Beogradsko jutro.
Svrake.
Ugasena svatla na ulici.
Kisa, ona tiha, dosadna.
Sivi automobili.
Siv dan.

Ostavi taj racunar.
Spremi se.
Ne sanjari.
Kasnis na posao.

A ja bih da ostanem
i ususkana
citam knjigu.

Samo kratko, onako iz glave, bez proveravanja i sredjivanja recenica...

Samo da se zahvalim, javno, a opet, inkognito, pred vama, svom divnom zmuu na dve lepe godine braka. Posle svih godina trazenja, dok smo bili uvek "tu negde" jedno za drugo, nase malo vencanje i ovo vreme kad se gotovo nismo razdvajali su najlepsi dani mog zivota.

A o slagu na torti  i tresnjici smo se vec dogovorili...

Nacrtala sam kalendar na listu papira,
Mislim i pisem.
Prvo praznici – neradni dani.
Koga treba da vidim - lista sa strane.
Gde bih da odem i sta da uradim.
Sta sam ostala “duzna” klijentima ?
I sta sam duzna sebi ?

(odlomak) 

Svi znamo za Facebook. Mislila sam da osim gledanja slika raznih prijatelja i slusanja muzike koju oni postavljaju, nece biti druge koristi od toga. Ala sam se prevarila…

Ili tri bloga u jednom, ali ne i onaj koji je trebao biti napisan.

Japanski haiku se tradicionalno pise u formi 5-7-5 slogova. Kada su pesnici poceli da pisu haiku na engleskom oko 1950., prihvatili su 5-7-5 formu. Taj stil se smatra "tradicionalnim" engleskim haikuom. (slobodan prevod Debora, sa ovog sajta)

Sta dobijes kada u Google ukucas maminu uzrecicu "Tehnika narodu" ? 

...pitah ga kada dolazi...