Priznajem, veliki sam amerikanofil i jedino sto volim vise od Sjedinjenih Drzava jeste Kosovo. Ovako nesto, koliko ja znam, nikad nije javno na jednoj americkoj tv stanici izjavio kosovski premijer prije svog puta u Washington.

Dakle ovakva  diletantsko servilna izjava nije mogla doci iz usta tzv premijera tzv Kosova ciji tzv glavni grad  "krasi"   statua bivseg,a joste zivog, americkog predsednika.

Ovakve izjave nisu davali ni hladnoratovski predsednici ,bilo banana republika Juzne Amerike, bilo Sovjetskih satelit drzava istocne Evrope.

Izjavu da jedino sto vise voli od Rusije jeste Srbija, Tomislav Nikolic nije dao kao gazda uz rakinski koto, kao sef opozicione partije, kao eminentni clan ljubitelja ruske knjizevnosti,   vec kao  predsednik jedne drzave. 

Pametnom, dovoljno.

Devojke iz osmog su me ignorisale prirodnom nemarnoshcu koje one neguju za dechake svojih godina u ranom pubertetu.  

U mom sluchaju je bilo josh gore. Za devojke iz osmog nisam postojao. Krenuo sam u shkolu rano, nisam imao ni punih shest, i bio sam uvek u nekom drugom filmu. Dok su ostali dechaci skupljali slichice, ja sam igrao klkere, kad sam preshao na slichice, oni su preshli na muziku, kad sam pocheo da slusham muziku, oni su pocheli da idu na zhurke. Godine emocionalnog kaskanja.

Ali devojkama iz sedmog sam bio osmak kao i svaki drugi. Bojanu sam upoznao

Измена Правилника о наставном плану и програму за Школску 2017/2018.

–  

Dok Buš i Putin sede na stadionu u Pekingu i posmatraju defilovanje sportista, rat počinje u Južnoj Osetiji, jednoj od dve gruzijske teritorije koje ne priznaju vladu u Tbilisiju (druga je Abhazija, bila je i treća, Adžarija, ali je ona vraćena pod gruzijsku kontrolu 2004). Postavlja se pitanje zašto baš sad, nakon petnaestak godina primirja?

Slabašno je u našim sredstvima informisanja odjeknuo predlog Bedžeta Pacolija da sever Kosova bude slobodna ekonomska zona. Da li je to zato što smo mi ovde utopljeni u sapunsku operu formiranja vlade i onu koja se bavi odnosima u Demokratskoj stranci, ili zato što naše medije rešavanje kosovskog problema suštinski više ne interesuje, teško je reći.

U kontinuiranoj borbi koju Srbija vodi sama sa sobom već desetlećima – ništa novo. Borba traje, ishod potpuno neizvestan, a linija „fronta” prolazi kroz srpsko društvo praveći civilizacijski hijatus. 

Linija rascepa, istorijski gledano, nekada je bivala definisana strankama ili pojedincima koji su svojim delovanjem obeležili vrednosti za koje su se zalagali. Jedni za „tradicionalno”, drugi za „moderno”, jedni za napredak, drugi za status kvo, jedni za Istok, drugi za Zapad... U različitim istorijskim prilikama različite su teme bivale predmet spora sukobljenih struja. No, ono što je zanimljivo, u prošlosti je linija uvek bila jasna, znalo se koje organizacije, stranke ili ličnosti zagovaraju koju opciju, dok danas to već nije slučaj.

kad nepozvani pesmi na vrata

odnekud spolja bane,

a pesnik leži bespomoćan

u zemlji dublje od dva hvata

Najkraće rečeno, članovi Komisije su, iz gimnazijske lektire izbacili zbirku pesama, Desanke Maksimović, »Tražim pomilovanje«. Komisija je jednoglasno zaključila »da se vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe«. Skraćeno rečeno, zaključili su da se vanvremenost ne uklapa u ovo vreme. To se, inače, na latinskom zove contradictio in adiecto, i označava suprotnost u pridanome. U ovom slučaju to je tvrdnja koja sama sebi protivreči, jer ako su Desankine pesme, kako kažu,  »vanvremenske«, onda odgovaraju svim vremenima, odnosno epohama. Posebno je zanimljivo smatranje Komisije da učenici četvrtog razreda gimnazije, kojima je ova zbirka do sada bila lektira, neće umeti da je vrednuju i umanjivaće njen značaj, zbog čega je predloženo da se prebaci u prvi razred gimnazije »kao odjek književne epohe srednjeg veka«. Dakle, mladji će, za razliku od starijih, umeti da je pročitaju i vrednuju.

