...si ozbiljno bolestan.

Kad Vučić & Nikolić obećavaju pravdu, Koštunica garantuje promene, a Velimir Ilić poštenu vlast, meni ostaje da zapalim cigaretu.

Međutim ja ne pušim. Prestao sam pre izvesnog vremena. Nije mi toliko smetalo koliko sam imao neprijatan osećaj pri pogledu na punu pikslu, uveče kasno. Ako je piksla toliko odvratna kakva li su tek moja pluća? Zato sam jednog dana rešio i prestao. Međutim nisam želeo da mi se desi obavezna posledica ovakve odluke, pa sam da zabava bude kompletna, o istom trošku počeo da držim dijetu.

Kad je o dijeti reč, probao sam 100 vrsta.

Kao svoj skromni doprinos širenju umetničkih sloboda prenosim istorijski proglas ingenioznog pisca Stanoja Ćebića koji je ranih osamdesetih godina prošlog veka objavljen u masterpiece romanu “Zašto sam postao vo”.

Kada se povede reč o još nerešenim problemima u fizici, ljudi najčešće pominju nekompletnost našeg razumevanja elementarnih čestica, prirodu gravitacije i nesimetriju materije i antimaterije, brzinu širenja svemira i ulogu tamne materije, usmerenost strelice vremena, itd. Ukratko, govori se o fenomenima koji se dešavaju na ekstremno malim ili ekstremno velikim rastojanjima, fenomenima koje obično proučavaju kvantna mehanika

Reč ima gost autor alselone

SETI (Search for Extra-Terrestrial Intelligence) skup aktivnosti koje ljudi izvode u procesu dokazivanja postojanja vanzemaljskog života. Postoji velika verovatnoća da se neke informacije u vidu elektromagnetnog zračenja mogu uhvatiti moćnim antenama instaliranim žirom Zemlje ako dovoljno dobro njuškamo, ako pogodimo pravac odakle dolazi informacija i njen spektar. Isto tako ako neki mali zeleni njuškaju oko naše planete mogu veoma dobro da prouče našu planetu hvatajući samo, recimo, animal planet i nacionalnu geografiju.

Možda bi primerniji naslov bio “Pomoz‘ Bog Srpska pravoslavna reformisana vojsko”

Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane u celini mogu se zaista pohvaliti da su u odnosu na sve druge segmente društva i ministarstva izvršili najcelovitije reforme. Vojska je reorganizovana po najsavremenijim standardima, osavremenjen proces obuke i odlučivanja, naši oficiri čak prednjače nad oficirima mnogih susednih i NATO zemalja po obrazovanju, a u misijama i uopšte u međunarodnim kontaktima pokazuju visok stepen profesionalnosti. Međutim, u svemu tome što je dobro reformisano , čini mi se da je nešto i deformisano time što je vojska , umesto nekadašnjeg zarobljenika ideologije, sada zarobljenik crkve i religije.Ono što joj je nekada bio CK SKJ sada je Sinod SPC, a umesto komesara sada su sveštenici. Vojska Srbije vraćena je u XIX , a po mnogim stvarima pokušavaju da je vrate i u srednji vek. Kad su Zorana Đinđića pitali zašto pomaže izgradnju Hrama Svetog Save, rekao je “Zato što je veri je mesto u crkvi". Za razliku od njega, njegovi naslednici u DS su veru smestili u državne ustanove i, naročito, u vojsku.

 Pogledati OVDE :

Često se, blogujući, asocijalizovan iz realnog života ─ blaža varijanta  socijalizovan u virtuelnu sferu ─ zapitam kako li nas samo trpe oni koji žive sa nama i koji nas, uprkos Blogu, još uvek nesebično vole... Ili je, možda, blogovanje ono naše neotuđivo i nepisanim zakonima zagarantovano “osnovno ljudsko pravo“. Kao, na primer: pravo na seks, pravo na držanje životinja, pravo da prelazimo ulicu ili pravo na pijenje vode? Sve to ni u jednom zakonu ne piše, a postoji... [1] Ipak, sumnjam da je ovo nešto mnogo gore i opsesivnije od svega navedenog. Recimo: pravo na gubljenje vremena. Dobro, znam da preterujem, ne verujem ni ja u sve što je napisano, ali, šta ćete, ovo jedan takav (objektivan?!) tekst.

