S vremena na vreme sin mi kaže: Nikad neću zaboraviti ono kad si mi pekao ribu na užarenom kamenu!

Imao je tad sedam, osam (?) godina. Ne sećam se više razloga ali na more smo išli sin i ja. Drugaricina drugarica, inače rodom iz Sućuraja na Hvaru, dogovorila se s majkom da nas ova primi na dvadesetak, mesec dana, naravno uz plaćanje. Nije bilo skupo a i u ono doba sam imao pristojnu lovu. Avionom do Splita, autobusom do Drvenika i feribotom do Sućuraja. Drugaricina keva imala kuću na grebenu, s jedne strane se spuštali na plažu a s druge silazili u luku i grad. Bilo nam lepo al' ovaj moj k'o priključen na struju!

Kad sam 2006. godine bila u New Orleansu samo 6 meseci nakon uragana Katrina mislila sam da neću nikad više da odem i vidim ga. Sigurno znate za osećaj kad vidite toliku destrukciju i haos oko sebe da vam dodje muka, obuzme vas neopisiva tuga i sve sto želite u tom momentu je da što pre odete što dalje, da se više ne

Možda niste primetili ali ja i kolega Krkar vas driblamo blogovima naše drage gošće - mlekac.

Ovom prilikom nešto sasvim drugačije - tema je ne mešaj se u moje štipaljke!

mlekac:

 Kao i svi naivni belci, dugo sam smatrala da, ako nekom kažem da nešto uradi i dobijem odgovor „Ee, mma!“ (Da, gospođo), to znači da će ta stvar biti i uradjena. Naravno, nije bilo tako. Godinama

Ovaj blog je u neku ruku nastavak razvogora između Pižona i mene u trenutku "zrelosti" jednog od njegovih prethodnih blogova, a u vezi sa razlozima zbog kojih homoseksualci žele da im se omogući da zaključuju brakove. Ipak, ovaj tekst nije samo o homoseksualcima a pogotovo nije o pravu na zaključenje brakovima između njih.

Tekst se tiče i heteroseksualnih parova koji nisu u braku (i to ne svih nego onih koje Porodični zakon smatra vanbračnim partnerima) i homoseksualnih parova koji i ne mogu da budu u braku (niti se mogu smatrati vanbračnim partnerima) - i jedne i druge zajednički nazivam kohabitanti - i tiče se razlika i nejednakog tretmana u našem poreskom sistemu kohabitanata i ljudi koji su u braku, a za koje objektivno ne postoje razlozi. Kraće, tema bloga jeste pitanje trebaju li se ljudi u istovetnim sitaucijama tretirati istovetno ili ne?

Danas se navršava 80 godina od smrti doktora Arčibalda Rajsa, velikog prijatelja Srbije, čoveka zaljubljenog u Srbiju, zemlju koju je smatrao svojom. S pravom. Prošao je golgotu Albanije, sva stradanja srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu, a nakon njega od srpske policije napravio instituciju kojom se svaka zemlja mogla ponositi. Umro je razočaran, a srpskom narodu je ostavio posmrtno zaveštanje "Čujte Srbi". O tome ću pisati u nekom od sledećih tekstova.

Imala je Srbija još jednog velikog prijatelja, "Arčibalda Rajsa devedesetih", priznatog japanskog diplomatu Jasušija

Ne mogu ni da zamislim kako se osećaju roditelji Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, vojnika ubijenih prilikom služenja vojnog roka u kasarni na Topčideru. Ne samo da su ostali bez svojih sinova, nego moraju da se suoče sa tim da državni funkcioneri kriju ubice njihove dece. Dva vojnika naše vojske ubijena su zato što su videli ono što nisu smeli da vide, a većinskoj Srbiji to ne smeta, jer valjda veruju da je bolje nešto sakriti nego dozvoliti kaljanje ugleda vojske. 

Ne znam za vas, mene kao građanina Srbije je sramota.

