Čovek ne pamti ko je vladao i šta je vladalo pre njegovog nastanka. Pretpostavke su  mnogobrojne – svetlost, zvuk, mračne sile tame, neljudi, ale i aždaje, dinosaurusi... možda i vanzemaljci ...tragovi i nagađanja postoje, kao i ovo moje. Vladavinom čoveka, od pećine do modernog doba, u raznim predelima zemaljske kugle, stvorene su poznate imperije koje su za sobom ostavljale dubok trag u svakom pogledu. Zapisivana su imena imperatora, njihova dela i nedela, sve što je kasnije pomoglo razvoju čoveka i čovečanstva, uspostavljanju civilizacije, njenom proširenju van matične planete.

   Bili su to „uski„ pokušaji da se uredi i uneredi život, u granicama trenutne moći, bez spoznaje o kasnijim uticajima na druge imperije. Čovek je emotivno-intelektualno-stvaralačko biće i u svako svoje delanje, sem utroška energije i pameti, unosi i emocije, srce.

Sva deca rođena tokom 2003. godine i do 1.marta 2004. godine, shodno pozitivnopravnim propisima i sledu generacija treba da se upišu i krenu 1.septembra ove godine u prvi razred. To jest, ako tog prvog septembra ne bude štrajk. Ali o toj oklnosti, prilično otežavajućoj, malo kasnije...
Zabunu su stvorile loše date izjave u medijima. Ili loše protumačene, ne znam šta je gore od toga. Izjave koje su posmatrano u istom kontekstu, jedna u koliziji sa drugom a ona sa trećom. Zato ovo nazivam priručnikom za preživljavanje roditelja dece koja bi trebalo da krenu ove godine u prvi razred a neće ili ne mogu iz određenih razloga. Stoga, sve dalje napisano prihvatite sa rezervom, prosto, odluka šta ćete učiniti je potpuno samo vaša. Kao roditelj valjda imate neka prava, zar ne? To nije nezakonito.

               Ko nije imao preča posla od gledanja u krošnje drveća mogao je da primeti da lišće kestena žuti sa posebnim stilom i elegancijom. S početka njegovi zeleni dlanovi dobiju tek zlatasti obrub koji se lagano i neumutno širi kako jesen postaje starija i nepobitnija.

Čitam vesti, čitam, gledam, osluškujem, pa čak i beležim. Neke uobičajene stvari iz života pamtim. Posmatram, da, posmatram. Motrim. Izolovan sam, a kao da sam sklonjen. Opet, sveprisutan sam. Umem o svemu ponešto da kažem. Neupadljiv sam i delujem beskrajno naivno. Putujem, tu i tamo, prepričavam, smejem se i radujem. Padne tu i poneka sahrana, izjava saučešća, i prekrstim se, poljubim sveću i zapalim je. Nema me na mestima za eksponiranje, a ako baš sudbina ište moje pojavljivanje na tim javnim mestima, onda gledam da sam izvan te ekipe i da izgledam naivno, mirno i zalutalo.

Globalna ekonomija tek izlazi iz najveće krize u poslednjih osamdeset godina. Čeka nas još dosta teških godina. Fer i transparentna međunarodna trgovina, kao i investiciona pravila su ugrožena. Vlade čine nove snažne uplive u privatne poslove. Opasne klimatske promene i ograničenosti prirodnih resursa destabilizuje zemlje. Nalazimo se na pred ključnim izborom. Diplomatija bi u nekoliko sledećih godina mogla da obezbedi - ili da podrije - životni standard svih nas daleko u budućnost.

Krajem prošle godine učestvovao sam na fascinantnoj ekonomskoj konferenciji u Forin ofisu u Londonu na kojoj su učestvovali i ministri, stotine britanskih diplomata, lokalni ekonomski stručnjaci zaposleni u ambasadama širom sveta, kao i direktori javnih službi. Diskusije i zaključci konferencije su ostavili veliki utisak na mene i zato bih voleo da ih podelim sa vama kroz kratku seriju blogova.
U svakodnevnom životu problemi nam lako odvuku pažnju od globalnih pitanja koja imaju uticaj na sve nas. Bilo da smo u Britaniji ili Srbiji, snažan ekonomski oporavak, širenje svetske trgovine i prelazak na održiviji nivo potrošnje biće ključni da bismo održali dobar životni standard. Zbog toga sam se osetio privilegovanim što sam u prilici da se vratim u London da čujem vodeće britanske stručnjake iz oblasti ekonomije i zaštite životne okoline.

Ja sam  jedan od onih tipiziranih, knjiških likova, koji su u osamnaestoj godini života bili komunisti.

Marsel Dišan, autoportret

Tamo gdje se preciznost tehničkog crteža rastače u eteričnost akvarela ili iskrivljuje u kakvu apstraktnu sliku,  a proračuni na kojima je zasnovano njegovo dimenzionisanje preslažu u stihove slobodne rime, e tamo  nastaje i ova priča.

Nova ploća! - što bi rekla Jugoton tica

A ja bih rekao bih da je ovo najregejskiji uradak do sada. Two drop beat, 78 bpm, akordi - B, Bm, A, E.

A i nabavio sam nove "bubnjeve". Pravi zvuk čine... 

Iliti, Lični sudar se nerazumevanjem genetike... 

 Htedoh ovo da napišem kao komentar na blog kolege Nsarskog, http://blog.b92.net/text/18268/Genetika-za-pocetnike-I---zasto-se-zlo-ne-moze-iskoreniti/ ali, kao što neko lepo reče - kad imaš sopstveno dvorište, pozovi društvo da se igra u njemu...

Daklem.

Kao što je već poznato moja „treća-sreća" je naša Princeza. Koja je, za razliku od mene i Žmua, koji smo smeđokosi i smeđooki, rođena plavokosa i plavooka. Doduše, nas dvoje se zbog toga nismo previše iznenadili, pošto oboje imamo plavooke u neposrednim precima (počev od kompletne familije moga oca), ali komšiluk...

Znate kakvi su naši dragi komšiluci - moraju da se raspituju i kad treba i kad ne treba.

Pismo koje je Svetolik M. Dragačevac, sreski načelnik iz Paraćina u penziji, poslao Adolfu Hitleru (25.03.1941.).

Svaki zaposleni u Srbiji, njih 2.000.000 bi trebalo da traže od svojih poslodavaca da o svom trošku (trošku zaposlenog) deo njihovih prihoda usmere u jedan od dobrovoljnih penzionih fondova po izboru zaposlenog. Svaki zaposleni. Zašto? Zato što im se to isplati. Evo i kako i koliko.

Da li smo zaista bili na Mesecu?

Britanska televizija nas ovih dana bombarduje emisijama o 40 godina od prvog sletanja na mesec. Ima stvarno svasta da se vidi: intervjui sa astronautima, new enhanced footage, behind the scenes, i po milion puta ponavljanje spektakularnih scena i slika/fotografija koje su nam urezane u mozak odavno.

Ali, kad pricam sa ljudima na poslu, prijateljima, rodbinom,

RECITE! Svi znamo da vam je neizrecivo teško i verujemo da nema tog novca koji može nadoknaditi izgubljeno dete. Zato RECITE g. Ognjanoviću ko su ti kriminalci i ucenjivači zbog kojih ste pristali na sve u borbi da spasete život svog bolesnog deteta, kao što bi uradio i svako od nas da je bio u vašoj situaciji. RECITE, jer da vas ti i takvi nisu ucenjivali i primoravali na svakakve gadosti, možda bi mala Tijana danas bila živa.

Gost autor : taube 2.1 (sa kvačicama)

Moderacija?