Nekada davno gledao sam nekakav crno-beli film domaće produkcije. Ili je bila TV drama, ne znam tačno, bio sam baš mali. U svakom slučaju nekakav siromah čovek u izlogu radnje ugleda nešto najlepše što je ikada video: beli lakirani nameštaj za kombinovanu sobu. Kao iz bajke. Sve sa zlatnim okovom. I zaduži se nesrećnik do guše, kupi tu “sobu od poleture”, okači luster “s kristali što se ljiskaju kaj ribe u plitku vodu” i bude srećan-presrećan.

Osim "kombinavane sobe" taj čovek je imao i jedno muško dete od jedno pet-šest godina. I to dete, dok je bilo samo

Već se najavljuje i termin izbora, a izborna kampanja je uveliko počela. Veliko je pitanje da li će se , kao svih ovih godina izbori dobiti ili izgubiti na prodaji magle o krupnim nacionalnim interesima ili konačno govorenjem istine i okretanjem konkretnim životnim pitanjima. Zato  ne bi bilo loše da stranke i političari razmisle da li će dobiti više glasova ako narodu kažu istinu ili ga i dalje budu zamajavali. To posebno kada je u pitanju Kosovo jer kako god urade rizikuju.

 Ako kažu da Kosovo definitivno nije u Srbiji izgubiće jedan deo birača, ako kažu da jeste i da će ga „braniti ako treba i ratom“ takođe  rizikuju da izgube jer narod zna da to nije tako.U suštini, narod na Kosovu je baš briga koja će stranka dobiti a koja izgubiti, za njega je važno kako će se njihov problem rešiti, a vreme je da se reši.

Upravo o Kosovu danas u intervjuima imamo stavove jednog  političara i jednog  analitičara, pa vredi analizirati i političara i analitičara.

Tokom popodneva, u Njujorku, počeli su direktni pregovori Beograda i Prištine, o statusu Kosova. Kol'ko se čuje, dve strane će, današnje vreme, iskoristiti za predstavljanje svog stava o statusu. Beograd insistira na suštinskoj autonomiji, a predstavnici Kosova dolaze sa dokumentom o međudržavnim odnosima Srbije i Kosova.

Obe delegacije su već dva dana na vegeterijanskoj prehrani. Crveno meso je ukinuto, a i beli šećer. Zidovi kancelarije UN, u kojoj se pregovori vode, su obloženi madracima, bez dugmića. Delegacijama je, u kancelariju, zabranjeno unošenje oštrih

Diplomirao je! Desetkom! Prestolonaslednik, vidi levo, je diplomirani politikolog Bečkog Univerziteta! Javilo mu jutros. Od tada sam u stanju euforične sreće u ime koje je stradala jedna činija, kvaka na balkonskim vratima koju sam snagom oduševljenja iščupala, nek je šrafi ko ume, briga me i za balkon...Srećna sam tako da mi nikako ne uspeva da zaustavim saseckani film koji mi se vrti po mozgu...Patetično? Možda. Možda čak i sigurno. Ali, to je jedino o čemu sad mislim. Uspeli smo jednog da izguramo, jeste da su ostala još dva komada, ali sad smo i mi iskusniji.

I bez obzira što mi basira u slušalicu i ima dva metra, i akademski je građanin sveta i svemira, ja još uvek ne mogu da zaustavim traku sećanja po kojoj on mili na sve četiri, tražeći zgodnu priliku da pojede ostatak pomade za ruke i slične ekstremitetne delove tela.

Jutros me je na Facebook sačekala ova poruka:

1) Oprah Winfrey Show

I'm sure many of you watched the recent taping of the Oprah Winfrey Show where her guest was Tommy Hilfiger. On the show, she asked him if the statements about race he was accused of saying were true.
Statements like"..."If I'd known African-Americans, Hispanics, Jewish
and Asians would buy my clothes, I WOULD NOT have made them so nice. I
wish these people would *NOT* buy my clothes, as they are made for upper
class white people."

His answer to Oprah

Zameraju mi moji najmiliji sto u vreme epidemije proliva pisem o korsetu umesto o belom mantilu. Epidemija proliva, izazvana Norovirusom, se javlja u UK svake zime, u manjem ili vecem obimu, kao grip, samo sto ne postoji vakcina, ali postoji pranje ruku (virus se prenosi fekooralnim putem), cemu zahvaljuajem sto, uprkos brojnim bliskim fizickim kontaktima sa obolelim jos nikad nisam i sama dobila, bas kao ni bilo ko od ljudi sa kojima radim. Dozvolite mi da izaberem drugu “belomantilsku” temu – komplementarnu i alternativnu medicinu.

Zahvaljujuci intenzivnom angazovanju princa

Tesko je opisati jucerasnje dogadjaje u Novom Sadu bez mnogo emocije,pa se necu ni truditi. Mnogo se toga desilo puno je ustalasanih strasti a odjeci & reagovanja ne prestaju i verujem da nece prestati jos dugo. Da ne opisujem nadugacko sta se desilo i ko je poceo jer to su videli milioni ljudi na televizijama sirom Evrope. Bitno je nekoliko stvari koje su postignute 7.oktobra u Novom Sadu.

