Ovako je zvučalo prvih 80 sekundi Radija B92.

Danas je rođendan mojoj B92 i Mojoj najboljoj drugarici. I jedna i druga su mi ulepšale život nezaboravnim sekvencama. I jedna i druga u mom životu zauzimaju posebno mesto. Danas, u podne, B92 je napunila 19, a Moja najbolja drugarica više nema 23,5 godine, kao i ja upravo je stekla 24 godine.

A onog dana kada je Radio B92 otvaran...

15. maja 1989. godine u našoj redakciji u Domu omladine bila je trema do neba. Tonac Robert Klajn, legenda naša, vrteo se onako krakat između sastravljenog Verana i »ekipe sa drugog sprata«, tadašnjih naših vlasnika... na stolu je čekala flaša šampanjca, za koju se nije znalo ko sme da pristupi otvaranju, obzirom da smo se svi tako tresli, da bi pomenuti šampanjac mogli da dovedemo do čep-raketnog stanja. Ja sam stajala prilepljena uz zid i sa stravom gledala špajz, koji je godinama uspešno glumio naš studio, kako šljašti od jutarnjeg sunca i sve one koji su se u njega natrpali pretvara u neprepoznatljive senke. Negde u ćošku je čučao Saša Žigić, koji je trebalo da vodi prvi program novog radija.

-       Ko vodi?

-        Mi, sa deset.

-        Ko smo mi?

-        Naši.

-        Naši?

-        Naši.

Bogami, ako naši nastave da vode protiv naših, neko će sutra ostati bez ručka, a mogao bi i sam da pegla svoje košulje. Ja jeste da imam naš pasoš, ali sam se i za naš tako načekala, da ako naši izgube od naših, to neće dobro da biva. To zna i Žmu koji kao mudra sova sedi ispod stajaće lampe i konkuriše joj sjaktanjem, jer naši vode. Doduše, zna on da ne sme baš otvoreno da likuje, al' zato mu se smeje levi obrijani brk i oči mu cakle parafinskim pogledom holivudskih švalera.

Moj prijatelj Majkl, rođen je i živi u SAD, predaje istoriju evropske književnosti na uglednom Univerzitetu Viskonsin. On nikad nije bio u Srbiji, otadžbini svojih predaka, ne govori srpski jezik, ali psuje isključivo na srpskom. Majkl srpske psovke, vešto i na pravom mestu, ubacuje u čist književni engleski, kojim se isključivo izražava čak i u svakodnevnoj konverzaciji. Njegovi prijatelji naučili su sve srpske psovke, čak i one koje nemaju svoj pandam u engleskom jeziku, kao naprimer: «Jebem ti oca kroz oca».

U Srbiji žive rasisti i ksenofobi. Jadni u svom neznanju, bolesni od sopstvene mržnje, lenji da se promene, bolesni od sebe. Skoro ni jedan steretip koji stanovnici Srbije imaju o sebi nije tačan. Poneki steretip iz instranstva je tačan a stanovnici Srbije su vredno radili da ih dokažu.

"She said that she would dance with me if I brought her red roses," cried the young Student; "but in all my garden there is no red rose... Ah, on what little things does happiness depend! I have read all that the wise men have written, and all the secrets of philosophy are mine, yet for want of a red rose is my life made wretched" (Oscar Wilde: The Nightingale and the Rose)

 Gost autor: Nurudin

Bila bi velika slučajnost da sam pogodio njeno ime. Jagoda je zovem jer je riđokosa i nežno pegava baš kao što pamtim moju drugaricu Jagodu koja je trenirala košarku u vreme kada sam i ja bio košarkaš. Nisam siguran da li su joj dali to ime da bi uskladili list rođenih sa bojom kosice ili su samo tako hteli da je nazovu i pre nego se rodila.

Meni je ova druga Jagoda,o kojooj pišem, lepa. Nije lepotica ali je lepa. Onaj tip, malkice naglašenog ubrzanog starenja, koje je dobar standard zustavio. Ako i nije lepa barem je prijatna. Viđam je tu po parku u lakiranim najk patikama od 12 000 dinara, sa dve prelepe ćerkice, lepo odevene, umivene, lepo vaspitane, ... Kao reklama za kredit za neku banku.

Današnja vijest - da je ruski predsjednik Dimitrij Medvedev poslao u parlamentarnu proceduru zakon kojim se mandat ruskog predsjednika produžuje sa četiri na šest godina - pokazuje (možda više od bilo čega drugog) namjere ruskog vladajućeg dvojca: da na vlasti ostanu dugo, dugo. Za taj prijedlog sam čuo na jednoj konferenciji u Nottinghamu, još u lipnju ove godine. Ugledni (i očigledno vrlo dobro obaviješteni i vrlo talentirani) kolega, profesor ruskih studija, rekao je da je Medvedevljevo predsjednikovanje Rusijom zapravo samo kratki (pa makar bio i četverogodišnji)

Gde je hrišćanstvo danas? Nakon dve hiljade godina istorije koliko je ono zaista naučilo iz sopstvenih grešaka? Sudeći po vestima koje ovih dana stižu iz Rima moglo bi se reći da se epoha skandala nastavlja i iznova produbljuje u vrtlogu uzroka i posledica dela raznih klirika koji na ovaj ili onaj način zloupotrebljavaju svoj crkveni položaj i društveni status.

