Rodjena sam u porodici koja je puno polagala na toplinu doma i zajednistvo porodice. Imam stariju sestru i mladjeg brata. Posto je sestra bila starija od nas, uvek nam je vise bila kao tutor nego kao drugar za igru. Medjutim nas dvoje smo bili tu za sve nestasluke, svadje, pomirenja, decije ideje i izazivanje smeha. Oduvek smo bili kompanjoni, i kako moja mama i dan danas kaze, nit ima neko ko se vise voli, niti ko se vise svadja. Nekako smo oduvek razvijali i takmicarski duh jedno kod drugog namecuci svako svoju jaku volju. Oboje smo neko ko misli da je bolji i pametniji. Ipak nikada to nije

  Danas je punih pet godina od kada se desio masakr u selu Gorazdevac na Kosovu i Metohiji  kada su iz susednog albanskog sela rafalom pokosena deca srpske nacionalnosti , dok su se, kao i sva deca na svetu, radovali letu i kupanju u reci. U tom monstruoznom zlocinu ubijeno je dvoje dece, a ranjeno cetvoro. Osim malih grobova i  invaliditeta i trauma za ranjene i njihove porodice, onima koji su preziveli dato je i saznanje da se ubice nece pojaviti pred licem pravde, da njih niko ne trazi niti ce ikada biti osudjeni. Vreme koje prolazi a da se zlocinci mirno setaju Kosovom ucvrscuje to saznanje

           U jesen 1970. Natanijel upisuje kontrabas na Džulijardu, pod mentorstvom H. Menša, bivšeg člana njujorške filharmonije i jednog od najistaknutijih američkih kontrabasista. Ambiciozan i prepun energije, Natanijel je vrlo brzo postao i deo velikog koncertnog orkestra škole. U početku je, dakle, ova pripovest obična bajka - profesori imaju samo reči hvale, inteligentan, talentovan, vredan, uvek raspoložen i besprekorno

Dogovor je bio da me Tanja i Bane pokupe posle posla. Trebalo je posetiti par turističkih agencija, saznati uslove i pronaći smeštaj, što jeftinije i što brže moguće. Ostalo mi je možda još tri nedelje da smislim kuda ću pobeći dok je njima lagano gorelo po nogama. Oboje su uzeli godišnje odmore pre mene ali su odlagali odlazak u agencije do zadnjeg časa. Poslednja dva dana unervoženo bauljaju po gradu, izvlače ponude na papir i vagaju. Problem sa kojim se svo troje srećemo je raspon cene aranžmana, popunjenost i datum polaska.

Sedim za radnim stolom i plamenom prelazim

- imam najbolju drugaricu.

Kada bi mi neko nekad ranije, pre Engleske, pomenuo Satisfaction na temu muzike, uvek mi je na pamet padala legendardna pesma Roling Stonsa i nezaboravni rif Kita Ričardsa. Međutim to će posle ovog dana na farmi da se promeni.
Ujutru kao i uvek se skupljamo ispred autobusa gde je zbor, a onda neki idu na branje jagoda a neki na krpljenje plastenika i pravljenje istih. Endrju kaže meni i Panti da čekamo ovde Donzija jer nas dvojica radimo sa njim. Krema i Miki su se unezverili kao prase kad piški u baru. Opet se misle da su ispaljeni i da idu na branje jagoda. Razumem ih i ja bih bio

još jednom moja prijateljica, jasmina kan

i knjiga  nepovratno

koju je izdao zagrebački unibook

        ...

MIMOHOD za 5. oktobar

Predlažem da se u utorak, 5. oktobra 2010. okupimo u 15h kod Terazijske česme, sa crnim florom oko ruke.

Potom predlažem da krenemo u mimohod do Trga Republike, pa preko Makedonske i Svetogorske do Takovske, pored zgrade RTS-a, pa zatim pored

Čini mi se da odavno nismo imali blog ovakvo lukavog naziva. A razloga za blog je više – gotove su ZOI u Sočiju, Kanada uzela zlata u hokeju i kod žena i kod muškaraca, najuspešnije države su:

Još važnije od toga, reprezentacija Srbije u fudbalu igraće protiv Portugala, Danske, Jermenije i Albanije u grupi I kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2016.

Bear

Sylvia

Dok se naše stranke, vlada i skupština bave visokom politikom,odbranom Kosova, odbranom Vojvodine, sporenjem o oko svega i svačega, izlaska i neizlaska na izbore na Kosovu,ulaska odmah ili malo kasnije u EU, neulaska u NATO, ne damo Republiku Srpsku, najavama velikih projekata, svađama da li nam je draži Draža ili Tito, ko je veći a ko manji Srbin, patriota, izdajnik i strani plaćenik, narod nam postaje sve siromašniji i stanje sve alarmantnije, a obećavano društvo socijalne pravde postaje sve više utopija.

I dok novine preuveličavaju ili ne da su milioni na ivici bede, odgovorni mirno sede i glede,imaju da troše a i da  štede.

Obećavane promene sve više znače da se menja stanje- malo bogatih imaju sve više a sve viđe je onih što imaju sve manje.
Zvanična statistika  pokazuju da je u Srbiji oko 700.000 odraslih i 300.000 dece na rubu egzistencije. Ali, to nije konačna brojka.