Otvaram sanduče da proverim da li država potražuje još nešto od nas i da li me banka obaveštava na 15 strana šta sam sve potrošila i na koliko još načina mogu da se zadužim dok nas sve zajedno ne pokupe i ne odvedu u vavilonsko ropstvo. Nisam  očekivala napad s leđa u vidu postarije, doterane, nepoznate gospođe.

- Jeste  li vi iz ove zgrade? (Takvim tonom mi se poslednji put obratili verovatno još razredna u srednjoj.)

-  Jesam, zašto pitate?

- prilog za razgovor o nama - 

Kad se (i ako se) uopšte razgovara o SFRJ, teme tog razgovora su mahom sledeće tri:

1. raspad (tragičan i strašan) i teorije zavera vezane za raspad

2. nostalgija vezana za ljude, prostore, pejzaže, muziku  koje je neko voleo i poznavao u toj državi

ili (najopštije) 

3. utisci o tome kako se "tada

- b92 fm, drugi deo, a o tome kakva je to divna nova novotarija da svi koji su na FM mogu pisati i imati The Blog na B92, kako do tih tekstova "doći", čitati i komentarisati i zašto je to sve baš zanimljivo -

"KISS je delanje, Occam oštrica je razumevanje"
U rasponu od sedam vekova među ljudima, a u sasvim različitim oblastima, se javlja jedna te ista, šarmantna, zavodljiva, skoro utešna (i meni tako očigledno istinita) ideja o - neizbežnoj jednostavnosti svega. Ideja koja nam je (paradoksalno) izgleda tako neverovatno komplikovana da je ljudi sasvim retko pominju ili primenjuju, ako uopšte.Kao da ljudi ne vole kad je jednostavno.
Ideje jednostavnosti su o tome kako je sve ono što ljudima nije jasno, nad čim su zapitani i što vide kao privatni, sopstveni, naučni, istraživački ili opšti problem, sve ono što nam izgleda sasvim nerešivo, da je sve to ustvari takvo da, pre ili kasnije, (našim radom ili samo od sebe), dobije jasnoću, rešenje, odgovor koji je upravo najjednostavniji mogući od svih mogućih odgovora i rešenja koji su nam (možda) padali na pamet.
Od ovih dveju ideja razdvojenih vekovima, prva - Occam`s razor (Okamova oštrica, britva, sečivo) potiče iz XIII veka, a druga - KISS iz XX veka.

Poslednjih dana naš se društveno-politički život usložio do krajnjih granica, a njegova entropija postigla je stepen koji u čoveku proizvodi stanovitu količinu nemira. Događaji prestižu događaje, prate ih odgovarajuće izjave zvaničnika, a zebnja raste. Ja, na primer, što bi Vulin rekao, kao građanin, imam želju da živim u normalnoj, mirnoj zemlji, koja ima definisan proevropski i civilizacijski put i izvestan cilj kome teži. U takvoj situaciji, prolazne rupe na putu, zastoji u transportu i svađe učesnika u saobraćaju, sve u figurativnom smislu, lakše je podnositi

"Conservatives are not necessarily stupid, but most stupid people are conservatives."- Mill

Nikada se nisam stideo svog etnickog porekla. Nosio sam svoje srpstvo stoicki uvek i svuda. Od devedesetih, kada nas je svet gledao kao divlje pleme u srcu Evrope, pa do danas kada nas svet gleda kao svojevrsnu evropsku egzotiku, nisam dozvoljavao da ime moje zemlje prljaju i trudio sam se, ma koliko i sam znao da pricam utopijske price,

Cate Blanchett

Poznato je da su stakla na prozorima srednjevekovnih crkvi deblja pri dnu prozora nego pri vrhu. Ovo se objašnjava time da je staklo, zapravo, tečnost velike viskoznosti i da, kao neki beskrajno spori vodopad, brzinom od dela milimetra za vek, pada ka dnu prozora i tu se nagomilava.. Ovo objašnjenje, koje se često može naći u nekim knjigama o staklu, nije tačno.
Prvo, staklo nije tečnost. Radi se o tome da je tehnologija

» Bizgov je«, čulo se otpozadi.

» Ćuti, ne laj«, prošištao je ženski glas, nagužvan godinama.

» A ja kažem da je bizgov. Svi znaju da je bizgov. Ceo svet...«, podigao je glas Miš Penzioner, obučen u legendarnu bež jaknu, koju u prelaznim periodima kontinentalnog klimatskog podneblja nose svi pripadnici njegove vrste.

» Ćuti već jednom, pa šta ako je bizgov...Čuće te neko«, još tiše je siknula Mišica Penzionerka u tufnastoj bluzi

Onomad, dok sam jednom rukom peglala, drugom pokušavala da ne sapalim večeru, a trećom kačila novi turnus veša, na prozoru u svet, zvanom televizija, počeo je dnevnik, kome sam mogla da posvetim samo jedno uvo, jer je drugo očekivalo poziv poslodavca, u cilju slanja izveštaja o potencijalnom referendumu na temu slovenačko-hrvatskog pograničnog čupetanja.

-        Maaama! Gde su moje čarape?

-        U fioci.

-        Gde je fioka?

-        U ormanu u hodniku.

-        Gde je hodnik?

-        Ućuti već jednom, gledam dnevnik...

           Rano ujutru, otac kuca na vrata sobe svog sina: "Probudi se!". Sin odgovara: "Neću da ustanem, tata". Otac viče: "Ustaj, moraš u školu!". "Neću da idem u školu", odgovara sin. Otac ga pita: "A zašto nećeš?". Sin odgovara: "Neću, iz tri razloga. Kao prvo, škola mi je dosadna; drugo, učenici mi se rugaju; a treće - mrzim školu". Otac mu onda uzvrati: "Dobro, sada ću ja tebi reći tri razloga zbog kojih moraš da odeš u školu: kao prvo, to je tvoja dužnost; drugo, jer imaš četrdeset i pet godina; a treće, jer si direktor

Dobri ljudi iz agecije LUNA/TBWA koji nam dodeliše prizanje snimaju petominutni film o istorijatu i ciljevima cele akcije koji će se emitovati na svečanoj dodeli priznanja u ponedeljak, a za film su hteli da uslikaju i neko porodilište. Odlučismo se za najbliži komšiluk - Pančevo. Pribavismo neophodnu saglasnost iz ministarstva zdravlja, pa se Spartanka_Afrodita i ja potrpasmo s njima u kola i ogrebasmo za vožnju!

Porodilište u Pančevu je renovirano i ono što

Danas je godišnjica smrti Anđelke Trifunović Popović iz Kraljeva. Umrla je rađajući treće dete u KC "Kragujevac", nakon što je prethodno dva dana bila lečena od visokog pritiska u ZC "Studenica" u Kraljevu. Ni godinu dana nakon njene smrti nije jasno zašto Anđelku u ZC "Studenica" nisu odmah porodili, s obzirom da sva literatura koja opisuje "savremena dostignuća medicinske nauke" porođaj smatra jedinim efikasnim medicinskim tretmanom za