Papa Benedikt XVI je samo nekoliko dana nakon što je ukinuo ekskomunikaciju biskupa Ričarda Vilijamsona koji je poznat po tome što je otvoreno negirao holokaust po čijem je tumačenju, tokom II svetskog rata ubijeno je između 200.000 i 300.000 Jevreja i nijedan u gasnim komorama, unapredio u pomoćnog biskupa grada Linca, Gerharda Mariju Vagnera koji je od pre poznat po svojim izjavama u kojima je Cunami u Tajlandu i uragan Katrinu nazvao osvetom i izlivom Božjega gneva. Od ovakve besmislene izjave može biti gora ona od poznatog baptističkog propovednika Džerija Folvela u kojoj je za događaje 9. Septembra 2001. godine optužio sekularizovano američko društvo ili ona od katoličkog sveštenika Vjekoslava Lasića: "uvjeren sam da je poglavnik Ante Pavelić sada u raju i da zajedno s nevinom dječicom gleda Bogu u lice."

Htela sam ovih dana da primenim jedno malo odvikavanje od blogging-a, i da se javim negde u avgustu, e da bismo se malo odmorili, kind of reset.  Ali kao što vidite ne ide mi lako, pa velim, ko priznaje pola mu se...Sledi redovan sezonski izveštaj iz mog sokaka. Nekako s proleća sam govorila na blogu nekog od manccini-jevih da ću zasaditi nešto svojom rukom, da vidim kako je to. Sve se to primilo, cvetalo...

Скоро сам упитао пријатељe да ми препоручe неколико књига које су релативно нове (нисмо улазили у прецизне дефиниције, али се подразумевало нешто као последњих двадесетак година, дакле ништа Андрић, Киш, Пекић, Селимовић, Тишма, Црњански, ...), у оригиналу написане на српском, и добре. Понудили су, без претензија да списак буде потпун или икако уређен (уосталом, састављен је необавезно, преко залогаја, уз обећање да ће додати још кад се отрезне и сете), са експлицитном напоменом да је субјективан (а какав иначе?), шест наслова,

Тата (Крсто Поповски),
Комо (Срђан Ваљаревић),
Looney Tunes (Светислав Басара),
Страх и његов слуга (Мирјана Новаковић)
Судбина и коментари (Радослав Петковић)
Под сенком крила (Предраг Брајовић)

.

Ја сам из домовине отишао пре нешто мање од 20 година.

Понекад прочитам вести и коментаре одатле и видим -- тамо, бре, има будала за извоз!

.

Džinovska Zlatna Glava Boga - Mebius, scena iz Inkala

Prije neki dan se na blogu “zakačih“ sa vrapcem-u-stijeni oko ograničenosti (navodno mog ;)) poimanja potencijalno mogućeg  Boga. Pošto se to zbilo na blogu krajnje tužnog i nesrećnog  povoda, saglasismo se da tu raspravu nastavimo na nekom prikladnijem  blogomjestu, gdje će sveopšte filozoFisanje, metamuđenje i ritualno premlaćivanje prazne slame ljubičastim vibratorom, a uz sav spektar nekonvencionalnih argumenata kakav je recimo  najsvježiji ontološki dokaz o Njegovom postojanju -  Jusa je prvi! Jusein je prvi! ... Ima Boga! Ima Boga! – Duško Korać/RTS, djelovati prikladnije, smislenije, gotovo poželjno...

Po svemu sudeći pomeranju kazaljki na satu (bar u Evropi) je odzvonilo. Evropska Komisija će predložiti ukidanje tzv. DST (Daylight Saving Time) sistema tako da se više neće, dva puta godišnje, pomerati kazaljke na satovima. Medjutim, neće se jednostavno samo ukinuti "letnje" računanje vremena, nego su organizovali anketu gde su gradjane pitali šta oni žele ... tj. koje računanje da zadrže.

Lično smatram da je to malo tupavo pitanje, tj. uvodjenjem globalnih vremenskih zona, definisane su širine zona i vremenske razlike zavisno od rastojanja u odnosu na osnovni meridijan. Po tom sistemu "zimsko" računanje je ono pravo. "Letnje" je bila caka za povećanje ekonomskih efekata (koja je pokazala prilično slabe efekte). Na svu tu suludost "birokrata iz Brisela" se naravno nadovezala i naša poslovična borba za "večito leto" tj. arlaukanje kako smo mi u pogrešnoj vremenskoj zoni koju smo uveli zbog "mrske" SFRJ.

Koliko god da neki ljudi više voleli letnje računanje vremena (pa "lobiraju" da mi predjemo u vremensku zonu u kojoj je Grčka) mi zapravo jesmo u pravoj vremenskoj zoni.