Gradjani su izasli na ulice masovno i iskazali svoj rezolutni antifasisticki stav. Pajaci u parlamentu sa svih strana trude se da omalovaze taj stav i ruse ionako maleni i zakrzljali ugled institucija

by Katja T.

I tako još jedan dan prolazi dok ga ja čekam a imam previše ponosa da bih vrisnula koliko mi nedostaje i koliko mi treba. I ne znam da li to radim iz straha ili zbog ponosa...ali i ponos je proizvod straha. Plašim se da ću svojim potpunim razotkrivanjem postati totalno izložena i ranjiva. Ponos mi je poslednja linija odbrane. Ne znam koliko dugo će izdržati. Sati su predugi. Pokušavam nečime da

Dvadeset godina besprizornog otimanja novca i resursa ovog naroda od strane političko-tajkunske kaste bilo je dovoljno da se društvo vrati u predcivilizacijsko stanje. Ono što je na vrhu piramide bila besomučna krađa moralno nakaznih vladara i kruga njihovih poltrona, koji su nas uz pomoć naše slomljene volje uzjahali i danas čine naš politički sistem, na putu ka dnu se pretvorilo u gloženje oko ostataka plena i mrvica koje su nam bacali. Zaslepljeni lažnim ideologijama i nimalo slepim vođama gubili smo države, gradove, blagostanje, samopoštovanje, dostojanstvo. Pretvorili su nas u apologete zločina, svoje krvave pirove i gadosti proizvodili u zajedničke, plemenske i nacionalne. A zatim i otpor svemu tome unovčili, uhlebili, izigrali.

Dođemo mi na portirnicu. (Grip... grip... grip... grip... grip... grip... grip...) Stanemo u red pred lift. (Grip... grip... grip... grip... grip... grip... grip...) Uđemo u lift. (Grip... grip... grip... grip... grip... grip... grip...) Počnemo sastanak, ali malo-malo, pa nas prekidaju hitnim pozivima, pitanjima... (Grip... grip... grip... grip... grip... grip... grip...) Stoga smatram da je prigodno ovaj blog početi opuštajućom muzičkom numerom, da umanjimo stres:

Što se tiče posla kojim smo došli, vesti su uglavnom dobre!

1. Prisustvo oca deteta

(Илити: Не волим да причам о себи, али узмите мој случај)

Gost autor: Tasadebeli

Када сам започињао своју просветарску каријеру, непрекидно сам понављао у себи: „Ти сада радиш са живим људским бићима. И то малим људским бићима. Деца нису истоветни шрафови на некој покретној фабричкој траци, а ти ниси Чарли Чаплин у Модерним временима који те шрафове треба да заврће на исти начин по читав боговетни дан толико да ти руке понављају исти покрет чак и када престанеш да радиш на траци. Деца нису шрафови, људи нису шрафови,...“ И тако стално, ево већ двадесет година понављам то себи.

Nažalost lepa vest o ulici koja nosi Šabanovo ime je nadjačana rasističkim skandalom. Stanovnici ulice sa maštovitim imenom "Južni bulevar" čije je ime gradska vlada promenila u "Bulevar Šabana Bajramovića" su se digli na ustanak ne želeći da im se teško stečeni ugled kalja činjenicom da stanuju u ulici koja nosi ime po ciganu. Po kalašturi. Za svaki slučaj su za javnost navukli bele rukavice bez prstiju žaleći se na ogromne administrativne troškove preadresiranja mnogobrojnih dokumenata koje imaju na novo cigansko ime. Nisu oni rasisti nego ih je nemanje na to nateralo. Od stotinu ulica sa promenjenim imenom interesantno je da su se jedino južnobulevarci odmetnuli u hajduke i krenuli u boj sa rasnim neprijateljom prebivsi udovicu Šabana Bajramovića.

autor je moj dragi gost loader 

Sretoh danas Lazara. Šeta, zamišljen... Bez oklopa. Deluje gotovo krhko. Šest vekova provlačenja po epskim pesmama nekako... kao da ga je zasitilo. Gleda nizbrdo reku u daljini, obalu, obrise zgrada koje se prostiru kroz izmaglicu... Pitam ga, zna li šta se sve u međuvremenu dešavalo, i da li je zamišljao da će na kraju ovako ispasti. Onaj njegov blago prijazan izraz, kojim je hteo da naznači kako pažljivo sluša moje pitanje, već narednog trena postade zabrinut, skoro utučen. Savi glavu i spusti težak

Naš istorijski voz

"Šta su čelnici vlasti, pre svih Vlada Srbije, pošto je glavni organizator puta vladina Kancelarija za KiM i vladin službenik Marko Đurić, tačno hteli da postignu pokrećući 'promotivni' voz Beograd-Kosovska Mitrovica, nije pitanje nad kojim treba gubiti vreme. Jer, tom neuspešnom vožnjom oni su