У Србији већ је недељама време чудесно за ово доба године. Царују сунце и високе температуре, а момци и девојке, жене и зрели мушкарци шетају се у мајицама кратких рукава и уским сукњама (само жене!). Ипак, чак и кад се понешто одбије на мој мрзовољан карактер, стиче се утисак да свуда влада тешка и мучна депресија једног осиротелог и смушеног друштва. Посла је све мање, пара такође, а и сам Београд као да више није онај запамћени вибрантни град.

Barem na US Openu. Mlađi među nama skoro da se i ne sećaju kada je poslednji gren slem sezone završen po rasporedu, u nedelju, tako da slobodno možemo reći da je USO jedini gren slem koji se završava u ponedeljak. I ove godine je muško finale pomereno na dan kasnije, a ako vreme i danas bude nepovoljno ne bi bilo čudno da se i žensko finale pomeri na ponedeljak. Nepostojanje krova na glavnim terenima dovodi do toga da danas treba da se odigraju sledeći mečevi:

  Лепо се види – одговори Дон Кихот  –  да ниси упознат са пустоловинама: оно су дивови; а ако се бојиш, уклони се одатле и с раздаљине се моли, јер ући ћу у страшну и неједнаку битку са њима.

Последњих дана актуелна је реконструкција Владе, већина нас је изгледа прилично докона, па данима полемишемо ко ће бити нови министри. Неће нам ни нови ни стари министри очистити неочишћена дворишта, прочитати непрочитане књиге, средити несређене колегијалне односе...

„...па слепило није прелазно, Није ни смрт, па на крају сви умремо.;-”

Ж. Сарамаго: „Слепило”

Пита се пита министар просвете да ли професор географије треба да има исту плату као лекар. 

Питам се питам да ли министар просвете треба да заступа интерес професора или лекара.  

Још једна (ре)ФОРМА чека прваке, петаке и ученике гимназије – најављена као суштинска промена образовне парадигме, обучени наставници два дана ин виво и један дан онлајн, што би се код нас рекло – увече прелиста, ујутру заблиста. Ко се снађе, снашао се, ко се није снашао зар је и битно, испиши све петице на крају, биће свима потаман. Имамо и нове предмете, звуче сјајно: Језик, медији и комуникација, Појединац, група, друштво, Здравље и спорт, Образовање за одржив развој, Примењене науке, Уметност и дизајн – шта тачно значе, то ћемо видети, а чему служе јасно је свима: куповини социјалног мира. Дакле, те предмете неће држати најкомпетентнији наставници, нити наставници који су имали сјајне резултате, нити они који имају искуства са пројектном наставом, већ наставници који су технолошки вишкови. У предводу: без икаквих критиреријума ка светлијем образовању. Али, да не дуљим, о реформама сам већ много писао, покушавао да учествујем, не вреди.

 ... tj. nisu više ni pred vratima ... već su došle!

Džabe su lekari "krečili" mesecima i upozoravali kako je obuhvat vakcinacije protiv malih boginja opasno nizak (čak i u sredinama koje sebe smatraju "urbanim" ), naš narod je izgleda više voleo da sluša razne Jece i Cece te nas je zadesila epidemija do koje nije moralo doći. Ovde je već mesecima ... još od oktobra ... i već smo imali dva smrtna slučaja zbog komplikacija ("prvi put u novijoj istoriji", tj. posle 20 godina). Medjutim izgleda da upravo ulazimo u "galopirajuću fazu" pošto broj novoobolelih u Beogradu i Nišu poprima odlike eksponencijalnog trenda.

Politika, 12-11-2007. (izvodi)

-Питање Космета је национално питање које се тиче свих нас и наше будућности, јер друштво које није заинтересовано за своју државу неће бити у могућности да се суочи ни са другим проблемима који нас притискају.-

-На четрдесетак рекламних паноа у Београду и двадесет широм Србије од данас ће се наћи плакати

B92: "Da li vam je LDP prihvatljiv partner?"

Tadić: "LDP ako izmeni svoju politiku prema Kosovu i Metohiji može da postane prihvatljiv partner." 

Poligraf, sinoć

Srbija bi trebalo da vodi drugačiju spoljnu politiku kada je reč o Kosovu. Moramo da razgovaramo sa SAD i EU da bismo zaštitili ono što je moguće da se zaštiti, a to su status

Govor Jelene Milić, direktorke Centra za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda, na nedavno održanom okruglom stolu CEAS "O preporukama Evropskog parlamenta iz Rezolucije O napretku Srbije u procesu njenih evropskih integracija- Podrška usvajanju zakona o otvaranju tajnih dosijea». EP je u spomenutoj Rezoluciji pozvao vlasti u Srbiji da nastave sa naporima da eliminišu nasleđe komunističkih tajnih službi, kao korak u procesu demokratizacije Srbije i podsetio na značaj dalje reforme sektora bezbednosti, jačanje parlamentarnog nadzora i kontrole nad službama bezbednosti, kao i na značaj otvaranja nacionalnih arhiva. Podršku organizatoru i učesnicima skupa pružio je u svom pozdravnom pismu izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin.

