(Htela sam stvarno malo da odmorim od svega ovoga, ali ja ne umem da se isključim pa to ti je.)

Otvoreno pismo,

Pomoćniku ministra kulture za medije Nataši Vučković, ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću, ministarki pravde Snežani Malović, ministru za rad i socijalnu politiku Rasimu Ljajiću.

Red je da im neko kaže HVALA. Red je da pomenemo ljude koji su brzo, smireno i profesionalno evakuisali 280 pacijenata KBC "Dragiša Mišović"

Знам, то им је дужност: да воде рачуна о суграђанима; здравствено особље о здрављу, полиција, жандармерија и ватрогасци о безбедности...Међутим, осећам потребу да свима њима захвалим на професионализму који су демонстрирали у ноћи

Na raspustu između gimnazije i fakulteta, onog leta gospodnjeg koje je svetu donelo dupli album "Piter Frampton Comes Alive”, krenuo sam autostopom po Evropi. Hičajking je tada bio normalna pojava. Svi koji su držali do sebe to su radili.

Poneo sam maslinasto zeleni ranac, vreću za spavanje, mapu i crveni pasoš.

Ideja je bila da presečem Italiju, prođem Francusku uzduž, dođem do Londona, a da u povratku svratim do Amsterdama i preko Belgije, Luksemburga i Švajcarske stignem nazad.

U jednom trenutku, na granici između Italije i Francuske, kod gradića Ventimilja,

Ja imam nade za ovaj grad 
ja imam veliku nadu 
ja imam grad
ja imam jutro svakoga jutra 
ali jutro moje nade tek dolazi.

Nema načina da skočim do apoteke i da na brzinu kupim apsirin. Komšije, više od kafea i parka, vole apoteku kod tri sestre. A apoteka je prekoputa, na uglu. Napred izlog našaran Art nouveau cvetovima; a unutra vitrine, biljurna ogledala, drvene zmije uvijene oko drvenih pehara, mali milion fiočica i teglica po policama, rukom ispisane etikete, stupe i tučci, staklići. Ima i jedan veliki sat s klatnom pod plafonom. I srebrna kasa. Ima takvih starih framacija. I miriše starinski. Na čisto, na prašak za glavu i kolonjsku vodu. Ista kao pre sto godina kada je otvorena. Ili mi

Sin: Opljačkan sam!

Otac: Šta su ti uzeli?

Sin: SVE! Sve što sam imao! OSAM EVRA!

Otac: Ko ti je uzeo OSAM EVRA?

Sin: Ciganin na ulici.

Otac: Naš?

Sin: Ma jok, Sigano.

Otac: 'Beš pare. Čuvaj zdravlje. Gde je to bilo?

Sin: Još je i niži od mene. Ima kraće ruke.

Otac: I kraće noge. Ne može da te stigne.

Sin: Ti, izgleda, ne shvataš koliko je to poniženje.

Sta je istina? Da li ona postoji? Ako postoji istina sa jedne strane o jednom pitanju, kako se onda zove dijametralno suprotan stav s druge strane o istom tom pitanju? Isto istina? Mozemo li istinu apsolutizovati? Imamo li pravo na prisvanje istine? Koliko nas istina usporava u zivotima?Koliko svi gubimo zbog dogmatizovanja istine? Treba li istinu staviti po strani, a pitanja resavati na potpuno drukcijim osnovama i principima? Treba li se prema istini odnositi sa destruktivnom strascu ili na to pokusati gledati racionalno? Kako uciniti da razlicite istine o istom pitanju prestanu da budu prepreka

U nekim ranijim blogovima sam pisao o temama koje su bile aktuelne i istraživane, verujući da će te teme biti zanimljive i čitaocima ovog bloga. U medjuvremenu, novi rezultati su pristizali i sada imam priliku da neke od njih pomenem, a u kontekstu onoga što sam ranije pisao.

Moć govora

U ovom blogu je bilo reči o Neandertalcima

Eksperiment u blogovanju

(Čovek u majici sa zavrnutim rukavima stoji na sred bine, pivo u jednoj ruci, zamišljena lopta u drugoj. Sprema se da baci loptu)

Teri! Teri! Izvuci se za dugu! Idi nazad! Idi nazad! Idi još nazad! (Baca loptu). Ej, pazi na kamion, čoveče, pazi na - auuuh ... jebbb...Rekao sam ti da paziš na kamion! ... Nisam ti ja kriv što si trapav ...
Jo, Teri, Teri, Teri, Teri, ako

Svaka mudra država i njena spoljna politika teže da probleme u odnosima sa susedima i u okruženju svedu na nulu. U vreme kada kod nas , na prostoru bivše SFRJ nije bilo pameti ni mudrih politika, umesto svođenja problema na nulu težilo se da se susedi svedu na nulu- ili da bude kako mi hoćemo ili da ih ne bude.Konačno i na sreću, vreme takvih politika i političara je prošlo, a vreme razuma neumitno poptiskuje iracionalnosti, prošlost odlazi u prošlost, ne treba i u zaborav, a sadašnjost konačno biva okrenuta budućnosti.Polako ali sigurno region se vraća pameti, rešavanje odnosa sa susedima postaju prioritet a mir i stabilnost u regionu zajednički cilj i dobro. Srbija i Hrvatska su ključni činioci tog procesa i dobro je da sve bolje sarađuju.

Nedavni tekst u zagrebačkom Globusu pod naslovom “Tadićeva ofenziva: Kad Srbija govori, Hrvatska šuti “u kojem je predsednik Tadić opisan nizom laskavih metafora, poput“neokrunjeni kralj europskog jugoistoka” "balkanski šarmer", "balkanski politički supermen",  "ljubimac svetskih centara moći","glasnogovornik tema koje su od opšteg regionalnog interesa"može se posmatrati iz različitih uglova.

Toliko hvaljenje predsednika Srbije može se tumačiti

Kao što se verovatno sećate, pre nešto više od dva meseca, 26. oktobra prošle godine, napisao sam blog u kome sam pozvao sve one koji su zainteresovani da mi se pridruže u akciji ponude članstva u Fondu Petnica, pod određenim uslovima koje sam naveo u blogu. Tada sam i obećao (uz jednu korekciju datuma) da ću 6. januara proveriti stanje na sajtu IS Petnica i Fonda Petnica i objaviti blog sa ishodom - da li su uslovi ispunjeni i počinjemo akciju - ili ne. Ovo je taj blog. 

Ovdašnje partijske spahije ničega se, čini se, ne plaše koliko zaziru od ljudi sa znanjem, obrazovanjem i integritetom. Lideri stranaka postali su njihovi vlasnici ― orijentalni despoti i suvereni čije se unutarpartijske aktivnosti svode na to da se u vlastitoj stranci unapred unište svaka alternativa, opozicija ili drugačije mišljenje.

Društvo bez alternative je društvo bez perspektive

Nepostojanje alternativnih vizija, koncepata i strategija, situacija je koju odgovorna vlast sebi i društvu koje vodi ne sme da dopusti. Društvo bez alternative brzo i lako postaje društvo bez perspektive