Tražim pomilovanje

za takozvane pesničke grehe

kad ih na arhangelske stave vage

licemeri na okupu

 Hrvatskim nacionalistima su silom navukli novo i elegantno EU odelo, ali ispod njega su i dalje usrane gaće u bojama šahovnice.

(Pisao pušač za pušače, priču o duši a ne o zdravlju. Dobrodošli su  nepušači ali ne i priče o zdravlju, nišu dobrodošli osvetnički, likujući i sadistički nastrojeni nepušači.)

Negde u okolini petog razreda osnovne škole imali smo nastavu u prirodi Ili kakav slični izlet koji je na uzaš mojih roditelja podrazumevao spavanje u Pionirskom gradu na Košutnjaku. U to vreme postojala je institucija takozvanog pionirskog rukovodioca, koliko se sećam starijeg tinejdžera koji je iz nekog razloga i u nekakve svrhe bio prisutan u ovoj konkretnoj situaciji.  Da skratimo pricu, moja jedina memorija pionirskog rukovodioca je ova konkretna situacija koja se odigrala u mraku iza jednog od bungalova u kompleksu Pionirskog grada.  Ja i jos tri, četiri devojčice učimo da pušimo. Instrukcije kako da udahnemo dim u pluća nam daje zgodna starija tinejdzerka, nas Pionirski rukovodilac i iskusni pusac. Bila je tako "cool" ta zgodna devojka, starija tinejdzerka.

Tako sam pocela da pusim.

Nije to, naravno, bilo neko pusenje tada ali je bio dobar pocetak i definitivno je izbacio onu nainu fazu kad deca ponekad "pućnu" i jos imaju sanse da da se dovoljno zadave od samostalnog i samoukog usisavanja da im se smuci cigareta ili da ih roditelji na vreme dobro izlemaju kad ih uhvate da mirisu na duvan.

Bas kad sam razmisljao da napisem blog sa naslovom "Pozitivne strane odluke suda u Hagu" procitah vest o GENIJALNOM potezu Vuka Jeremica koji je odlucio da iskoristi svoja ovlascenja i zakaze javnu raspravu o ulozi medjunarodnih ad hoc krivicnih tribunala u ostvarivanju pravde i pomirenju medju narodima. Evo nekoliko citata iz njegovog saopstenja (Jeremić u UN zakazao debatu o Hagu):

"Učenik četvrtog razreda je u četvrtak u 11.30 sati, ispalio jedan projektil u zid učionice, iz oružja koje je doneo od kuće", navodi policija.

Direktorka gimnazije Snežane Dačić kaže za B92 da je učenik za vreme odmora bio u učionici sa još dva druga kojima je pokazivao pištolj, koji je "verovatno nehotice opalio". "To je ono što mi znamo od policije", rekla je ona.

Reč o maturantu paraćinske gimnazije, koji je od kuće doneo pištolj kalibra 7,65 milimetara.

U MUP-u je za B92 rečeno da se incident desio za vreme

Ljudi se dele na one koji :

Vole Ameriku

Ne vole Ameriku

I manjinu koja bi da razume o čemu se radi

Takodje,

Ljudi se dele na ne koji :

Veruju u Bogove

Ne veruju u Bogove

I manjinu koja, kao, zna da se Bogovi radjaju, stare i po neki umire ako dovoljno ljudi ne veruju u njega.

Isto tako

Ljudi se dele na one koje :

Vole Neil Gaimana

Ne vole Neil Gaimana

I velika većina koja nije čula za njega

Ja sam voleo Neila-a zbog