-        Šta čekaju?

-        Mislim da odlučuju šta ih čeka!

-        Kada izađu?

-        Da. Šta su odlučili da iznesu, u šta da uđu, čega da se klone, čemu da se priklone..

.. o čemu da ovise..

.. šta da protkaju sobom..

.. šta da nagoveste..

Kalendar Queeria (Kvirija) centra pod nazivom Sloboda: Freedom: 2008 predstavlja nastavak kalendara Prijatelji:Friends 2007 koji je imao zapažen uspeh. Ideja kalendara bila je povezivanje javnih ličnosti, sa grupama koje su često isključene iz javnih sfera i čiji glas teško dopire do šire zajednice, što podiže nivo odgovornosti pojedinca u društvu i uspostavlja otvaranje dijaloga. Ovde pre svega podrazumevamo one zajednice, grupe i pojedince čiji identiteti izlaze iz granica opšte prihvatljiih: osobe sa drugačijom bojom kože, sa drugačijim jezikom, političkim mišljenjem, rodnim ili vizuelnim identitetom, seksualnom orijentacijom, ili kulturom/subkulturom kojoj pripada.

U kreiranju kalendara Sloboda:Freedom: krenuli smo od ideje da pojam slobode ne podrazumeva samo odsustvo rata, već i mogućnost da ljudi van ratnog stanja žive u adekvatnim uslovima i društvenom okruženju koje ne negira, već prihvata različitosti. Jedino u društvu koje prihvata takav način razmišljanja, može doći do stvaranja trajnog mira i minimalnih šansi za nove ratove i razaranja.

GALERIJU MOŽETE POGLEDATI OVDE

Alternativni naziv: Čarlston za Ognjenku 2

Glavne uloge: Jelena Karleuša, Svetlana Ceca Veličković, Seka Aleksić, Stoja, Ćana, Dara Bubamara, Ana Kokić, Selma Bajrami, Lepa Brena and special appearance Mica Trofrtaljka.

Scenario: Predrag M. Azdejković

Režija: Madonna

Sinopsis:

Sedamdeset godina posle

Srbija devedesetih godina prošlog veka, u smiraju rata u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu – propala, nebulozna, surova, večno razapeta između Evrope i Rusije, između primitivizma i civilizacije. Visoko u krševitim planinama leži selo Pokrp, čije je čitavo muško stanovništvo ili poginulo u ratovima ili je pobeglo u inostranstvo. Selo neljubljenih žena koje skapavaju za dobrim seksom.

Film prati dve sestre, Ognjenkine unuke Katicu (Jelena Karleuša) i Miladu (Svetlana Ceca Veličković), prostitutke koje bezuspešno pokušavaju da se prekvalifikuju, jer su zbog silnih sranja u državi ostale bez mušterija. Pokušale su da budu proročice, ali im nije išlo; pokušale su da budu kafanske pevačice, ali nisu imale talenta, jedino što su umele da rade jeste da se ****.

Piše: Boban Stojanović  

Vest da je u Beogradu zabranjen skup povodom stogodišnjice obeležavanja 8.marta kao Međunarodnog dana žena, odjeknuo je kroz medije. Međutim, u pitanju je neistina i laž propagirana od strane organizacija i medija koje novav primaju uglavnom iz inostranstva.

Premijer Vojislav Koštunica u svom saopštenju navodi da su informacije koje su stigle do građana o navodnoj zabrani okupljanja i kretanja čista laž:

Pozivam sve građane Srbije da ne veruju u glasine koje šire strani plaćenici, Žene u crnom i Queeria, a putem bloga B92 najpoznatijasrpskafeminističkaknjiževnica Jasmina Tešanović! Kao i prethodnih godina i ove godine biće organizovan prigodan skup žena na Trgu Republike. Prava žena u ovoj zemlji niko ne uskraćuje! Mi u Vladi znamo da zdravlje na usta ulazi, da je čistota pola zdravlja i zato nećemo niti jednim potezom uskratiti njihova elemantarna prava da kuvaju i čiste. Srpske žene su vazda bile takve i takve će ostati. Naša je dužnost da im u tome pomognemo, da sačuvamo tradiciju i da ne dozvolimo da nas obuzme strast savremenog sveta. Žena treba da bude ukras svakog doma, ukras svake pravoslavne crkve i da postane majka, najmanje, devetoro pravoslavne dece. Zato joj za pravoslavni 8. mart poklonite jedan pravoslavni karanfil – stoji u saopštenju koje je stiglo iz kabineta premijera Koštunice.

