Bila sam u matici. Videla sam sunce. Okruglo je, žuto i sija. Zajedno samnom sunce su zelenim potiljkom gledale i horde ljubičica, kojima se osuo moj plac u Zavičaju. Ljubičastim kao noć pocrvenela od stida, konkurisale su bele. One što imaju ljubičaste trepavice. Između njih se mogla pronaći i po koja lilasta, neodlučna ljubičica, koja će tek pri trećem izbacivanju glistastog korenčića odlučiti koje boje želi da bude. Iznad njih je žutim prahom cvetao tanušni dren, bez straha od iznenadnog mraza, očito verujući o legende o svom zdravlju.

Bez pitanja i prethodne najave pozna jesen je gurnula nogu u vrata. Sa planina koje se vrhovima već bele, kliznuo je ledeni vazduh i pred sobom poterao mlečne magle. Prozori su odjednom postali preširom otvoreni i članovi naše porodice instiktivno sve češće prilaze radijatorima, gladeći ih sa očekivanjem.

Ako je u Srbiji postojalo tačnije, u budućnost zagledano, poređenje, onda je to Dužan ko Grčka. Neizgovorivih i još teže prebrojivih 300 milijardi evra + 30 milijardi istovalutne budžetske rupe. Toliko je težak grčki problem, koji se zahvaljujući njenom članstvu u EU i evrozoni, već danima budi među prvim vestima svih evropskih medija.

Dok se brodić sa Crvenog otoka u kasno popodne približava rovinjskom malom molu, um se prazni od dnevnih briga koje nemilosrdno proganjaju još od Beograda, ogrne ih profanošću, i gurne duboko u podsvest.  Devojčica duge kose naslonjena na ogradu gornje palube i ja tik iza nje gledamo obrise Rovinja koji dobija nijanse crvene cigle zbog skorog zalaska sunca. Opet mi je žao što nisam slikar. Ništa veliko. Onaj što prodaje slike za 20 evra turistima na nekom trgu.  Dovoljno.  Nema te fotografije u koju možeš da utisneš sve što ti ovaj pogled budi.  Mašina je to. Briše intimnost. Devojčica rukom pokazuje crkvu Sv. Eufemije koja dominira rovinjskim prostorvremenom i kaže „tu smo negde mi".  More je mirno i brodica se ljuljuška.

od svih mladih nada u prvoj nedelji us opena najbolje se pokazao andrej rubljov, momak koji je dosta obećavao još pre par godina, ali zastao, pa su ćorić, kirios, a naročito zverev preuzeli
inicijativu.

Ogroman krst dimenzija 18x11 metara? Ili....

Imao sam nedavno (meni) zanimljivu raspravu s jednim kolegom o tome je li Jugoslavenska narodna armija (JNA) istjerana iz Slovenije, u onim davnim danima s početka post-jugoslavenskog rata, na ljeto i u ranu jesen 1991. On je smatrao da jest, i zapravo se začudio kad sam to doveo u pitanje. Kao da se nekako ‘podrazumijeva’ da je JNA ne samo istjerana iz Slovenije, nego i izgubila taj rat, a onda potom i sve druge ratove koji su slijedili.

Drugim se ratovima ne bih bavio – jer su oni samo dijelom (i to manjim) ‘ista priča’, ali u slučaju rata u Sloveniji, niti je slovenska

   U pet do 12 sam poslao svoj zavrsni seminarski rad da bih se samo desetak minuta kasnije vozio kolima do aerodroma. Kum me je odbacio malko ranije jer je morao poslom do susjedne Lujzijane. Putovanje od najveceg teksaskog grada na obalama meksickog zaliva pa do srpske prestonice na Dunavu traje 12 sati, naravno, put traje vise kad se doda presjedanje u jednom od evropskih gradova.

 Svaki putnik gleda dvije stvari da ne zaboravi: pasos i novcanik. Putnici poput mene imaju i trecu, a to je bijeli stap. Zivimo u opasnim vremenima, ali samoobrana je sekundarna svhra mog stapa. "Slijepi

Kome danas presudjuje Haski Tribunal?  Oni sto se cesto proglasavaju za patriote tvrde da se sudi  Hrvatskoj , Crkva u Hrvata svojim ponasanjem ocigledno pokazuje  donekle slican stav.  Sa druge strane ,  postoje oni koji tvrde      da se radi o pojedinacnoj odgovornosti pa samim tim na optuzenickoj klupi sjede ljudi sa svojim imenima i prezimenima : Ante Gotovina,Mladen  Markac I Ivan Cermak.

Iako  bi bilo prilicno naivno vjerovati u crkveno patriotsku demagogiju koja  presudu trojici generala zeli prikazati kao presudu   drzavi il jos gore cijelom narodu

Primetio sam da je u poslednje vreme nešto manje političkih blogova, te je red da ja napišem jedan. Čak i ovi koji se pojavljuju se nekako ne bave suštinskim pitanjima. Jedno od tih suštinskih pitanja jeste šta Srbija hoće, kojim putem da ide. Da li hoće da postane deo EU, deo neke rusko-evroazijske grupe ili možda nesvrstana? Da li njen položaj (od geografskog do ekonomskog) čini njene želje realnim? Ako gledamo sastav Skupštine, čini se da Srbija želi da postane deo EU. Istini za volju, većina tu EU doživljava kao neki mitski pojam, kako će sve da postane bajno i krasno kad jednog dana uđemo u tu EU, bez potrebe da mi išta promenimo, kako kod samih sebe, tako i u načinu na koji funkcioniše društvo. Jedan od razloga zašto je opozicija slaba jeste u tome što im je Vučić maznuo takav pojam EU, te sad oni ne znaju kako da diferenciraju svoju politiku od njegove.

Nemam nikakav lični komentar. Ništa da dodam ili oduzmem. Samo da vam ponudim linkove i ponešto podvučem.

25 NAJUTICAJNIJIH ŽENA 20.VEKA  po izboru Tajm magazina

VIDEO

5 PITANJA  ZA NEKE OD NAJUSPEŠNIJIH POSLOVNIH ŽENA DANAŠNJICE

Ko su ljudi koji ne plaćaju račune?

Ko su ljudi koji se švercuju u prevozu?

Ko su ljudi koji prelaze ulicu na crveno i van pešačkog prelaza?

Ko su ljudi koji voze ne poštujući saobraćajne propise?

Ko su ljudi koji parkiraju kola gde stignu?

Ko su ljudi koji bacaju otpatke po ulici?

Milan Nikolić

"Između populizma i elitizma, ostalo je pitanje - ko zaista sme u LDP, a da on ne bude kritkovan po budoarima, salonima, tribinama za sedam istomišljenika koji se međusobno preziru, kafanama, i fashion roomovima? Ukoliko nam je respektabilnost uopšte više bitna kada 'mislimo' sopstvenu političku scenu. Ne govorim to kao 'siguran glas' na nekim budućim izborima, već kao neko ko pokušava da razluči šta je političko mišljenje, šta  intelektualni kobajagi elitistički, a zapravo cinični, samoreklamerski pozeraj, a šta žuto, tabloidno kritiziranje