    Da li sam nedostojan vremena? Da li je prostor mali, pa ne mogu nigde da se sklonim, iskoraknem, da me mimoiđe bar jedan udar vetra čiju čistotu kasnije ne mogu da udahnem, talas što povuče sa sobom nemoćnike i moćnike, da me iz svojih meta izostave munje i gromovi..? Da li sam nešto skrivio višim silama, nižim pobudama ili se jednostavno ne uklapam u ritam, u muziku haotične melodičnosti, sliku uzburkane jednostavnosti, u reči koje beže smislu...? Da neko ne primeti moje posrtanje, mucanje istine, prećutkivanje laži, moju ranjivost i nežnost, dobrodušnost; moju iskvarenost, zlobu, zlu krv, pakosti... sve od čega sam sazdan, kao i ostala /ne/ljudska bića, i započe da mi oduzima jedno po jedno, pa da mi ponovo vraća u izmenjenom obliku i značenju.

21. ВЕК

Европска унија – цензорска суперсила

ПОЛИТИКА Четвртак, 27.07.2023. у 12:32 Станко Црнобрња

 Марк Закерберг је већ најавио да ће запослити хиљаду нових цензора „неприкладних” садржаја на интернету

Дана 25. августа ове године успоставиће се до сада мало познато европско законодавство,

Bogte, već 19. decembar! Nova godina za 12 dana, depresija u najavi. Bojim se zaskočiće me i ovaj doček kao mnogi pre njega. 

Doček

Svečano postavljen sto za nas dvoje. Gledamo se preko ikebane, uglavljene između ovala i činija. Ja u lepoj crnoj haljini, našminkana, na nogama mi cipele sa visokom potpeticom. On u trenerci. Mrzi ga da se presvlači. Prelazi dlanom preko čekinjaste brade stare tri dana, kao da premišlja bi li se obrijao, a onda ga nemarno spusti na damastni stolnjak i kaže:

 - ’Ajde da jedemo, sad će da počne.

Ne pitam

               Da, priseća se da je sanjala da hita nekakvim fluorescentnim ulicama u tim svojim crveno-kariranim papučama i to joj se čak ni u snu nije ni malo dopalo. I ne stoga što su u pitanju jeftine filcane natikače koje se prodaju po pijacama i kineskim radnjama i mirišu na plastiku i kontejnere prekookeanskih teretnih brodova ( Što im u njenim očima daje posebnu draž jer nekako sluti da su putujući dobile priliku da ih nadleti bar jedan par albatrosa i poštedi neki strašni sedmi talas koji se već poslovično kradomice valja debelim morima tražeći sebi žrtve. ), već zato što je sve vreme postiđeno bila svesna iskrzane rupe koju je na platnu otvorio njen levi nožni kažiprst, koji je, oporo je toga svesna , već nedeljama predano radio na tome.

Izbor profesora Dr.Dragoljuba Mićunovića za šefa poslaničkog kluba Demokratske Stranke u Skupštini R.Srbije, za Demokratsku Stranku znači samo jedno!

- Ja se slažem sa vama g. Rerden. Ali ja sam izabrao jednu specijalnu misiju.
Ja sam u potrazi za čovjekom, kojeg hoću da uništim. On je istina umro prije mnogo vjekova, ali sve dok u   ljudskom pamćenju ne bude izbrisana posljednja uspomena na njega, ovaj svijet neće postati mjestom dostojnim života.

- A ko je taj čovjek?

- Robin Hud.

(Ayn Rand, Atlas Shrugged)

Ovo sam pismo nedavno dobila na privatni mejl

draga jasmina,

naisao sam slucajno na tvoj clanak, putopis. moram da ti kazem da

divno pises i da sam zaista uzivao citajuci. voleo bih kada bih mogao

ponovo da posmatram stvari iz ugla nekoga kao sto si ti. medjutim

nakon loseg iskustva od pre nekoliko godina kada je pred mojim

prijateljem iz beograda, koji je bio u drustvu svog priatelja

jevrejina lokalni prodavac na mljetu  izjavio kako je ponosan sto je

klao srbe a jevreje bi sve ponovo potrpao u logore, zaista

Nacionalna služba za zapošljavanje je najavila aktivne programe zapošljavanja za 2013.godinu, za šta je izdovjeno 3,4 milijarde dinara. Proklamovani cilj je da se ove godine zaposli 70.000 nezaposlenih. Ovo je slično proklamovanom cilju vlade iz 2008.godine da se zaposli 200.000 ljudi za svog mandata. Da vas podsetim, za prethodne vlade smo izgubili preko 300.000 radnih mesta.