Gledala sam veceras Dnevnik2 nacionalne nam televizije, i kao sto sam ocekivala, uzasno sam se iznervirala. Pustili su dva potpuno kontradiktorna priloga jedan za drugim. Oba su govorili o istom problemu, ali je jedan bio "kuku-lele" dok je drugi bio, mogla bih reci "dobar primer iz prakse".

Naime, oba priloga su bila posvecena tudjoj nezi i pomoci, samo sto je prvi govorio o momku koji boluje od autizma, i ciji otac izjavi (pa ostade ziv) a televizija to i objavi (i ne stidi se), kako "misli da zastupa misljenje vecine roditelja ovakve dece koji zele

Citajuci blogove, posmatrajuci novinske i ostale medijske teze i izvestaje, muceci muke naseg drustva i globalnih briga, mislim da smo zaboravili sami na sebe. Ne kazem, ne mozemo niti trebamo ostati ravnodusni na sve ono sto nas okruzuje pa samim tim i utice na nase zivote, ali u svemu tome zaboravljamo na sopstvene potrebe i zelje.

Kada ste recimo poslednji put zadovoljili svoj hedonizam, potpuno "praznog" mozga? Da li se secate kada ste zadnji put usli u radnju i kupili sebi neku stvarcicu samo zato sto vam se neodoljivo dopala, ne razmisljajuci koliko

Recently I find myself telling people how long I have been here. It is also a recent phenomenon that people begin to compliment my Serbian. I always say thank you. But I know the truth...

The ugly truth is that I have been here for nearly a decade and communicate like a Balinese coconut-picker landed suddenly in the middle of a Parisian dinner party. In the court of Louis XVI.

Of a Tuesday afternoon.

Purple cars and purple phones and purple plums. Smell the purple orchids and lisianthus. Breathe in the purple mountains and stand in purple rain. I am immersed in the deep purple that falls over sleepy garden walls.

Purple is amethyst and eggplant. It is indigo, lavender, lilac, mauve, mulberry, blueberry, orchid, plum, pomegranate, puce, royal, thistle, and violet.

- hajde ti. zove te da te nesto pita.

- sto se smejes?

- : )))). videces : )))))))))

...................................

- морам да кренем, одлучи се где те водим. да ли ћеш у школу на представу или ћеш код бабе?

Tako je rekao Galilej kada je silazio sa lomače. Šapnuo u stvari. Jer da su ga čuli okrenuli bi njega i vratili ga na lomaču. Kopernik nije imao priliku da razmišlja o tome koliko bi glasno ostao pri svom uverenju. Od vatre ga je spasila prirodna smrt, dok je Đordano Bruno izgleda odlučio da u istoriju ne uđe prkosnim šapatom već je ćuteći prihvatio svoju presudu. A glasila je "Kazniti dakle brata Đordana blago i bez prolivanja krvi". Na internetu se može naći i da je u, tadašnjoj verziji štampe zabeleženo i "Taj bednik je toliko bio uporan u svojoj veri da je bio spreman da

 by Matityahu

 

Desetoro glumaca sedi za jednim dugačkim stolom na sceni i mesi testo za hleb. Testo se zatim stavlja u upaljene pećnice iza njih. Pored svakog od njih stoji jedan tumač koji komunicira sa glumcima na jeziku gluvonemih i prenosi replike publici. Publika ne može videti glumce, a ni čuti nas koji tu sedimo. Ne samo što su gluvonemi, već su i slepi u isto vreme.