Ostavljen sam a ljubav kao da kušao nisam. Slušam tužne pesme naše zajedničke drugarice Cece, dok mi se suze slivaju niz silikonom popunjene obraze, preko hirurški smanjene trajno depilirane brade, do silikonom popunjenih grudi i tu padaju i prave jezerce. Iz silikonom popunjenih usana cure psovke i kletve. Moje botoksom zategnuto lice ne može da pokaže tugu i bes koje osećam. Šta mi je činiti? Šta da radim? Da odem do prodavnice da kupim hleb i mleko, do trafike po papirnate maramice, da pustim jednu mašinu da opere veš, da obrišem prašinu, usisam, opeglam, spremim ručak (ženskom poslu nikad kraja), skuvam kafu, sednem i smislim osvetu?! Platićeš mi Palmo, platićeš. Zapamtićeš dan kada si se usudio da me ostaviš zbog tamo nekog Bidže!

  Profesor Jaroslav Flegr, Karlov Univerzitet, Prag

Sećate se onih loših naučno-fantastičnih filmova u kojima vanzemaljci okupiraju Zemlju, ali ti okupatori izgledaju veoma slično nama, pa je gotovo nemoguće razlikovati ih od običnih ljudi? Po izgledu i ponašanju oni su isti kao i mi, izuzimajući, možda, neki slabo primetan anatomski detalj ili detalj u ponašanju koji ih odaje. Razume se, okupatori

 Reč ima gost autor alselone 

Čovek često postavlja pitanja o tome zašto smo se našli baš na ovoj planeti a ne na nekoj drugoj, zašto baš u galaksiji Mlečni put a od skora i od pojave teorije multisvemira postavljamo pitanje zašto smo baš u ovom svemiru, u ovakvim fizičkim vrednostima. 

Ovako postavljena pitanja mogu da nas odvuku na potpuno pogrešnu stranu. Jedan od najpoznatijih astronoma svih vremena, Johan Kepler, potrošio je decenije razmišljanja i istraživanja pokušavajući da odgovori na pogrešno pitanje - zašto je udaljenost Zemlje i Sunca baš 93 miliona milja. Odgovor na ovo pitanje kao i na sva slična pitanja nije matematički, on je filozofski. Pravo pitanje nije zašto je Zemlja udaljena od Sunca tačno toliko milja nego zašto smo se mi našli na toj i takvoj planeti.

Upravo se navršilo godinu dana od prvog gostovanja na mom blogu. Nema razloga da sa takvom praksom ne nastavimo i u 2009. 
Gasa nam možda pomalo i nedostaje ali talenata, svakako – ima.
Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo da Vam predstavim : darkonduty
 

  Ovaj događaj odigrao se prije dvije godine u zgradi Marije, moje najbolje prijateljice sa faksa.
  Mare, kako je od milja zovem, živi u četverokatnici u zapadnom dijelu grada i kućepaziteljica je zgrade (što u prijevodu znači kad god iskrsne neko sranje nju zovu da sanira problem). Njena služba za dobrobit i veseli suživot sustanara tu ne završava, jerbo je mnogi stanari zdravo za gotovo uzimaju kao kućnog psihijatra pa tako ima direktan uvid u intimu koja se odigrava iza svih tih zaključanih vrata. A tu se već nađe svega i svačega na čiji račun se ponekad svjetski nasmijemo i zezamo.
 

To je pravi, beli Dolenjski krompir.

- Glejte se pa, krompir zelo v redu. Smo zelo zadovoljni z njim. Je odličen, je debeu. Poglejte kakšen je. Za prodat ga pa nemamo, kjer smo ga prodali tovarni "Kolinska", Ljubljana.

Knor, instant pire. Ko smiče izbranih sort belega Dolenjskega krompirja.

- Dober je, dober, a-ha-ha.

Pričam večeras sa snajom, bratom i gospodjom i i nekako se dotakosmo reklama. Tada shvatih da je najstarija reklama koje se sećam ona o dolenjskom krompiru. Bože, koliko je to davno bilo! Kad, ima je na Netu. Kakvo sećanje. 

Onda malo probrljah po netu i naidjoh na još neke. Evo tih reklama naše (a možda i vaše) mladosti

Posle, teške, poslednje decenije 20. veka građani Srbije su sve više zaokupljeni dnevnim ekonomskim temama, koje ''život znače''. Sve je više interesovanja za stopu inflacije, kretanje kursa dinara, veličinu prosečnih zarada i penzija, a u skorije vreme raste zanimanje i za akcije, budući da većina nas očekuje da dobije obećanih 1000 evra od korporatizacije šest velikih državnih preduzeća. Mnogi, naravno, ne mogu da uoče da u mnogim društvenim pojavama leže ekonomski uzroci, dok se, s druge strane, često daje preteran značaj novcu u determinisanju političkih i