"I kovčeg stade ploviti vodom"
              Prva knjiga Mojsijeva

"Nepoznate obale uskoro će postati dostupne; jer tako, nadmećući se sa drugima, uz muke i prezirući opasnost, čovek napreduje".
              Petar Mučenik (1493)

Oduvek mi je san bio da čamcem oplovim svet.

                                                            Prevodjenje je najvažniji svetski posao (Gete)

            Nisam imao u planu da ovih dana pišem post o prevodjenju, ali me je poslednji Jeremijin post inspirisao da iznesem neka svoja vidjenja na tu temu. 

            Neka mi se ne zameri što se usudjujem da se, prilično na brzinu, bavim tako važnom temom kao što je prevodilaštvo, ja koji faktički nisam iz te profesionalne "fele", i koji sam sebi delujem, kada sam u najboljem

             Bio je dobar i veoma poznat književnik (pesnik, romansijer, pripovedač i dramaturg), mada u italijanskoj izuzetno bogatoj književnoj povesti ima boljih književnika od njega. Pored svoje osnovne intelektualne strasti prema književnosti, bavio se i javnim i političkim aktivnostima. Bio je veliki nacionalista/fašista (dobro, preteča fašista) sa kraja XIX i početka XX veka. Ne samo da je važio za čoveka od akcije, nego je bio i ratnik - jednom prilikom, u ratnim izvidjanjima, izgubio je jedno oko. Opet, kao ratnik bio je neuspešan imitator Garibaldija. Bio je

Davno je to bilo, kada sam vozio bubu dvajes i kusur godina staru sto mi kupili mama i tata za odlican uspeh na studijama. I primerno vladanje, naravno. Cim zahladni, buba nazebe, pocne da kasljuca, da se trese i mi pravac kod Tomice. Buba onako pod kasljem, obuvena u stare letnje gume zanosi dupe u krivini kao klinka na stiklama. Obojica kasnimo "samo" sat vremena i otvaramo radnju u 10. Unutra ladnije nego napolju. Ukljucujem reso i pravim kafu

Vi bar niste vredjali zdrav razum.

Moj gost danas: naš gnevni kolega Mikimedic

Pazite situaciju -- u romingu si, i nekome hitno treba da uplatiš kredit.

Telenor, lider medju telekomunikacionim kompanijama u Srbiji i Pakistanu, mi je omogućio da to učinim preko svog računa. Kako elegantno. Računa koji uredno plaćam 12 godina bez ijednog dana zakašnjenja.

Hvala ti, Telenore, što omogućavaš teletu srbinu takve usluge.

Ne lezi vraže. stiže sms: 'prekoračili ste vaš mesečni limit za kreditiranje'.

wtf?

(turski: nevolja, briga; tuga, žalost; bol, bolest; dertli - pridev: brižan; tužan, žalostan)

Ovako je nedavno Politika izvestila o događajima nakon sminanja novog spota JK „Tihi ubica" (boldirao ja):

Afera „Karleuša" potresa Karlovce

Novi Sad - „Lično se smatram poniženim zbog onoga se desilo u kolevci srpske kulture u Vojvodini, u zdanju koje treba da poštujemo kao svetinju. Time smo, nažalost, pokazali da ne poštujemo ni sebe ni sopstvenu kulturu", izjavio je juče pokrajinski sekretar za obrazovanje

Hajde da na trenutak, sat ili dan zaboravimo mleko, ulje, divljanje, državu, fudbal, mračne sile, Nemce, ove i one ... ili šta god da vam okupira svakodnevnicu.