Nalazim se u najnovijem pozorištu Tel Aviva, Nalaga'at. Ta reč prevodu otkriva nešto što je jedinstveno s tom scenom: „Izvoli, priđi i pipni". Ovim trima rečima predstavljaju

"Cynical realism is the intelligent man's best excuse for doing nothing in an intolerable situation." - Aldous Huxley

Pre nešto više od nedelju dana su jedan visoki političar u UK, bivši ministar sadašnje koalicije, i njegova bivša supruga osuđeni na zatvorsku kaznu od 8 meseci. On je suprugu onomad zamolio da slaže kako je ona prebrzo vozila kola da ne bi on dobio kaznene poene ("uhvatila" ih kamera), ona pristala, posle priznala da je slagala i sada su oboje u zatvoru. Od njegove političke karijere više nema ništa.

I ovo zvuči surovo, prekršaj je mali, svi ponekad prebrzo vozimo, laganje i podmetanje noge sudu, ubeđivanje na laganje i podmetanje noge sudu su ozbiljniji prekršaji, ali kazna, na prvi pogled, i dalje ume da izgleda surova.

Ja se ponekad setim UK pravnog sistema pošto na sve strane možemo da se provučemo ovde bez pečata ili potpisa, mnogi zakoni su prosti i vrlo liberalni, ne postoje lične karte, ali postoje granice na koje ne sme da se zaboravi, a čini nam se da bi svi umeli da zaboravimo na njih.

Apropos umeća zaboravljanja - jednom davno sam ja, sa 9 kaznenih poena na mojoj dozvoli u šali rekao suvozaču da sa sledeća tri poena gubim dozvolu pa bi mogao on da "vozi" ako baš ne primetim kameru na vreme. Iako prosto artikulisana šala je prošla neshvaćeno i ja sam samo zaključio da ljudi iz jednog grada u Srbiji nemaju previše smisla za humor.

Ako je vrhunska privilegija postojati uopšte i biti svedok života i mrdanja oko nas onda je na drugom vrhunskom mestu, bar nas muškaraca, bar meni onomad, bilo neko žensko društvo sa tim divnim i tajanstvenim razlikama i kikotanjem, beskrajnom brzom pričom koju bar ja nikad nisam pohvatao iako sam se u njoj lepo osećao, durenjem, brigom i „ne ljutim se" šminkom na prečesto al-na-kratko preozbiljnim licima ...

... da bi mi kasnije Bog podario dve ćerke kao dvoje starije dece i tako mi na prvo vrhunsko mesto stavio ta čudna bića sa nepoznate planete kojima su, i ovo je jedino mesto u celoj mojoj maleckoj priči gde nema sumnje, pri vrhu liste talenata bili hipnotički pogled i osmeh koji zarobi od prvog razvlačenja usana.

 

To da sreća služi odvažne je skoro sigurno tačno, ali služi još neke i u tom još nekom prostoru sam se ja zadesio po dolasku u UK sa ženom i tri meseca starom ćerkicom 1987. tako što smo dobili kuću na korišćenje na nekoliko minuta od mog prelakog istraživačkog posla i ženinog za koji su prvo bila potrebna tri voza i dva presedanja u odlasku pa posle povratku, a kasnije sat i nešto malo više vožnje kolima, pa sam i ja na nekoliko tih prvih godina u UK postao majka sa pranjem pelena za višestruko korišćenje, buđenjem, kuvanjem, vođenjem u park i ostalim trivijama koje su brzo zaboravljene ...

... da bi ustupile još više mesta onom najiskrenije-vrednom i nezaboravnom, sećanju na blizinu i druženje sa malim, prepametnim i predragim bićem.

 Ja nemam reč dovoljno široku da obuhvati ovaj gest.

 

Čekam evo već dva dana da Jelica okači ovaj klip koji sam joj ukrala na FB. Pa rek'o - ja ću. Zato što je ovo nešto što me pomerilo na sunčanu stranu i više od ovog dugo čekanog proleća. Zato što je jedan drugar na FB ispod klipa ostavio komentar – "Ipak ima nade za ovaj svet" ...  a nije neki cveće-ptičice-mala deca-ludi optimizam lik.