravlja nekim javnim dobrom, recimo vodom, putevima, prugama, osvetljenjem ili skloništima. No, ako ste iole odrasli, onda znate da je to jedna efikasna simbioza partije na vlasti i sindikata. Partija na vlasti nagrađuje svoje članove za uspeh na izborima postavljajući ih na zgodna direktorska mesta u javnom preduzeću, a predstavnici sindikata, u zamenu za lezilebovanje, ne talasaju nad nesposobnošću postavljenih direktora i aktivno, kroz radničke-sportske igre, kase uzajamne pomoći, sindikalne pozajmice i vaučere za letovanje i zimovanje, drže radnike pod kontrolom. Sve ovo plaćaju radnici ovog javnog preduzeća, kao i svi ostali radnici, kroz budžet ove naše, ili čija li je već, despotije.

Svaki direktor ponaosob kraducka u većoj ili manjoj meri, novogodišnji promotivni materijal se sakriva i traži kvartalno doštampavanje, gorivo se cisternama danonoćno doprema do službenih pumpi, novac se pere kroz ogromne račune za velike nabavke i ostale rehabilitacije; stručnih radnika ima dovoljno, sitnoj boraniji se sistematski i po Zakonu o radu isplaćuje molitveni dodatak za započinjanje bilo kakvog posla, magacini su još uvek puni opreme i rezervnih delova, privatne firme pristaju da izdaju potrebnu robu na lepe oči u nadi da će ući u taljenje sa državom, trenutni premijer i/ili ministar povremeno vikne DA NE MOŽE TAKO VIŠE i slično. Ukratko, idila.

Za sve one koji ne znaju, a želeli bi da znaju da mogu da se pripreme - u Novom Sadu velika grupa nevladinih organizacija, 7. oktobra, sa početkom u 16 časova, organizuje mirni građanski protest protiv fašizma i neonacizma. Mesto okupljanje je ugao Zmaj Jovine i Dunavske ulice, odakle će građani krenuti u šetnju do Keja žrtava racije, odnosno do spomenika žrtvama fašističkog terora.

Protest je građanski, a nevladine organizacije su pozvale i političke stranke da nam se pridruže. Svoje članove i simpatizere da učestvuju u građanskom protestu pozvali su: Liga socijaldemokrata