E, da mi je da nađem nekog ko hoće ovde svatove da pravi, a da to bude po starinski, i da taj neko hoće da me uzme za šefa protokola, al bih i volela.

al ne znam koliko.

Nikad ovako dugo nisam čekala račun, tačno se brinem da mu se nije nešto desilo 

- Sledeće godine sam punoletna.

- Kako kad si sledeće godine tek treća godina gimnazije?

- Mama, vreme se ne računa školskim nego kalendarskim godinama.

- Moje se računa:P

Ovo je prilog koji su za Srpsku naučnu televiziju uradili učenici moje škole, u okviru akcije - Đačke vizije naučne televizije.To je plemenita ideja osnivanja dopisničke redakcije u svakoj srednjoj školi u Srbiji. Oni vas obuče i upute u osnove snimateljsko-novinarskog posla, lobiraju da se dokopate minimuma tehnike, pomognu vam da montirate priloge i onda to emituju u okviru svog programa, koji je po koncepciji potpuno različit od ostalih komercijalnih kablovskih televizija. Bave se naukom, kulturom, obrazovanjem i ostalim neprofitnim tricama i kučinama:) Ekipa koja stvara program za ovu televiziju je izuzetno mlada, obično studenti, postdiplomci, nadareni pojedinci, a predvodi ih čovek nepresušne energije i ideja - Živojin Žika Petrović.

U današnje vreme gledamo mnogo neinventivnih reklama. I glupih. Pa i ponižavajućih. Učimo sebe da ne reagujemo, jer svi verujemo da odluke ne donosimo na osnovu njih. Manje više, lično se na sličan način ponašam, odbijem im na glupost i olako potrošen novac za oglašavanje. Osim... osim ako su u pitanju deca. Poslednja u nizu kampanja koje su mi „naišle na živac" je kampanja Erste banke za stambene kredite, čiji je teaser na bilbordu , izazvao

               Evo me gde sam zagazila u trinaestu godinu kako sam se registrovala na Blog devedeset dvojke. Preporučila mi ga je jedna od mojih mnogobrojnih pobočnih zaova, tačnije, obratila mi je pažnju na pisanje Jelice Greganović.

ima jedno dve tri nedelje, ne izlazim iz stana osim da kupim neke ogromne neprirodne jagode,  boks mekog marlbora (ne smem da napišem koliko kutija ode dnevno), novine izbegavam, jedem samo špagete (to me ne mrzi da napravim) , pijem neznamnijakoliko litara koka kole dnevno, mutim kafu za kafom.... kroz prozor sunce, ispred kuće blato, kafić u komšiluku nezanimljiv već mesecima, ljubazni prodavci, komšinica mi gleda u šolju, uvek neki susret, glas, dobitak, put... 

i mislim samo jednu misao "da se ide"

onda neko organizuje promociju moje - zoranove knjige "zalažem

Žali mi se čovek kako postoji ozbiljna opasnost da članovi udruženja Ateisti Srbije ispadnu najveći licemeri i kukavice koje je Sunce ogrejalo.

Kaže – nije u redu što Ateisti Srbije napadaju samo Srpsku pravoslavnu crkvu. Brine – oni drugi, posebno oni što pucaju u novinare i skaču po spomenicima kulture u vlasništvu SPC kao da su šugavi, kao da ne postoje. Upozorava – negativna diskriminacija je to. Moli –  malo više pažnje da Ateisti Srbije posvete drugim, miroljubivijim verskim zajednicama.

Život u ovoj našoj, ili čija li je već, despotskoj Srbiji podrazumeva neke neupitne činjenice. Logična je to stvar – život u bilo kojoj, bilo čijoj zemlji, bila to balkanska despotija ili skandinavska socijaldemokratija, podrazumeva da čovek svakog jutra ne uči sve iz početka. Velika većina stvari je manje-više ista ili se menja dovoljno sporo da tek naša deca primete kako su im roditelji neumoljivo zastareli. Pa šta je to u Srbalja neupitno? Rezultati najsvežijeg popisa građana ukazuju kako je osam do devet od deset građana koje sretnete na ulici pravoslavne vere. To je jedna respektabilna grupa. Nesumnjivo je da živeti u Srbiji, u dobru i u zlu, znači biti okružen pravoslavljem.

 agencija S.A.B. sa spustenim roletnama

Osmatračnica sa koje posmatram osamdesete se konačno uzdigla na visinu sa koje mogu da priuštim priču o tom vremenu. Shvatio sam i smisao „istorijske distance": ona nastaje kada postoje čitaoci koji nemaju pojma o vremenu o kome pišete. Kao u anegdoti koja poredi čitanje i hodanje po ćupriji na Drini, pisati za one koji su ćuprijom hodali riskantan je posao. No, zadovoljavam se time

Eto, danas je 7.juli-Dan ustanka naroda Srbije protiv fašizma koji je ukinut kao državni praznik I ovog 7.jula zvanična Srbija nije načisto da li slavi antifašističu borbu ili kolaboraciju.

 U Beloj Crkvi je održana svečanost i položeni venci u slavu onih koji su podigli ustanak, a istovremeno je SPC služila parastos onima koji su bili u službi okupatora, samo su izvršavali naređenje. Srbija je opet podeljena, ne zna gde je ili se pravi blesava. Činjenica je da su postpetooktobarske vlasti osramotile Srbiju marginalizujući njen doprinos u antifašističkoj borbi i visoki ugled u antifašističkoj koaliciji. To potvrđuje i činjenica da je prvi put posle 2000.godine predsednik Srbije primio delegaciju SUBNOR-a.

I šta sad?

Srušiše i Lokija. Eto, nekako se sve to skupljalo do danas. Šta stvarno treba da predstavlja cenu tog čina? Ne znam ni sam.

Nisam prisustvovao kada se desilo. Čuo sam da su zablokirali ulicu. Da je jedan čovek povređen. Sve ove informacije su nepotvrđene. Jel iko igde video ikakvu vest?

Patrijarh Pavle

Ko će biti novi 45. po redu patrijarh stvar je SPC i njenih vernika.